Članovi jednog od najpopularnijih bendova u regionu, Dubioze kolektiv, svoje vreme uglavnom provode na bini i u kombiju.
Nedavno su gostovali u Južnoj Americi, privukli najviše publike na Exitovoj Fusion bini ikada, prevazišli očekivanja još na nekim festivalima tako da je ovih poslednjih mesec dana rekord njihovo srednje ime što su i sami u šali izjavili tokom press konferencije na Vodova festu u Ruskom Krsturu.
Ali to nije šala već istina. S obzirom da im pasoši traju godinu do dve dana, nije teško zaključiti da su bez sumnje najangažovaniji bend na ovim prostorima, a energija koju neumorno dele sa svojom publikom, bez obzira na kilometre koje prelaze, njihov je zaštitni znak.
O svemu što im se dogodilo u poslednje vreme, pa i o novim pesmama koje će se naći na narednom albumu, razgovarali smo sa Branom Jakubovićem (DJ, klavijaturista i jedan od osnivača benda), nakon još jednog u nizu uspešnih nastupa, ovog puta pred publikom u Ruskom Krsturu.
Remix: Pre sedam dana ste bili na Exitu, sada ste upravo završili nastup na Vodovi u Ruskom Krsturu, a bili ste i u Tomaševcu na TLO festu. Kakvi su vam utisci posle ova tri nastupa, utisci nakon sviranja novih pesama kada vidite kako publika reaguje na njih?
Brano: Bili smo u Tomaševcu sedam dana prije Exita, turiramo Vojvodinu. Prije svega, dobro je da nema uzbrdo, po Vojvodini je lako raditi turneje. Samo ideš pravo i uvijek dođeš tamo negdje gdje trebaš svirat’. Dobro je, već par mjeseci sviramo stvari sa novog albuma. Internet i ta neka brza komunikacija koja ljudima odmah omogući da to čuju i isprocesiraju na vrijeme. Prošlo je tri mjeseca od kako je izašao album i ljudi su to preslušali i probrali šta im se sviđa, šta im se ne sviđa. To je valjda ta prednost interneta.
Remix: Zašto ste odlučili da “Apsurdistan” izdate kao online album?
Brano: Napravili smo oboje, online koje je besplatno i u fizičkom izdanju, kao i za album „5 do 12“, čisto da ispoštujemo i jedne i druge jer ima stvarno mnogo ljudi koji hoće da kupe CD i ima mnogo ljudi koji su nam poslali sliku na facebook-u da su kupili CD. Prvo su skinuli album, a onda i kupili da ispoštuju bend. Zanimljivo je bilo da je u Hrvatskoj bio najprodavaniji CD u prvih mjesec dana što je stvarno bizarno jer su ga ljudi mogli besplatno daunlodovati i te pare potrošiti na neki drugi, a ustvari prava istina je u tome da svaki CD se može danas naći preko torrenta ili negdje drugo, tako da ljudi hoće da kupe nešto što im je drago, što im je bitno, imaju neki odnos prema tome. Ne kupuju iz nužde jer nemaju gdje da nađu, nego zato što hoće da podrže bend.
Remix: Imate li prodaju i u Srbiji?
Brano: Imamo. U čitavoj bivšoj Jugoslaviji imamo distirbuciju i izdavače tako da ko hoće tvrdu kopiju da mu smeta po kući, može je kupiti. Ja sam prvi s tim CD-ovima raščistio prije 5-6 godina. Prvo sam sve kutije izbacio, a ostavio CD-ove, a poslije sam sve prebacio na hard disk i ovo bacio u kantu.
Remix: Probili ste granice, otišli ste i van Evrope. Pre desetak dana ste gostovali u Kolumbiji. Kakve su bile reakcije publike na vašu muziku?
