Trideset godina karijere, pesme uz koje su stasale mnoge generacije i oko sedam stotina ljudi sinoć u novosadskom klubu „The Quarter“-pogađate o čemu se radi?
Grupa Partibrejkers nastupala je nakon dugo vremena u klubu, a kad malo bolje razmislim i ne sećam se da li sam ih ikada slušala u toj klupskoj atmosferi dok ih, s druge strane, na festivalima ima uvek i svuda (kao i mene 😉 ).
Da u Novom Sadu ne manjka publike kad je u pitanju rokenrol bend kakav je Partibrejkers dokazalo se sinoć jer je kapacitet kluba bio maksimalno iskorišćen, a ujedno za pohvalu je i što je publika napunila klub već oko 22h kada je novosadski bend Tona počeo svoj nastup kao predgrupa.
Svoj tridesetominutni nastup Tona je započela energično i žestoko i održala taj tempo do kraja uz odličan zvuk i visok stepen samopouzdanja koji je odraz pre svega sviračkog iskustva, ali i kvaliteta jer su bili zaista odlični od prve do poslednje pesme. Ovu petorku slušala sam tri puta tokom 2014. godine-na Egzitovoj Explosive bini, u SKC Fabrici kao predgrupu grčkom bendu Planet of Zeus i sinoć. Možda ću zvučati previše lokalpatriotiski, ali ponosna sam što imamo takve bendove poput Tone koji zasluženo dele binu sa mnogo većim imenima od sebe iako imaju snimljen samo jedan album za devet godina postojanja.
Nakon njihovog nastupa prošlo je dobrih 25 minuta dok u ruke mikrofon nije uzeo Cane i pozdravio prisutne rečima „Dobro veče, braćo i sestre“. Uz konstataciju da zaista dugo nisu svirali u klubu počinje skoro dvočasovni koncert pesmom „Ako si“. Na sinoćnoj setlisti našle su se i: „Noć“, „Zemljotres“, „Lobotomija“, „Put“, „Noćas u gradu“, „1000 godina“, „Rođen loš“.
Sa novog albuma „Sirotinjsko carstvo“ predstavili su nekoliko pesama, a prva od novih koju su odsvirali bila je „Šta radiš“ na koju je publika slabije odreagovala u odnosu na sledeću „Sitna lova“ koja nam je već poznata jer su za nju snimili i spot. Čuli smo i pesmu po kojoj novi album nosi ime, „Sirotinjsko carstvo“ i nešto kasnije još dve. Ono što možemo zaključiti po pesmama koje smo čuli je da novi album ima fokus na temama koje se odnose na preispitivanje sebe i društva, nose jake poruke i odličan rokenrol zvuk.
Kako je koncert odmicao tako se i atmosfera zahuktavala. Tako je već na prve taktove pesme „Hipnotisana gomila“ publika „odlepila“, ali je nastalo još veće ludilo kada su nastavili sa „Kreni prema meni“ i dostigli vrhunac uz „Hoću da znam“. Kod ove poslednje već me uhvatila frka da ne prizovu potop kakav smo doživeli na zaječarskoj Gitarijadi ovog leta čim su ovu pesmu završili. Na svu sreću nisu poremetili klimu u Novom Sadu. 🙂
„Ulični hodač“ bila je poslednja u zvaničnom delu koncerta nakon čega je usledio bis te je uživanje prisutnih produženo za još petnaestak minuta.
Sagledavši listu pesama koje su odsvirali ovo je bio presek stanja karijere duge tri decenije, a novim pesmama pokazali da i dalje postoji inspiracija, želja i volja za sviranjem i stvaranjem novih hitova uz koje će stasavati neke nove generacije, ali i opravdavanje poverenja i poštovanja koje imaju kod nas nešto starijih koji ih pratimo već dugo. Podsetili su nas na našu ranu mladost, uzburkali su sećanja, podsetili na ljubav, ali i bunt koji smo iskazivali pevajući njihove pesme.
Dobro je što postoje i što novim albumom nagoveštavaju da će postojati još dugo. S pravom zaslužuju status legendarnog srpskog benda čija muzika ne poznaje granice.
Ivana Jovanović
Partibrejkers foto: Ivan Černjak
