“Mali princ” je jedna od najpoznatijih i najprodavanijih knjiga svih vremena. Napisao ju je Antoan de Sent Egziperi, francuski pilot, dok je bio u pustinji kao upravnik zabačenog aerodroma. Svoju inspiraciju pustinjom iskoristio je za ovaj roman.
Evo i 5 glavnih razloga zašto bi trebalo pročitati ovaj roman:
1. “Mali princ” je treća najprodavanija knjiga svih vremena, posle Biblije i “Kapitala” nemačkog ekonomiste i filozofa Karla Marksa;
2. Zato što možete pogledati film i reći kako je knjiga bolja od filma;
3. Knjiga je napisana za vreme Drugog svetskog rata, a drvo baobab u knjizi je sinonim za naciste;
4. Zato što je Sergej Trifunović rekao u filmu “Karaula” da mu je “Mali princ” omiljena knjiga ;
5. U jednom argentinskom gradu uvršćen je kao psihoterapeutsko sredstvo.
Ovaj roman se čita u 7. razredu osnovne škole kao lektira iako taj roman nije za decu navedenog uzrasta. Čak se i sam autor na početku knjige izvinio deci što nije napisao knjigu za njih, ali verovatno zbog naziva, ilustracija koje prate priču kao i načina pisanja, “Malog princa” stalno svrstavaju u dečju književnost.
Knjiga je o dečaku (Malom princu) koji je napustio svoju planet i svog jedinog prijatelja – crvenu ružu i krenuo na putovanje s ciljem da nešto novo otkrije i nauči. Na tom putu sreo je razna bića možemo se tako izraziti: lisicu, pijanca, kralja, poslovni čovek, geograf, uobraženko, fenjerdžija…Jedini prvi prijatelj na tom putovanju je lisica koja mu govori kako “Čovek samo srcem dobro vidi” i da njegova ruža nije kao druge crvene ruže.
Ova knjiga je alegorijska bajka za odrasle. Pisac nam stvara metaforu sveta u kom živimo i princa koji ustvari sa svojom naivnošću i otvorenim srcem prema ljudima otkriva smisao života. Oštra kritika društva je ispričana kroz vedru i jednostavnu priču prožetu optimizmom i humorom. U knjizi ne postoje određeno vreme i mesto, zato je i stekla popularnost kod čitalaca širom sveta koja im nudi jednostavan odgovor da je u životu jedino bitno ljubav i prijateljstvo.
Interesantno je da su kritičari za ovu knjigu rekli da je suviše detinjasta za odrasle, a suviše ozbiljna za decu.
Odlomak iz knjige: “Kada budeš gledao noću nebo, pošto ću stanovati na jednoj od njih, to će za tebe biti kao da se zvezde smeju. Ti ćeš imati zvezde koje znaju da se smeju! A kada se utešiš (čovek se uvek uteši) biće ti milo što si se sa mnom upoznao. Ostaćeš mi prijatelj. Poželećeš da se smeješ sa mnom. Otvorićeš ponekad prozor, onako iz zadovoljstva… i tvoji prijatelji će biti iznenađeni kad te vide da se smeješ gledajući u nebo. A ti ćeš im reći: Da, zvezde me uvek nasmeju!“
Dragica Mačkić
