Ko se raduje dečjoj turi, koga inspirišu neispričane priče, a ko jedva čeka da se druži sa umetnicima? Brojne poznate ličnosti među kojima su Katarina Žutić, Slaven Došlo, Ivan Medenica, Borka Tomović, Ida Prester i brojni drugi otkrivaju koje postavke ne nameravaju da propuste u 15. Noći muzeja!
Sve od 17 časova do sat iza ponoći Beograd će 19. maja odisati kulturom i umetnošću, zahvaljujući još jednoj Noći muzeja! Na čak šezdeset lokacija širom grada posetioce očekuju najrazličitiji sadržaji osmišljeni kako bi ovo majsko druženje u muzejima, galerijama i institucijama kulture postalo najdraža prolećna uspomena. Svoje favorite u Noći muzeja imaju i domaće javne ličnosti, pa tako glumica Katarina Žutić posebno ističe Dečju turu u Noći muzeja i brojne radionice za najmlađe posetioce: „U Galeriji Singidunum deca će moći da vide kako su izgledali srpski srednjevekovni vitezovi i princeze, u Muzeju afričke umetnosti saznaće kako su izgledale čuvene afričke maske, u Kući Legata praviće skulpture neobičnih oblika inspirisane radovima naše čuvene vajarke Olge Jančić, dok će u Zoološkom vrtu moći da otkriju koje su to životinje inspirisale velike crtače da naprave sve one divne junake animiranih filmova.“
Njen kolega, glumac Slaven Došlo obratiće posebnu pažnju na turu Neispričane priče, pa tako preporučuje postavku „Svako vreme može biti vreme dobrote“ sa kojom će se prvi put posetiocima Noći muzeja predstaviti Crveni krst Srbije i otvoriti vrata svoje zgrade. „Tamo ćete moći da saznate kako su Beograđani svojom humanošću, u teškim vremenima, uspeli da se izbore sa svim problemima i da ostanu na pobedničkoj strani istorije“, objašnjava Došlo.
Pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat posetiocima preporučuje čak dve izložbe Kuće legata! „Pre svega, uputila bih se u Legat Petra Lubarde, umetnika čije delo je obeležilo dvadeseti vek, a koji je i danas večna inspiracija. Pogledala bih i retrospektivnu izložbu veličanstvene vajarke Olge Jančić u zgradi u Knez Mihailovoj ulici, koja je svojim delom zadivila čak i jednog Henrija Mura i bez koje je nezamislivo vajarstvo dvadesetog veka“, navodi Mandić Rigonat. Uz to, ona posebno ističe legat Vojislava Jovanovića Maramboa, intelektualca čiji su život i delo, kako smatra, nedovoljno poznati javnosti.
Maramboov legat i raskošna biblioteka, koji će premijerno biti predstavljeni u Noći muzeja, našli su se i na listi preporuka glumice Borke Tomović: „On je zanimljiv i po tome što je detektivski istraživao plagijatore narodne poezije, a autentičnost njegovog legata dokazuje i to što su ovde snimane mnogobrojne serije kao što su ’Ranjeni orao’ i ’Nepobedivo srce’.“ Zadivljena intimnim muzejskim zdanjima i porodičnim pričama, Tomović preporučuje i kuću porodice Veljković, autentično zdanje s kraja XIX i početka XX veka, a tokom subotnje šetnje posetiće i Dom Jevrema Grujića, koji će prikazati kako su nauka i obrazovanje napredovali kroz našu istoriju.
Ivana Medenicu, našeg pozorišnog kritičara, zainteresovao je performans „Sarajevo – Terezin – Sarajevo“, koji specijalno za Noć muzeja u Rimskom bunaru postavlja reditelj Nebojša Bradić. „Reč je o sudbini Gavrila Principa, koji je tačno pre sto godina završio svoj život u jednom od austrougarskih kazamata, a prostor Rimskog bunara donekle asocira upravo na takve kazamate“, navodi Medenica ističući kako su Princip i njegovi poslednji dani važna tema koja nas se i dalje svih tiče.
