Povodom proslave punoletstva rada benda Six Pack, imali smo priliku i čast da razgovaramo sa Mikijem Radojevićem.
Malo je reći da je Miki jedan od članova benda, on je mnogo više od toga, umetnik u pravom smislu reči. Piše pesme, svira gitaru i peva u dva benda, Six Pack i Čovek bez sluha.
Remix: Six Pack slavi osamnaesti rođendan uskoro. Mnogo je godina prošlo, ali da li se sećaš kako se rodila ideja da započnete ovu vašu priču 1994. godine?
Miki: Sve zasluge pripadaju Branku, gitaristi i kumu benda. Od rasformiranih grupa koje su do tada činile okosnicu palanačke scene sastavio je jedan, reklo bi se – vredan punkrock bend koji je se u početku, valjda zato što smo smo svi u bendu bili dosta različiti, najpre prilično tražio, puno radio i na kraju ispao ovo što danas jeste Six Pack.
Remix: Već godinu dana od osnivanja benda imali ste mini turneju po Grčkoj. Par godina kasnije i u Holandiju ste išli, gostovali skoro mesec dana. Izdali ste i prvi album već 1995. Koliko je bilo tada lakše ili teže odraditi turneju, imati svirku bilo gde, snimiti album?
Miki: Mislim da je bilo daleko teže nego sad. Bili smo klinci koji nikog nisu poznavali, nismo imali svoj dinar u džepu i konstantno smo pozajmljivali novac od ne baš tako bogatih roditelja. Trebalo je kupiti instrument, sesti na voz i putovati na svirke, snimanja, gostovanja po radio stanicama.. Sve je to koštalo, ne samo para već i vremena, odricanja, znoja i nerava. Ipak, izgleda da smo imali i malo sreće jer jako brzo ljudi su počeli da u nama prepoznaju ozbiljan bend i stvari su postajale lakše. Nešto kasnije pojavio se internet.. (hahaha)
Remix: Za sve ove godine niste odustali od svoje priče i pravca koji ne donosi baš neku zaradu, što bi naš narod rekao niste se prodali, a opstali ste. Da li bi, kada bi mogao da se vratiš u 1994. godinu, nešto promenio?
Miki: Apsolutno ništa. Možda bih, eto, na samom sebi kao muzičaru poradio još više.
Remix: Koliko je Srbija plodna zemlja za punk/rock zvuk?
Miki: Plodna i više nego dovoljno. Punkrock bend ovde inspiraciju može da crpi iz bilo čega gde se okrene i u šta pogleda. Sa druge strane, isto je i sa publikom. Oni žive iste te živote, samo sa druge strane bine. Ukoliko bi na astal bacili činjenicu da prosečan punkrock bend u Srbiji popuni klubove kapaciteta tek 200 ljudi, to onda ipak treba prepisati nekom opšem stanju nacije i scene. Iskreno, koliki nam je medijski prostor (ne)omogućen – i to je više nego dobro.
Remix: Album „Fabrička greška“ bio je sve samo ne greška. Šta je, po tebi, doprinelo da album ima takav uspeh i da doživi dva reizdanja?
Miki: U to vreme mladima sa ovih prostora, a pri tom mislim na celu ex Yu, je falio takav bend i takav album. Sirov, a razumljiv kad govorimo o produkciji, brz, ali raspevan i melodičan kada je fazon u pitanju, i najzad – sačinjen od pesama koje pozivaju na pomirenja, toleranciju i na razmišljanje svojom glavom, a ne televizorom. Verovatno se dosta ljudi prepoznalo i pronašlo u svemu tome i tepih ka nekoj konkretnijoj popularnosti Six Packa se polako odmotao pred nama.
Remix: Imate šest studijskih albuma, poslednji pod nazivom „Epicentar“ je izdat prošle godine. Koliko ukupno imate spotova? 🙂 Poznati ste da ne radite spotove baš često.
Miki: Auh, ovo se zove domaći zadatak. Sad ću da prebrojim ..na prste. Tajna, Vreme Samoće, Fabrička greška…. 7 – 8. Tako nešto. Šta da ti kažem.. i to što smo pravili je više bio poklon za publiku nego što je nama samima nešto značilo za karijeru. Posebno ovih dana. Kao, napraviš spot pa onda ne možeš da dođeš na red od ovih nekih nikad-čuo bendova po TV-u. Jako je lepo kada neka pesma doživi i svoje video izdanje i oblik, ali ta priča i uloženi trud sve više gube na težini. Broj „virtualnih“ zvezda i izvođača je sve veći. Znaš, kao imaš Anu Stanić koja ima 50 spotova i dva koncerta godišnje. Mi smo odlučili da imamo 50 koncerata, a dva spota. (hahahaha)
Remix: Paralelno sa radom u Six Pack-u pevaš i u bendu Čovek bez sluha. Zajedno sa Lazom, gitaristom ČBS-a, radiš i unplugged nastupe tokom kojih pevate pesme oba benda što bih jako volela da čujem uživo, zvuči zanimljivo i drugačije. Kako postižeš sve? Koliko je teško uklopiti sve obaveze i voditi bend?
Miki: Imam jako dobre i pouzdane saradnike u kojima sam našao i više od toga, na primer prijateljstvo. Mikica, ključni čovek ČBS-a jako dobro vodi bend i ja sam tu u potpunosti rasterećen. Sve se svodi na uigranost i međusobno konsultovanje, a posebno olakšavajući momenat je taj što sve tri stvari koje si gore navela posmatramo kao jedan zajednički, gotovo porodični posao.
Remix: Rođendansku svirku ste zakazali u rodnom gradu. Hoće li biti još koncerata tim povodom u drugim gradovima?
Miki: Oba benda ove sezone slave „punoletstvo“. Imamo niz zakazanih svirki, a spisak se polako širi. Overili smo već i januar i februar, biće zanimljivih najava poput Podgorice, Sarajeva, Šibenika..
Remix: Kakvi su vam planovi za dalje? Ima li nekih novih stvari u najavi?
Miki: Ja sam sve češće u studiju gde radim svoj solo materijal koji je prateća priča moje nove zbirke pesama. Kao što i pretpostavljaš – mi uvek nešto šuškamo i radimo, ali ostavi mi to zadovoljstvo da uskoro iznenadim publiku.
Remix: Hvala ti na izdvojenom vremenu. Redakcija Remix Press portala vam želi mnogo srećan rođendan i još mnogo uspešnih godina na muzičkoj sceni.
Miki: Hvala i tebi, veliki pozdrav za ekipu Remix Press-a uz veliki palac gore za ono čime se i na koji način bavite.
