Ove godine naš proslavljeni i svetski priznat kompozitor i pijanista Vasil Hadžimanov slavi 25 godina rada, jubilej vredan pažnje i poštovanja. Kao krunu svog rada u toku 2016. godine sa svojim bendom prezentovaće nam album „Alive“ na kom se kao specijalni gost pojavljuje američki saksofonista David Binney. Album je snimljen u pet gradova i pet različitih koncertnih dvorana za njujoršku izdavačku kuću MoonJune. O tome, ali i mnogim drugim temama porazgovarali smo sa Vasilom.
Remix: Za početak jedno vrlo jednostavno pitanje, a onda možemo da se „bacimo“ na razne teme. Da li si pristalica internet medija ili radije kupiš novine na kiosku, i da li nekada pročitaš nešto i na sajtu Remix Press-a?
Vasil: U poslednje vreme ne kupujem novine uopšte. Razlog je količina đubreta, negativnih i nepotrebnih informacija koje su postali glavna i jedina tema svih medija i naravno politička propaganda od koje mi se povraća. Internet mediji se ne razlikuju, sa jednom bitnom razlikom da ako hoćeš, na internetu ipak možeš da pronađes nepristrasne i prave vesti iz svih oblasti koje te interesuju. Remix Press je jedan od takvih sajtova.
Remix: Tvoj otac izjavio je jednom prilikom da je onog momenta kada si otkrio jazz znao da ćeš postati uspešan. Šta je to što te udaljilo od klasične muzike a približilo jazz-u?
Vasil: Klasična muzika je prekrasna i najveći interpretatori ove muzike zaista sebi daju za pravo da dela koje izvode menjaju, u granicama koje im delo dozvoljava, po svom senzibilitetu. To je uostalom i poenta zar ne? Najviše mi je smetao taj šablon gde svi na isti način sviramo ista dela. Kada sam otkrio jazz muziku i slobodu i kreativnost koju ova muzika pruža, momentalno sam se zaljubio i zaboravio na klasiku. U suštini ne interesuje me žanrovska podela. Ona služi da bi slušalac lakše razumeo i pronašao ono što ga interesuje. ali i dalje tvrdim da je muzika jedna i da u svim stilovima, na svim kontinentima ima toliko predivne muzike iz koje učiš, uživaš i crpiš inspiraciju za svoj rad.
Remix: Kao vrhunski muzičar sigurno si imao mnoštvo prilika da radiš i ostvaruješ sve svoje želje vezane za muziku daleko odavde. Ti to ipak nisi uradio. Šta te drži u zemlji koja tebi, kao ni mnogim obrazovanim i jedinstvenim ljudima nije pružila nikakvu pomoć?
Vasil: Ah, to je pitanje koje su mi postavili milion puta i nikad nemam neki pametan odgovor. Mogu samo da kažem da sam vezan za ovaj nas ex yu prostor na čelu sa Beogradom. Jednostavno volim da živim u Srbiji i nemam nameru to da menjam, iako ima toliko toga čemu se protivim . Od stanja u kulturi pa nadalje. Nadam se da ipak svojom odlukom da ostanem nešto menjam, što porukama koje šaljem preko svog delovanja, što muzikom koju stvaram.
Remix: Pisao si muziku za nekoliko igranih i dokumentarnih filmova, kao i muziku za izuzetno popularnu drugu sezonu serije Otvorena vrata. Kako izgleda proces nastanka jedne namenske melodije? Da li je u pitanju momenat ili danima isprobavaš gomile harmonskih kombinacija?
Vasil: Nikad se ne zna. Najslađje i najprirodnije je kad sedneš i samo izlazi iz tebe. Naravno, postoje i zadaci kad to nije izvodljivo i kad ipak moraš da duže radiš na nekom delu i pronađes pravi odnos i zvuk koji je za tu namenu idealan.
Remix: Praviš li selekciju „poslova“ u zavisnosti od toga ko ti traži da napišeš muziku?
Vasil: Naravno, moram da priznam da je to najbitniji faktor. Prvo kakva je muzika u pitanju, pa onda sve ostalo. Zato i mogu da se pohvalim da sam do sada zaista imao i sreće, ali i pameti, da radim samo kreativnu muziku, kako god se ona žanrovski definisala. To je svojevrstan luksuz, pogotovo danas kad znamo u kakvoj se situaciji nalazi muzika koja nije komercijalno isplativa.
Remix: Pitanje koje se samo nameće je koliko je bilo teško ili zapravo lako snimiti album za 5 dana, koji je simbolično i bio tvoj peti album?
