Sinoć su u novosadskom klubu The Quarter svoj prvi samostalni koncert održali Kolja i Grobovlasnici.
Bilo je to veče za koje se znalo da ne može kiksnuti i veče koje se sa nestrpljenjem čekalo.
Ulaznice za ovaj koncert bile su rasprodate nekoliko dana unapred, a na internetu je vladalo veliko interesovanje za preprodaju istih. Ne znam da li su ih svi zainteresovani nabavili, ali ako me sećanje služi, ovo je prvi koncert održan u ovom klubu za koji se ulaznica plaćala i više nego što je koštala u zvaničnoj prodaji.
Koncert je počeo u 22 časa, a ispred kluba je bila velika gužva i sat vremena pre nego je koncert počeo. Kada publika nekoga voli, koncert može početi i u 16 časova, klub će biti pun. Tako je bar pokazala novosadska publika ove večeri.
Zvižduci kao poziv da se na prepoznatljivoj bini punoj lampi pojave Kolja i Grobovlasnici nisu baš urodili plodom tako brzo, ali je publika strpljivo sačekala 22 časa. Usledilo je dvočasovno uživanje koje je otvorila pesma “Da li venem ili zrim”. Kolja je sa svojim Grobovlasnicima pumpao atmosferu neverovatnom energijom pesmama “Mladoženja”, “Maršala Birjuzova” i “Crna ptica” da bi tek nakon što je atmosfera u prepunom klubu postala vrela pozdravio Novi Sad, ali i sve one koji su došli iz raznih dalekih krajeva regiona. U momentima duhovitih doskočica zahvalio se publici što se okupila u “simboličnom broju”, a potom pozdravio vrata tj. sve one koji su bili tik uz ulaz jer je klub bio ispunjen potpuno.
Poznato je da publika celog ovog našeg regiona “ne pali” baš iz prve ni na jednom koncertu. Kad su Kolja i Grobovlasnici u pitanju, ništa nije kao i obično. “Da li venem ili zrim” bila je prva pesma koju su izveli, ali i pesma koja je pokrenula publiku da peva. “Quarter hor” veoma uspešno održao je koncert zajedno sa Koljom i Grobovlasnicima od početka pa do samog kraja.
Simbioza benda i publike izrodila je najpozitivniju moguću atmosferu koja se neizbrisivo urezala u sećanje. Rock blues kojim su zarazili Novi Sad na ovogodišnjem Exitu i ove večeri njihao je tela Novosađana uz pesme “Zulu uštipci”, “I kad umrem, meni neće biti lako”, nezaobilaznim “I eto udade se ti za konja”, “Ono što želim”, “Rajko” i mnogim drugim.
Iskoristili su priliku i prestavili novu pesmu vrlo specifičnog naziva, ali i crno-humorskog teksta “Ubio sam ženu koju volim”. “Na keca” prihvaćena pesma dobila je aplauz i ovacije na samom početku svog života.
Usledile su “Milicioner”, “Spao remen”, “Disco smrad” uz koju je Kolja predstavio sve magistre i doktore muzike koji čine Grobovlasnike, a potom i pesma “Live Aid”. Na veliku žalost svih, tu je bio kraj koncerta. Uz pomoć ovacija i povika “bis, bis” publika ih je vratila na binu i još jednom uživala u bravuroznim majstorijama svih muzičara koje je Kolja okupio oko svog harizmatičnog lika uz pesmu “Užički heroin”. Outro “Ciao bambina” značio je kraj. Sjajna šestorka poklonila se publici za kraj vidno zadovoljna kako samim koncertom tako i odlično raspoloženom publikom. Nije otpevano još nekoliko velikih hitova, ali teško da im se to može zameriti.
Svojim beskrajno šarmantnim i duhovitim komentarima između pesama, Nikola Pejaković stavio je jagodu na šlag torte koju smo svi sa uživanjem grickali u dva sata koliko je koncert trajao.
Na prostoru bivše Jugoslavije ima mnogo bendova koje publika voli, koji pune sve koncertne dvorane potpuno zasluženo, ali nemaju svi “ono nešto”. To nešto je poštovanje koje Nikoli Pejakoviću ukazuju svi. Jedni vole klasični rok, drugi metal, treći reagge, četvrti rap, elektronsku muziku i sve ostale pravce muzike, ali svi oni vole Kolju i Grobovlasnike. Ako je Rambo Amadeus do sada bio “Svetski mega car” ili “Svetski kilo car”, bojim se da sve titule koje jedan muzičar može da dobije od publike, sa svojih nekoliko koncerta koje je do sada izveo, potpuno zasluženo preuzima Nikola Pejaković Kolja.
Ovo je bio koncert koji se mogao opisati u samo jednoj reči, a to je respect.
I zato – RESPECT!
Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović
Galeriju fotografija pogledajte OVDE.
