Sinoć su u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu nastupila četiri odlična benda, Deca Apokalipse iz Valjeva, subotički D Zoo, žabaljski BD Fuse i kao lokalna podrška, novosadski Bao Vau.
Veče je imalo sve predispozicije da bude savršeno. Veoma prijatan prostor Omladinskog centra CK13, lepo vreme koje je svima omogućilo ugodno ćaskanje u dvorištu kluba pre i za vreme pauza između svirki i pre svega, četiri veoma kvalitetna benda. Ali nije bilo savršeno. Nešto je falilo. Falila je publika. Ona ista publika koja kuka kako nema gde da izađe, kako je scena mrtva, kako niko ništa ne radi da bi kvalitet pobedio šund… Da ne nabrajam, gomila tekstova, reportaža napisano je o tome.
Svi koji su sinoć bili u CK13 čine onu grupu optimista koji se ne predaju tako lako, i koji još uvek (za razliku od onih blejača koji samo pričaju) misle da scena nije mrtva. Naprotiv, scena je veoma živa. Iskrena publika je mrtva. Internet publika je živa, a od nje nikakve koristi. Ali i ovi optimisti imaju jednu manu. Kako je koleginica Jelena A. sinoć prokomentarisala, publika očigledno ima strah bine! Koliko je meni poznato, bina još uvek ne ujeda, muzičari još manje, pa mi nikako nije jasna ta potreba da se svi nabiju nazad…što dalje od bine. Iako je to moja zamerka publici, svakako je neznatna naspram činjenice da su svi oni ipak platili kartu i došli da čuju ova četiri benda. Big respect od mene.
Iako je početak bio zakazan za 21 čas, BD Fuse koji su prvi nastupali počeli su nešto malo posle 21.30. Ovaj mladi žabaljski bend koji čine Branislav Čonkić – vokal, Ljubomir Novakov – prateći vokal, Srđan Zurovac – gitara, Danilo Janjić – bas gitara i Luka Tomica – bubanj, ove večeri iskreno je dao sve od sebe. Kao što već rekoh, na žalost nisu ispred sebe imali krcat klub, ali ono što je možda i još bitnije, imali su iskrene poštovaoce kvalitetnog zvuka. Ono što im treba je mnogo strpljenja i ljubavi za ono što rade da bi i uspeli. Kvalitet imaju, a ovo drugo….vreme će pokazati koliko su imali.
Nakon njih nastupio je subotički bend D Zoo koji je veću popularnost stekao pobedom na prošlogodišnjoj gitarijadi u kategoriji „najbolji domaći bend“. Prašina koja se digla oko njih nakon toga, nije tek tako. Ovi mladi Subotičani su neverovatno moćni. Moćno deluju na bini i još moćnije zvuče. Sinoć su se predstavili u formatu dva vokala, jedna gitara, jedan bas i bubanj. Iako u svojim redovima imaju novog gitaristu koji je izuzetno mlad i na početku svoje karijere, njihov zvuk i energija i dalje razbijaju. Oni su jedan od onih bendova koji zaslužuju velike bine i koji na takvim binama sijaju u pravom sjaju. Izveli su desetak pesama, kako onih sa prvog albuma, tako i novih „Hipnotisane glave“ i „Zip“ sa albuma „Treća armija trećeg sveta“. Iako ove večeri sa njima nije nastupao Kiza iz pančevačkog Iskaza, D Zoo su izveli i njihovu duetsku pesmu za koju su snimili i spot, „Inkognito“. Sa novosadskom publikom pozdravili su se pesmom „Mračno je“, još jednom duetskom pesmom koju u originalu izvode sa subotičkim hip-hoperom Rajahmanom.
Valjevski sastav Deca Apokalipse (ili u originalu Деца Апокалипсе 🙂 ) nastupili su sinoć kao treći po redu. Ovo bio njihov prvi nastup u Novom Sadu i moglo bi se reći da imaju dosta onih koji ih vole ovde, jer je za vreme njihovog nastupa prostor CK13 bio najviše ispunjen. Ono što je bilo veoma zanimljivo i pravo osveženje je to da im se Filip iz benda D Zoo pridružio na bini, i ceo nastup otpevao kao ravnopravan član ovog izuzetno kvalitetnog benda. Plod ove saradnje i prijateljstva pre svega je pesma „Linije fronta“ koju smo imali prilike da čujemo sinoć, a koju će ovih dana i objaviti. Nastup su otvorili pesmom „Saša“, a usledile su „Pre neki dan sa đavolom pričah“, već pomenuta „Linije fronta“, „Škrgut“, „Ovo je taj čas“, „Ko pobeđuje“ i za sam kraj poslednji singl koji su objavili „Blok 12, zgrada 44“.
Deca Apokalipse je bend oko kog za vreme nastupa sve pršti. Kombinacija njihovog zvuka, teksta i energije nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Publika je htela više, ali još jedan bend je nastupao posle njih, a vreme predviđeno za kraj svirke se moralo ispoštovati, pa je pesma „O Lisici“ koju je publika tražila, ostala neodsvirana. Ova pesma će se sigurno neki sledeći put naći na spisku. Baš kao što je ovo bio njihov prvi nastup u Novom Sadu, i ja sam ih prvi put uživo slušala, i moj utisak najbolje bih opisala konstatacijom da sam ih bez daha gledala i slušala.
Za kraj ove večeri nastupio je novosadski sastav Bao Vau koji ove godine proslavlja trinest godina postojanja. Na prošlogodišnjem konkursu „Play@Exit“, odabrani su da nastupe na povratničkoj Explosive bini Exita, te su istu delili sa Madball-om. Iskustvo se oseti u njihovom zvuku, i tih trinaest godina oblikovalo ih je na najbolji mogući način. Njihov nastup bio je jak, prodoran i upečatljiv. Baš kao i njihov zvuk. Za ovakve svirke, publika bi trebalo da razgrabi karte. Ovo je njihov grad, ali ne mogu s potpunošću reći i da je ovo njihova publika jer gde ste Novosađani?!
Neki će reći 300 dinara je mnogo, treba i popiti nešto, pušači kupiti cigare, oni koji daleko žive platiti taksi i to sve jeste tako. Ali, nemojte onda kukati da je ponuda slaba i da je nema. Onaj osećaj kada čuješ nešto dobro, i kada se oči u oči susretneš sa nekim ko daje sve od sebe da napravi nešto što će tebe pokrenuti, nema cenu. Stiglo nam je lepo vreme, prošetajte… Podržite… Jednog dana će vam vaša deca biti zahvalna! Ili u protivnom, molite Boga da šund potpuno ne proguta ono čemu i sami sada pripadate i skupljajte pare za skupe splavove i klubove u koja će vaša deca ići. Mnogo skuplje od ovih 300 dinara koliko je sinoć koštala ulaznica…
Tekst i foto: Andrea Magazin