Vasil: Jazz albumi se snimaju i za kraći period. Lako je kad oko sebe okupiš najbolje muzičare u regionu i šire. I peti album „Can You dig it?“ koji smo snimali u studiju Pavarotti i ovaj poslednji album „Alive“ koji je sniman na 5 različitih koncerata, snimljeni su u cugu, što bi rekli. I to je najbolji i možda jedni pravi način da se snima muzika koja se bazira na improvizaciji i slobodnom interpretiranju, ali i interakciji kao možda i najbitnijem faktoru u ovoj muzici.
Remix: Da li je došlo vreme kada od Zafirovog i Senkinog sina, preko među ženama popularnog Vasila u javnosti postaješ Martin tata?
Vasil: Bogami jeste, ali ja ću biti najsrećniji ako me tako budu pamtili, kao oca jedne ostvarene i srećne Marte Hadžimanov.
Remix: Numera koju si uradio povodom 70. godišnjice UN, a otpevala je Marta zajedno sa Vukašinom Markovićem, ozbiljno je zainteresovala medije širom regije. To je prosto bila situacija koju smo svi očekivali da će se desiti pre ili kasnije. Kako Marta reaguje na naslove poput „Pogledajte kako je ćerka Vasila Hadžimanova izrasla u pravu lepoticu“ dok ona osvaja svet anđeoskim glasom?
Vasil: Ona je neverovatno cool povodom cele te priče. Sa jedne strane prija joj pažnja, naravno, ali sa druge ne pali se na taj celebrity fazon. Čak je izjavila kako ne bi volela nikada da bude popularna u onom najekstremnijem smislu, kao da već zna da to zaista nije važno i da sreća ne dolazi iz činjenice da svaka osoba zna tvoje ime. Nadam se da će takva i ostati.
Remix: Da li si od svoga oca nasledio ljubav prema vinogradarstvu?
Vasil: Ljubav prema prirodi, Slankamenu, Dunavu da, ali ne toliko prema vinogradarstvu. Možda me opali za koju godinu jer kako prolaze, tako mi se sve više ide u prirodu i van ovog gradskog ludila.
Remix: O čemu najčešće razmišljaš?
Vasil: Muzika je uvek nekako opšteprisutna, ali razne teme mi se provlače kroz glavu svakodnevno. Mislim da bi svi muzičari trebali da prošire polje razmišljanja, pa i delovanja, da bi njihova muzika zaista rasla i sazrevala na pravi način.
Remix: Koji je tvoj najveći neuspeh i šta si naučio iz njega?
Vasil: Svaka greška je škola, i ja , koliko god bile bolne, ih se često setim i gledam da ne napravim sličnu. Na taj način jedino i možeš nešto da naučiš i promeniš ka boljem.
Remix: Šta je to što nisi nikada uradio, a voleo bi?
Vasil: Brazil, New Orleans, Porshe carrera. Ne moram mnogo da objašnjavam zašto.
Remix: Ko je za tebe najbolji muzičar svih vremena?
Vasil: Ne postoji jedna osoba koja je najbolja i muzika nije takmičenje, ali ako bih morao da biram, Miles Davis.
Remix: Koji je to savet koji nikada ne zaboravljaš?
Vasil: Da ne zaboravljam dobre savete.
Remix: U saradnji sa novosadskim studiom M i RTV-om pokrenuo si miks predavanja i odlične jazz muzike M-lab. Koja je bila ideja vodilja tog projekta i da li možemo očekivati nastavak u nekoj bliskoj budućnosti?
Vasil: Nastavak sledi ove godine. Za sada imamo snimljenih 6 epizoda sa snimcima predavanja i koncerata velikih imena poput David Binney, Koja, Zafir Hadžimanov, Toni Kitanovski, Bojan Zulfikarpašić, Boris Kovač. Ove godine snimamo novu sezonu gde ću kao moderator i domaćin ugostiti Caneta i Škrtice, Ramba Amadeusa, Matiju Dedića i druge.
Ideja je da svi muzičari i ljubitelji muzike dobiju šansu da čuju velike muzičare i ljude koji dolaze iz muzičkog biznisa, kako im iz prve ruke daju savete i lekcije koje ni u jednoj školi ne mogu da nauče. Zato je bitno da ljudi shvate da ovo nisu usko stručna predavanja vezana za teme koje razume mali broj ljudi, već životne lekcije uspešnih, beskompromisnih umetnika od kojih svi imamo ponešto da naučimo.
Remix: Šta je ono što u 2016. godini možemo očekivati od VH benda?
Vasil: Promocija novog albuma „Alive“ sa specijalnim gostom David Binney-em. Prvi uživo snimljen album koji je izdala američka izdavačka kuća MoonJune iz New York-a.
Razgovor vodila: Andrea Magazin
Foto: Francesco Moretti/Francesco Moretti Lifeteller
