Povodom sutrašnjeg koncerta elektro- akističnog gitarskog dua Orea koji će se održati u novosadskoj Sinagogi sa početkom u 20 časova iskoristili smo priliku i porazgovarali s članovima dua, Borkom i Milanom, o samom koncertu, ali i o njihovom poznanstvu i prijateljstvu, načinu na koji oni stvaraju i doživljavaju svoju muziku.
Za sam početak, za one koji nisu imali prilike da vas ranije čuju, po čemu je OREA spečifičan duo? Kakva je to muzika koju stvarate kroz Oreu?
Orea je gitarski duo, ali ne tipični gitarski duo zbog toga sto se sastoji od dua električne i akustične gitare. Muzika koju stvaramo je zapravo mešavina niza nekih uticaja koje smo tokom godina Borko i ja skupljali slušajući i baveći se muzikom. Obojica smo potekli iz rock ‘n’ roll-a, iz te neke tradicije, ali je tu vremenom počelo da se meša dosta uticaja i kod mene i kod njega, ali različitih. On je više išao ka nekoj alternativi, world music-u, a moj put je bio više ka savremenoj komponovanoj muzici, izvornom bluzu itd. I zapravo, ono što mi stvaramo je potpuna eklektika u smislu svih tih uticaja na jednom mestu, a da bude lepo. I namerno sad kažem da bude lepo, “orea” je grčka reč za lepotu, nešto što je lepo.
Orea, iako se vi poznajete mnogo duže, postoji zapravo svega godinu i po. Šta je za to relativno kratko vreme Orea kao jedan mizički sastav uspela da postigne?
Borko: Ono što smo prvo postigli jeste da smo se Milan i ja ponovo našli posle 2002. godine kada smo zapravo i počeli da se zajednički bavimo sviranjem i komponovanjem, kad su nam se ubrzo posle putevi razišli u muzičkom i profesionalnom smislu. Tako da je najveće postignuće to što smo se posle 12 godina ponovo sreli, i ponovo prijateljski povezali. I iz tog našeg ponovnog povezivanja je proizašla cela ta muzika, ta mešavina bluz rok uticaja, world musica-a, flamenka, klasike. Ono što smo de facto uradili jeste da smo napravili koncertni program od 60-70 minuta, koji će se naći na tom živom albumu koji ćemo napraviti u Sinagogi, a nadam se i studijskom koji ćemo u nekom trenutku snimiti sledeće godine. Napravili smo jedno 15-20 koncerata u Beogradu i Vojvodini. Snimili smo studijsku verziju za numeru Bikini čiji spot je bio na MTV-u nekih 12 nedelja. Snimili smo još jedan singl za numeru Game Theory. Sve se to može naći na našem You Tube kanalu. Spremali smo taj koncertni i studijski repertoar za izvođenje tj. snimanje koje ćemo sad izvesti u sredu, u Sinagogi. U principu, to bi bilo to što smo uradili za tih godinu i po dana.
Obojica se u životu bavite nekim drugim stvarima, Borko fizikom, Milan muzikom na drugi način. Borko ima jos jedan bend. Koliko Orea uspeva da nađe mesto u vašim životima, odnosno koliko stižete da joj se posvetite?
Milan: U smislu broja sati, ne puno. Ali ja bih se sada oslonio na ono što je Borko rekao – da je velika stvar što smo se ponovo našli. Celokupan program Oree je u velikoj meri baziran na našem razgovoru. Mislim da je to specifičnost ovog sastava za razliku, možda ne od mnogih, ali nekih. Mi zapravo, onoliko koliko na probama sviramo, koliko pažnju posvećujemo muziciranju u smislu fizičkog kontakta sa instrumentom toliko pažnju posvećujemo i razgovoru, odnosu, privatnim stvarima, i iz toga izlazi neka muzika koja je, uslovno rečeno, u filozofskom smislu, istina, nešto što je naše, iskreno. Inače, vremenski, ne stižemo. Bilo bi super kad bismo mogli svaki dan da se bavimo time 5 sati dnevno, ali nije tako. Orea, kao i druge stvari u životu se često uklapa u neke druge rasporede, popunjava neke rupe, ali ono što je divna stvar jeste da postoji prijateljstvo i onda je to dodatni motiv da se nađemo.
