Za sve one koji su ljubitelji štampane reči, za one čija je apokaliptična slika sveta svet bez knjiga, pa i za one koji budućnost vide kao svet bez emocija i prilagođenost sistemu, za sve koji slave svoju različitost i buntovničku prirodu- štivo poput “Farenhajta 451” će biti prava knjiška poslastica.
Njegov autor, Rej Bredberi, je sredinom prošlog veka napisao jednu od tri najpoznatija svetska antiutopijska romana koji prikazuju totalitarizam i društvenu kontrolu koja u nekim slučajevima postaje ograničavajuća za svako ispoljavanje individualnosti. Od straha od gubljenja identiteta (“Vrli novi svet”), preko ideje da smo svi pod budnim okom sistema (“1984”) pa sve do stvarnog gubljenja identiteta i utapanja u masu, jednoličnost i sistem (“Farenhajt 451”) prošlo je svega dvadesetak godina između njihovih objavljivanja. Poslednji u nizu, roman Reja Bredberija, napisan je 1953. godine, dok je ekranizovan 1966.
Kao lajt motiv romana i misao vodilja koja gradi čitavu fabulu u pokreće na akciju, izdvaja se činjenica da svi moramo biti slični jedni drugima, da težimo ka tome da postanemo jednaki jer su tek tada svi srećni. Ono “zlo” koje unosi razdor među ljude su upravo knjige, a zaduženi za njihovo uklanjanje sa lica zemlje su požarni brigadiri. Gaj Montag je jedan od njih.
Montag je vatrogasac, vatrogasac koji pali vatru umesto da je gasi. U stvarnosti u kojoj se sve dešava, on vodi jednoličan život, ne razmišlja o posledicama svoga rada, živi sa ženom koja je opčinjena svojom “televizijskom porodicom” koja je opkoljava sa tri zida njihovog stana. Život je postao životarenje, radi se da bi se radilo, priča se o onome što se “servira” na tv ekranima i svi su prividno srećni. Preokret u Montagovom životu dešava se kada upozna mladu komšinicu Klaris koja mu je sa oduševljenjem pričala o nekim ranijim vremenima o kojima je slušala od svoje porodice i u kojima se cenilo i značilo da imaš svoj stav, svoj glas, svoje mišljenje i da knjige, koje su postale ilegalne i koje su, na dojavu, bile spaljivane zajedno sa kućama u kojima su pronađene, nisu bile izvor razdora među ljudima već su oplemenjivale svojom rečju. Vodeći se zdravim razumom i iskočivši iz sistema u koji su svi uvučeni, on počinje da preispituje način života koji vodi i, krišom, dolazi do nekoliko primeraka zabranjene robe. U njegovoj borbi protiv utvrđenog sistema ne može da računa na svoju ženu kojoj su već uspeli da “ispiju mozak”, ali je tu profesor koji vešto skriva svoju nekadašnju profesiju i ljubav prema knjigama, kao ljudi-knjige koji su vremenom razvili sposobnost da sve pročitano uskladište u svojoj memoriji i, jednog dana, kada to bude moguće, ponovo odštampaju. Akcija koju će Montag i profesor isplanirati i sprovesti, za neke će se ispostaviti kao pogubna, a za neke kao oslobađajuća.
Iako spada u domen naučne fantastike, “Farenhajt 451”, odnosno temperatura na kojoj papir gori, ne deluje tako nerealno. I sam Bredberi je rekao da bismo uništili kulturu, ne moramo spaliti knjige već je dovoljno da ih prestanemo čitati. Jedino mi smo odgovorni da fantastika ne postane stvarnost.
Nataša Pudar
