U okviru druge večeri muzičkog festivala Belgrade Calling nastupilo je legendarni sastav Toto, i posle devet godina ponovo sam imala priliku da odem na koncert jednog od mojih omiljenih bendova, te ću ovom prilikom verovatno biti i subjektivna i pristrasna, ali se nadam da ću ipak dočarati deo atmosfere.
Po rečima organizatora, skupilo se oko 4.000 ljubitelja onog pravog roka, retki su bili oni koji su došli samo da bi bili viđeni, kao što je to kad nas česta pojava. Videlo se da je publika došla zbog svojih idola, (možda teška reč), ali svakako zbog uticaja koje su ostavili na razne generacije. Zajedno sa šarolikom publikom sjedinjenom u ljubavi prema ovoj grupi, tačno na vreme (21h) pozdravili smo jednu od najvećih američkih grupa.
Arena nije bila puna (da je Aca Lukas nastupao verovatno bi se tražila karta više), ali je publika koja je došla isključivo zbog dobrog zvuka, puna dva sata uživala uz stare hitove i pesme sa novog albuma. Skoro svaka numera bila je praćena majstorskim solom Lukatera, a nagrađena gromoglasnim aplauzom. Aplauzi, vrisak i jednoglasno pevanje publike zajedno sa članovima benda pratilo je ceo koncert, pogotovo kada je publika čula prve taktove jednog od najvećih hitova “Hold the line”.
Jedina lična zamerka je što se na set listi nisu našli neizbežni hitovi “Georgy Porgy”, “Afraid of love”, “Child Anthem” ali svakako numere sa novog albuma koji Toto promoviše na turneji bile su pravo zadovoljstvo za oduševljenu publiku.
Posle hita “Pamela”, usledio je i bis gde su posle “On the run”, na zahtev (vrisak) publike, odsvirali jednu od najlepših pesama svih vremena, “Afriku”, kao šlag na tortu.
Ko iole malo voli rok bio je juče nagrađen maestralnom izvedbom izuzetnih muzičara koji nas na sreću nisu zaobišli u okviru svoje svetske turneje kojom obeleđavaju 35 godina rada i novi trinaesti album.
Ivana Đukić
Foto: Aleksandar Zec