Brano: Super je što u Kolumbiju, i generalno u Južnu Ameriku, tek nekako dolazi to, otkrivaju zvuk Balkana, te neke note i melodije i njima je to jako zanimljivo. Ustvari, može se paralela povući između južnoameričkih muzika, meksičkog nekog zvuka, pa i Kolumbije na kraju krajeva, nije im toliko strano, a opet im je novo. Super je što smo u tom nekom prvom valu bili. Prošle godine je izašao CD „Wild Wild East“ za Južnu Ameriku preko jednog izdavača u Argentini i distribuiran je u Južnoj Americi i odatle je proizašao poziv za ovaj festival koji je bitan jer je jedan od najvećih u Kolumbiji i Južnoj Americi i otvorio nam je opet neke nove kontakte za tamo. Zanimljivo je tamo, ljudi su slični nama Balkancima u smislu da su gladni muzike i nečeg novog i vrlo slično reaguju kao Balkanci, dosta su angažovani kad im se nešto svidi. Neću da kažem da je to agresivno ponašanje, ali vole da ispolje tu energiju do kraja. Nije to publika koja stoji i gleda koncert i konzumira hamburger nego baš sa velikim ćeifom. I te neke šutke, nikad nisam vidio toliko intezivno kao tamo.
Remix: Armin je malopre pomenuo da ste nakon koncerta pričali o situaciji tamo i ovde, upoređivali situaciju u BiH i Kolumbiji. Koliko je to slično? Te teme o čemu vi pevate su ustvari njima srodne.
Brano: Tako je. Bio je okrugli sto, dan poslije koncerta. Kod njih praktično još uvijek traje rat već trideset godina i može se porediti na način kako je naša zemlja podjeljena, tako je praktično i njhova. Samo kod nas se koriste nacionalizmom, kod njih karteli vode priču, ali u principu vrlo slična stvar – komadi zemlje koji su zavađeni između sebe iz različitih interesa. Da li je nacionalizam, religija ili kokain u principu je svejedno jer ljudi ginu. Kod njih je veliki problem što ustvari Vlada koja vodi zemlju ubija dosta ljudi jer im treba za statistiku. Pokupe klince koji imaju petnaest, osamnaest godina i daju im ugovore da idu brat’ pamuk ili nešto slično, odvedu ih negdje u džunglu, daju im uniforme, onda ih pobiju i to predstave kao još jedan uništeni kartel kad im treba procenat u borbi protiv narko mafije. To su te bizarne priče vrlo slične nekim našim pričama. U principu, pričali smo o tome koliko je bitno razgovarati, koliko je bitno i ono što je za bivšu Jugoslaviju važno, koliko je bitno ne ostavljati to u sebi pohranjeno, jer iz toga neki novi konflikt praktično nastaje. Nego da je bitno da se osude ljudi koji su za krivi za nešto, a da mi obični ljudi između sebe to protresemo. Na kraju krajeva, mi zato volimo svirat’ koncerte i pričat’ o ovim temama. Pre sedam, osam godina na Exitu imali smo jako burne reakcije na ovakve neke priče, danas već nemamo zato što ljudi polako shvataju da moramo početi razgovarati, da niko ne treba da se osjeća kriv radi bilo čega zato što im je neko u naše ime nešto uradio. Mi mislimo da treba taj dijalog potpuno otvorit’ i da ljudi normalno žive i da se druže.
Remix: Vi ste učestvovali i u kampanji koja je bila nedavno u BiH – Borba za JMBG. Svirali ste zajedno sa drugim bendovima i sad je ta priča okončana, taj zakon je usvojen.
Brano: Tako je. To je praktično dokaz da građanski bunt zaista može neke male korake napraviti. Svi se mi učimo demokratiji. Učimo kako to ide i svi otkrivamo ta pravila, prava i mogućnosti koje demokratija pruža. To su sve mali koraci koji ostaju. Nekako smo shvatili kad društvo dođe do nekog nivoa tu ostane, ne vraća se nazad i onda ponovo sa te tačke ideš dalje. Tako mi polako, svi zajedno kao društvo savladavamo ta neka pravila, učimo se kako da gospodu natjeramo da rade u našem interesu, koliko god to može.
Remix: Dakle jedan od primera kako ono što vi radite, i drugi bendovi koji pevaju o socijalnim temama, imaju uticaja na narod, mogu da pokrenu da se nešto promeni?
Brano: Ono što je prava istina je da jedino narod ima uticaja na narod. Sve što mi pjevamo je samo neka eventualna vrsta inspiracije, ali u suštini narod kad krene, kad se desi, kao što se ovo na žalost desilo, jedno djete je umrlo, jedno djete je umalo umrlo. I tako kad se ti okidači dese, onda su to nezaustavljive rijeke. Ono što je meni jako drago je da ni na jednom protestu nije bilo nasilja. Kad je bila okupacija Parlamenta, to je isto tako bio vrlo nenasilan protest i u principu od svih protesta koje smo vidjeli u zadnje vrijeme na čitavoj planeti, od Brazila do Frankfurta i Istambula, Stokholma, u principu ti protesti kod nas nisu bili za svrgavanje nikoga, nismo pokušavali zamjeniti Vladu, mi smo samo vrlo produktivno molili njih da rade ono što treba da rade, ustvari mi smo im bili vjetar u leđa da rade ono za šta su plaćeni, što je vrlo bizarno.