Gde je sve Orea imala priliku da nastupa do sada? I da li bi izdvojili neku, vama najdražu, svirku?
Borko: Orea je nastupala u nekoliko gradova u Srbiji za tih godinu i po dana: Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Zrenjaninu, Bačkoj Topoli. Energetski, Bačka Topola. Tu bih svirku izdvojio. Mislim da smo tada uspeli da se obračunamo sa kafanskim ambijentom, odnosno pridobili smo tu kafansku pažnju, što je jako teško s dve gitare.
Koju publiku okuplja Orea?
Borko: Okuplja publiku koja, za početak, možda voli gitarski zvuk, voli taj neki bluz, rok zvuk koji je pomešan sa nekim drugim pravcima, ali uklopljen u neke klasičnije izvedbe, ali koje se opet nalaze u pop maniru i pop formi od 4, 5, 6 minuta, što je samo po sebi alternativno. To su u stvari kompozicije za gitarski duo, ali u pop formatu. Što znači da neko ko dolazi da sluša nas, najverovatnije i sluša tu sličnu vrstu muzike а to je, opet kažem, neki world misic, fusion, bluz. Zapravo, sve ono što nije na TV-u, odnosno u mejnstrim obliku. A čim nije mejstrim , nema puno ni publike. Naravno, tu se može naći neka šira publika, kao što se nadamo da će u Sinagogi, kao jednoj od najvažnijih koncertnih prostora za takvu vrstu muzike.
Koliko je danas teško opstati kao jedan autentičan bend? Koliko publika danas, pre svega mladi ljudi, daju šansu nečemu drugačijem, što Orea svakako jeste?
Milan: Nemam nikakvu objektivnu statistiku toga, ono što je moje apsolutno lično viđenje je da ljudi imaju potrebu za tim, bez obzira na godine, ali da je pretrpanost nekim drugim sadržajima tolika, da je jako teško, u šumi svega toga, doći do onih stvari koje trebaš i želiš. U principu, ono što hoću da kažem jeste da publika ima potrebu, ali nema prostora. Odnosno, ljudi bi dali šansu da nisu pretrpani nečim drugim.
Možete li nešto da nam kažete o saradnji sa centrom Ziveti uspravno i otkud ideja za koncert u Sinagogi?
Borko: Saradnja sa centrom Živeti uspravno je zapravo počela pre par godina. Radili smo već neke koncerte, kao što koncert Azila 5 i Uvertire prošlog septembra, evo i sada ovaj koncert. Generalno, saradnja postoji i održava se. Milan i ja smo želeli da napravimo jedan koncert i razmišljali smo gde bi mogli, i neke kockice su se sklopile da to bude, s jedne strane, najređi i najvažniji koncertni prostor u gradu, a s druge strane, da taj koncert bude kao koncert podrške i humanitarnog karaktera. I tako su se te naše želje i pomoć drugima koju mi možemo da obezbedimo sklopile u jednu koordinatu koja se zove Sinagoga- 19. oktobar.
Za sam kraj, mozete li nam reći sta će publika koja poseti Sinagogu 19.oktobra imati priliku da očekuje i čuje?
Milan: Zapravo, Orea stvara muziku koja je bazirana na nekim emotivnim sadrzajima koji su postojali u mom, Borkovom, našem životu poslednjih godina. Mislim, da bez obzira na note koje budemo svirali fizički, pesme će biti drugačije, i muzika će biti drugačija i nova onoliko koliko smo se mi zapravo promenili od momenta nastanka pa na ovamo.
Borko: Iskoristili bi priliku da pozovemo sve ljude koji, pre svega, vole muziku, koji, s druge strane, žele da pomognu celoj stvari, celom poduhvatu, ljude koji redovno i neredovno dolaze u Sinagogu, i sve ostale da upotpune to koncertno veče u sredu, 19.oktobra. Napomenuo bih da da će se koncert snimati audio i video, i ostaće kao lepo svedočanstvo o toj večeri, o nama, o onome što Milan i ja radimo.
Razgovor vodila Tijana Sredojević
