Film „Vlažnost“, prvi je film mladog reditelja Nikole Ljuce. Priča prati mladog i uspešnog menadžera koga igra Miloš Timotijević, čiji život dobija neočekivani obrt kada njegova devojka iznenada nestane, što on pokušava da sakrije od svih i nastavi sa normalnim životom.
Film je sniman tokom leta i jeseni 2014. godine u Beogradu, a glavne uloge tumače Miloš Timotijević i Tamara Krcunović, kao i mlada zvezda u usponu, Slaven Došlo.
Nikola Ljuca, vidno uzbuđen i raspoložen nakon novosadske premijere dao nam je intervju.
Remix: Кakve su bile reakcije publike nakon premijere?
Nikola: Beogradska premijera je prošla neverovatno, treba preživeti Sava Centar, to je poseban trenutak u životu. Pogotovo što sam ja na festu odrastao i pratio fest godinama. Olakšalo nam je to što je bila premijera svetska u Berlinu i reakcije publike su bile sjajne, svih pet projekcija je rasprodato. Pravio sam ovaj film za bioskope i drago mi je što postoji interesovanje publike za ovakvu vrstu filma. Ja sam pravio film onakav kakav bih ja želeo da gledam. Postoji problem u sistemu, filmovi se prave za festivale a ne za bioskope. Kada si sto posto iskren prema sebi i pokažeš sebe u pravom svetlu, to vole i drugi da vide.
Remix: Koji je bio osnovni motiv pravljenja baš ovakvog filma?
Nikola: Želeo sam da napravim nešto novo, zanimljivo, drugačije, sa mladim glumicima a opet dovoljno komumunikativno i interesantno umetnički. Želeo sam da napravim atipičan srpski film, sa drugačijim načinom glume i fotografije, i drago mi je da je to publika prepoznala i da sjajno reaguje film.
Remix: Koliko je trajalo snimanje filma?
Nikola: Samo snimanje filma je trajalo 38 dana, ali su pripreme trajale dugo. Snimali smo film na mnogo lokacija. Nisam želeo da pravim kompromise ni da publika oseti ograničenost budžetom, mislim stvarno da se to ne primeti. Ljudi reaguju kao da smo imali sve pare ovog sveta jer smo se potrudili da to izgleda baš onako kako sam hteo.
Remix: Kako je bilo pisati scenario u četiri ruke sa scenaristkinjom….?
Nikola: Ideja za čitav film je potekla od scenaristkinje Staše Bajić, ona je imala ideju za kratki film, koji je ustvari prvih deset minuta ovog filma, da bi se priča razvila. Onda je mene to zaintrigiralo, kako bi taj glavni lik Petar reagovao da mu žena nestane. Šta bi uradio neko ko ima toliko para, takav neki uspeh danas, šta bi on učinio kad bi mu zaista nestala žena. Onda smo počeli da pišemo priču o sakrivanju i laži, kako bi on održao tu iluziju.
Remix: Da li ima neke sličnosti sa Gone Girl?
Nikola: Ne, kada se pojavio taj roman mi smo već pisali scenario, onda sam ja u panici iz Amerike dobio knjigu i pročitao. Ima sličnosti, samo taj deo u kom žena nestaje inače je potpuno drugačiji. Drugačiji motivi, sve je drugačije mada se meni taj film svideo. Totalno je drugačija reakcija i život glavnog junaka, u tom filmu on živi u malom mestu, ovde je reč ipak o Beogradu i nekom biznis svetu.
Remix: Većina srpskih filmova se bavi ljudima koji su na rubu egzistencije, dok ovaj film naprotiv pokazuje život neke više klase. Zašto ste želeli da prikažete baš taj sloj stanovništva?
Nikola: Inspirisalo me je da pokažem šta su sve ti ljudi morali da urade da bi došli dotle, i koliko se oni trude da zadrže svoj status i da održe neku lažnu sliku idealnog života. To je ono što me je najviše inspirisalo, razbijanje te lažne slike idealnog života. Mislim da je film voajerski medij i to je ono što me uzbuđuje najviše, mogućnost da zaviriš u nečiji tuđi život i da ga potpuno ogoliš.
Remix: Mislite da je to odaz srpskog mentaliteta glumljene idilične porodice, okupljanja na slavama itd , ili to postoji svuda?
Nikola: Mislim da to postoji svuda, i u inostranstvu su se ljudi raspitivali šta je to slava. Razumeli su da je to neki bitan događaj, porodično okupljanje i ta slava je ustvari kao neka bomba koja otkucava i stvara tenziju. Da li će se ona pojaviti do te slave?
Remix: Šta je bilo presudno da Miloš dobije glavnu ulogu?
Nikola: Ja sam s Milošem radio svoja tri kratka filma i znao sam od početka da će on biti tu. Dosta mi je dežurnih krivaca i tih dosadnih faca koje se stalno vrte, želeo sam da se nešto novo desi da se novi ljudi pojave i svi su reagovali na to.
Remix: Šta znači naziv Vlažnost?
Nikola: Ima više simbolike, vlažnost u smislu te letnje sparine, težine kao i momenat poplava a ima i svoju erotsku komponentu.
Remix: Da li je namerno izostajanje dijaloga u filmu?
Nikola: To je interesantno, u filmu ima dosta teksta ali likovi ne razgovaraju, zato deluje kao da nema dijaloga. Oni ustvari govore ali ne razgovaraju, vode usputne razgovore dok se u pozadini dešava nešto sasvim drugo. Publika je baš zato tako emotivno reagovala što se primeti to licemerje u rečima likova.
Remix: Kakvi su vam dalji planovi?
Nikola: Radim dve godine na adaptaciji romana Tito je umro, i mislim da će to biti moj sledeći projekat. Jedan triler kakav dosad nije viđen kod nas.
Razgovor vodila: Dragica Mačkić
