Sinoćnji koncert Manu Chao-a koji je održan u beogradskoj Hali sportova u organizaciji agencije AAA Production pamtiće se dugo, što zbog ogromne količine razmenjenih emocija između publike i benda, što zbog nepodnošljive vrućine u samoj hali.
Na sam koncert sam krenula sa sigurnošću da me čeka sjajan provod jer nakon jedanaest godina koncertne pauze u Beogradu, ništa manje sem sjajnog nisam mogla ni očekivati. Iako mnogi smatraju da je koncert u novosadskom Spensu 2011. godine bio jedan od onih koji se pamte ceo život zbog posebne intimne atomsfere, jedno je sigurno, svaki koncert Manu Chao-a je onaj koji se pamti.
Veselu noć otvorili su Beograđani, Samostalni referenti. Kada je ovaj bend u pitanju, tu promašaja nema. Ako tražite dobar provod, on vas sigurno čeka tamo gde su oni. Veseli kao i uvek, bili su pun pogodak i sjajan uvod u noć koja je sledila. Publika je oduševljeno prihvatila njihov zvuk i čini se da je već tada atmosfera postala vrela. Mislim da je ovo bilo jedno od najboljih njihovih izdanja do sada, ako ne i najbolje. Nakon ove svirke, definitivno je da njima treba što više ovako velikih nastupa, pred velikim brojem ljudi jer su pokazali da umeju odlično da vladaju masom.
Nakon referenata, na binu je izašao Hornsman Coyot. Nakon same pomene njegovog imena, mislim da je bespotrebno detaljisati i opisivati kako je bilo. Coyot uvek pruža vrhunsku zabavu i vrhunsku muziku. Tako je bilo i ovaj put. Za vreme njegovog nastupa, u hali je već tada postalo veoma toplo i zagušljivo, ali to nije omelo nikoga da uživa u energiji koju je Coyot uvek u stanju da na najbolji način prenese na publiku.
Referenti i Coyot su nas odlično pripremili za francuskog muzičara španskog porekla José-Manuel Thomas Arthur Chao-a, svima poznatog kao Manu Chao. Tačno na vreme u 21.45, čovek koji je ušao u šestu deceniju života, koncert za pamćenje pred prepunom Halom sportova otvorio je pesmom “Mr.Bobby” posvećenoj muzičkoj reggae legendi, Bobu Marliju. Na prvi zvuk pesme publika je horski sa Manuom pevala do samog kraja. “Clandestino”, “Me gustas tu”, “Bongo bong”, “Rumba De Barcelona”, “Mentira”, “Minha Galera” i mnogi hitovi kako današnjeg Manu Chao tako i starog benda Mano Negra od kojih je najveće oduševljene bilo čini mi se uz pesmu “King Kong”, nizali su se jedan za drugim. Manu, ali i članovi njegovog pratećeg benda “La Ventura” pokazali su da su vrlo dobro savladali osnovne fraze srpskog jezika, pa su se na čisto izgovorenom srpskom nekoliko puta zahvaljivali Beogradu, Srbiji, i pitali “Kako ste, Beograde”, na šta je publika odregaovala ovacijama kako to obično i biva kada nam se velike svetske zvezde obrate na našem jezku 🙂
Oduševljenje publike Manu je izazvao raskopčavajući košulju nakon čega je udarajući mikrofonom o grudi davao ritam otkucaja srca, što je publika uzvratila svojim dlanovima. Koliko je blizak sa svojom publikom pokazao je bacajući flaše vode u publiku, ne bi li se makar neki od njih malo okrepili i došli do daha jer je Hala sportova sinoć bila pandan paklu!
Bisova je bilo tri ili četiri, ni sama nisam sigurna, ali na jednom od njih, Novosađanin Branimir Rosić, frontmen benda Branimir i Neprijatelji, imao je tu čast da zajedno sa Manuom, on na španskom Branimir na srpskom, izvedu pesmu “La vida una tombola”. Ovu pesmu je Branimir obradio i objavio na svom albumu koji je zvanično baš juče izašao iz “proizvodnje”. Bio je to posebno emotivan momenat kako za Branimira, tako i za sve nas Novosađane koji znamo koliko taj čovek zaslužuje baš to. Veliki aplauz od mene zaslužili su gitarista Madjid Fahem „El Maestro“, basista Gambeat i bubnjar Philippe Teboul koji su toliko predani svemu i koji zaista daju zadnji atom svoje snage i svog umeća kako bi svi ti ljudi koji su tu zbog njih istinski uživali.
Uprkos sitnim problemima sa mikrofonijom, ovaj koncert je bio apsolutno savršen, gledajući iz muzičkog ugla. Gledajući iz organizacijskog, sve je bilo u redu, sem Hale sportova u kojoj, po meni, ne bi trebalo da se održavaju manifestacije ovog tipa. Primetila sam da je Hala renovirana, ali nisam mogla da dokučim kada su već “krečili” zašto nisu rešili i problem ventilacije koja nije nepoznanica? Ili je prosto nisu uključili. Možda je to dodatni trošak. Ali aman….umalo se ne podavismo!
Ipak, 7 000 ljudi je uživalo sinoć i to je ono što je najbitnije. Manu, hvala i vidimo se ponovo, sigurni smo u to!
Andrea Magazin
Foto: Aleksandar Zec