Remix: Ono za šta ih je narod i izabrao.
Brano: Apsolutno. Ustvari narod uči demokratiji ove koji se malo prave ludi, pa kao ne znaju baš da protumače kako to sve ide, ali sam vrlo ponosan na svoj grad, na kraju krajeva na svoju zemlju, jer, znaš, malo smo mi svi umorni, dosta nam je nasilja. Tim nekim brzim, ekspresnim nasiljem neće se stvari desiti, pogotovu kad su vruće glave kao kod nas, i kad je život u pitanju. Najmanje što nam treba je neko novo nasilje tako da su ljudi na najljepši mogući način ispoljavali svoje pravo na demokratiju i ono što je najljepše je na tom koncertu je bilo deset hiljada ljudi, mi smo zamolili na kraju koncerta da ne ostave nijedan papir bačen. Ne možeš vjerovati da se razišlo deset hiljada ljudi i da su zaista ostavili čistiju ulicu nego što je bila. To su neki trenuci kad čovjek bude stvarno ponosan na ljude s kojima živi.
Remix: Budeš ispunjen nakon toga, zar ne?
Brano: Znaš, živiš u gradu i uvek kontaš ma tu ima hiljadu normalnih ljudi, onda vidiš da ih zaista ima više samo treba doći dan kad mi svi iz svojih rupa izađemo i sretnemo se. I tih mjesec dana koliko su trajali ti protesti je bilo super jer dolaze ljudi i viđaju se jer inače nemaš vremena za tako nešto, ali svaki dan od 12 je bilo zakazano okupljanje i ljudi su dolazili na isto to mjesto i viđali se. Neka energija se dešavala.
Remix: Da se sad vratimo malo na neke nove stvari koje smo čuli na koncertu, „One more time“ i „Fire“, jel to neka naznaka da će sledeći album opet biti na engleskom?
Brano: Da, to je neki plan. Mi volimo taj neki cik-cak sistem. Dobro je jer s jedne strane možeš priču pričat’ samo menjat’ uglove iz kojih pričaš priču, s druge strane odmore se ljudi, ne dosađuješ im. Sad dok promovišemo „Apsurdistan“ sviraćemo to dosta, onda kad izađe album na engleskom malo ćemo se povući i svirati u Evropi još više nego što sad sviramo, ovdje malo manje. Ne volimo biti naporni. Ne volimo svirati pet puta u istom gradu. Jednom ili maksimalno dva puta godišnje je više nego dovoljno. Ne bismo volili da postanemo bend sa terase koji se trudi da uzme honorar svakih sedam dana.
Remix: Nastupate često u inostranstvu i logično je da imate i pesme na engleskom mada čujemo da Poljaci mnogo dobro znaju sve vaše pesme.
Brano: Čitava istočna Evropa, od Bugarske, Rumunije, Češke, Slovačke, Poljske iz jednostavnog razloga što je, dok je bilo komunističko vrijeme, praktično jedina rok muzika koju su dobijali je muzika bivše Jugoslavije. Oni mnogo bolje znaju bendove iz Jugoslavije iz osamdesetih nego britanske bendove najpoznatije. Ostala je ta tradicija. Na kraju krajeva jezici su dosta slični. Njima nije problem ni engleski, a ni ovi naši.
Remix: Za kraj da najavimo gde imate zakazane nastupe u Srbiji u narednom periodu, da podsetimo publiku.
Brano: Bajina Bašta je 28. jula, Vrnjačka Banja – LoveFest je 1. avgusta i Beer fest u Beogradu – 16. avgusta.
Remix: I kad ćete da odmorite malo?
Brano: Kao zakazali smo odmor od dvije sedmice u septembru koji se sad već klima :), ima nekih koncerata u Francuskoj, koji nam se sviraju, tako da ćemo vidjeti šta će biti od toga. Evo odmaraćemo poslije koncerta, šta ima veze. 🙂
Ivana Jovanović