Glumca Milana Marića posebno je zaintrigirao slikar Vasilije Polenov, čiji će radovi biti izloženi u Ruskom domu. „Poseban kuriozitet jeste to što ćete moći da pogledate i radove njegove majke Marije koja je tako uspešno sinu prenela ljubav prema slikarstvu.“ Marić preporučuje i izložbu u čast filma „Buđenje pacova“ Živojina Žike Pavlovića u Kulturnom centru Baraka. „Imaćete priliku da uživo pogledate njegovo „Buđenje pacova“, moći ćete da vidite Srebrnog medveda koga je za ovaj film osvojio u Berlinu, filmske plakate, crteže, skice, fotografije…“
Šarmantna Ida Prester iz bendova Lollobrigida i Maika oduševljena je što će u Noći muzeja posetioci moći da zavire u Muzej anatomije čoveka Medicinskog fakulteta i otkriju kako se to nekada, mnogo pre razvoja tehnologije, izučavala anatomija. „Tada bi došli slikari, uzeli neko platno ogromnih formata i crtali gde je tu srce, bubreg, jetrica..“, kazala je Ida ističući 100 godina staru kolekciju neverovatnih radova koje poseduje ovaj muzej. Uz to, ona izdvaja i intrigantnu izložbu o terapijskom ispuštanju krvi. „Znam da vam političari piju krv svaki dan, možda i neki članovi porodice, ali ukoliko želite da vidite kako se to radilo u prošlim vremenima iz medicinskih razloga, posetite Muzej srpskog lekarskog društva.“
Pevačici Bojani Stamenov posebnu pažnju privukla je tematska tura „Beograd sa stilom“ sa nizom zanimljivih postavki. „Moja preporuka je postavka ’Vladarke i supruge’ u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, koja govori o ženama iz dinastija Obrenović i Karađorđević“, priča Stamenov navodeći kako je ovo odlična prilika da se nadoknadi gradivo za koje nije bilo mesta u školskim udžbenicima. „Nakon toga možete da se prošetate do UK Parobrod gde ćete takođe upoznati žene iz naše istorije koje su rušile tabue i postavljale nove granice. Postavka se i zove ’Hrabre žene putuju kroz vreme’, a za kraj ove moje mini ture predlažem Muzej Jovana Cvijića, gde imamo slatko-ledenu izložbu o istoriji sladoleda, uz obilazak kuće koja predstavlja jedno od najlepših zdanja u duhu Secesije u Beogradu “.
Maja Cvetković iz benda E-play odlučila se pak za turu „Umetnik je prisutan“, organizovanu sa ciljem da posetiocima Noći muzeja omogući druženje sa umetnicima i nešto ličniji, intimniji pogled na odabrane postavke: „Preporučila bih galeriju SULUJ gde će Kosta Bunuševac imati svoj performans, u blizini je i Narodna biblioteka Srbije gde će vas čekati Miodrag Bata Knežević, a moći ćete da vidite i njegove čuvene plakate rađene za Jugoslovensko dramsko pozorište, omote raznih ploča… I za kraj, preporučila bih vam Institut za umetničku igru, gde će studenti izvoditi svoje koreografije i performanse!“
Scenarista i reditelj Vuk Ršumović preporučuje svim posetiocima da u Noći muzeja upoznaju Jovankou Bončić, poreklom iz Srbije, prvu ženu arhitektu u istoriji Nemačke koja je stekla diplomu inženjera! „Posebno mesto u njenoj karijeri zauzima zgrada Fakulteta veterinarske medicine koju je projektovala i u kojoj će biti izložba njenih nacrta i projekata“, priča Ršumović izdvajajući i jedinstveni obilazak zgrade Radio Beograda 2, koja zauzima posebno mesto u istoriji Beograda.
Pisac Dejan Tiago Stanković preporučuje Muzej vazduhoplovstva i izdvaja njemu posebno drag, najstariji predmet koji čuva ovaj muzej, a koji sa sobom nosi zanimljivu priču. „Reč je o slovenačkom pilotu koji je sam konstruisao avion“, navodi Tiago objašnjavajući kako je prvi let ovog hrabrog čoveka doveo do Beograda i Save i Dunava, gde su ga nepovoljni vetrovi oborili. „Tom prilikom, tamo su bili đaci beogradske gimnazije koji su našli krilo aviona. Nušićev sin, Strahinja Ban Nušić, ostavio je svojoj majci taj komad krila pre nego što je otišao u rat i sada je taj deo najstariji domaći komad u našem muzeju.“
Ulaznice za sva dešavanja u Noći muzeja mogu da se kupe po ceni od 450 RSD. Kao i ranijih godina, jedna karta za Noć muzeja važi za po jedan ulazak na sve lokacije u Beogradu. Deca do 5 godina, uz pratnju roditelja, ne plaćaju ulaznicu.
Ulaznice mogu da se kupe na svim prodajnim mestima CS Eventima. Uz veliku podršku Sekretarijata za javni prevoz, karta Noći muzeja važi kao vozna isprava u Beogradu na svim linijama javnog prevoza 19. maja od 16 časova pa sve do ponoći.
