U subotu, 26. novembra, u klubu The Quarter biće održan peti Pozitivan koncert. Piknik, kao veterani novosadske muzičke scene, predvode zanimljiv spisak izvođača koje možete čuti te večeri. Tim povodom razgovarali smo sa Miroslavom Majkićem, poznatijim kao Gos’n Bandarom.
Koliko dugo Piknik nije nastupao pred domaćom publikom?
Bandar: Nastupamo kad god je to moguće tj. kad su pristojni uslovi. Trudimo se da u svakom gradu gde imamo dobru publiku nastupimo bar jednom godišnje. Takvih dešavanja je nešto manje ove godine nego prethodnih, ali i to će se promeniti na bolje.
Već u subotu imamo priliku da to nadoknadimo. Šta da očekujemo na Pozitivnom koncertu u Novom Sadu?
Bandar: Sa godinama sam naučio da ne treba ništa previše da očekujem, tako da očekivanje nikome ni ne preporučujem. Radujemo se koncertu u subotu, spremili smo se i odlazimo tamo na žurku za koju smo zaduženi da napravimo, mada kvalitet žurke takođe zavisi od raspoloženja publike tj. količine popijenog alkohola. Ako se sve složi kako treba, biće dobar provod u koji ne sumnjam.
Nedavno ste objavili novi spot. Da li je „Prase iz orbite“ aluzija na srpsku fobiju da ih stalno neko špijunira?
Bandar: Verovatno puno aluzija postoji u tom spotu tj. pesmi. Piknik se oduvek bavio životom malog čoveka u pokvarenom društvu i njegovim strahovima, nadanjima, tegobama i voljom da što lakše preživi. Kada dođu momenti slavlja i razonode, kada male ljude preuzme alkohol, oni imaju potrebu da dokažu da su najbolji na svetu i da im niko ništa ne može. Takav je balkanski mentalitet neke stereotipne većine, o tome govore pesma i spot „Prase iz orbite“.
Vaši spotovi su realistični bez efekata u montaži. Ko je zadužen za spotove uglavnom pošto mi se čini kod vas od ideje do realizacije ne prolazi mnogo vremena?
Bandar: Reči pesme prati slika, sve je jednostavno u našim spotovima. Nije bitna nikakva tehnikalija koja danas krasi moderne spotove. Svaki kadar je priča tog malog čoveka i njegov doživljaj okoline. Ideja za spot se izvesno vreme smišlja i razrađuje, a kad dođe momenat da se realizuje snimi se za jedan dan i izmontira za drugi. Za sve to je zadužen Gosn Bandar odnosno moj alterego 🙂 .
Da li ste nekad bili cenzurisani?
Bandar: Sasvim moguće, nisam pratio, ali se ne bih ni iznenadio.
Dugo ste se pojavljivali na bini u radničkim kombinezonima. Šta je to simbolizovalo?
Bandar: Dok smo promovisali album „Radnički Savet“ došla nam je ideja da se uniformišemo kao fizički radnici, građevinci ili slično što bi bilo u fazonu pomenutog albuma. Neko vreme je imalo smisla i bilo nam je zabavno, međutim sad nam je dosadilo da se presvlačimo, a i zaboravili smo šlemove u Nišu u nekom klubu 🙂
Ko su zapravo Miš, Puž i Ker?
Bandar: Miš Puž i Ker predstavljaju lokalne siledžije koji nenajavljeni upadaju na žurke. Ne verujem da toga danas ima, ali nekad se to redovno dešavalo, setiće se oni stariji koji su početkom devedesetih žurkovali po Novom Sadu.
U pesmama se bavite problemima radničke klase. Ima li spasa na vidiku ili ćemo još dugo da se identifikujemo sa tvojim tekstovima?
Bandar: Da vidim neki kolektivni spas verovatno bih pisao tekstove sa više optimizma, dakle nema nam kolektivnog spasa, osim ako sami ne pronađemo sopstveni. Možemo samo da se sprdamo sami sa sobom i da se smejemo sopstvenoj muci. U svakom slučaju bolje nego da plačemo 🙂
Da li je moguće biti politički neangažovan u ovakvim uslovima stvaranja i života?
Bandar: Moguće je. Uvek možete da se bavite sangejzingom, hortikulturom na nekom salašu, pijenjem piva ispred radnje ili gutanjem bromazepama.
Razgovor vodila: Dragica Mačkić
