Predstava „Devetka“, u koprodukciji Kulturnog centra i „Teatra 34“, biće odigrana u Velikoj sali KCNS u utorak, 28. marta i u četvrtak, 30. marta sa početkom u 20 časova. U ovom scenskom ostvarenju igraju Sonja Leštar i Lazar Jovanov, dok je režija pripala Bogdanu Jankoviću. Dramaturg predstave je Simon Grabovac, tekst potpisuje Goce Ristovski, prevod teksta uradila je Iskra Peneva, a za scenografiju i kostime bila je zadužena Milijana Lazović.Cena karte je 500 dinara, a za studente i grupne posete (minimum 10 osoba) 300 dinara. Ulaznice se mogu kupiti svaki dan na biletarnici Kulturnog centra Novog Sada od 19 do 21 časova, ili rezervisati putem mejla: kcnsscena@gmail.com .
„Devetka“ je jedan savremeno napisan tekst, bez onih klasičnih postavki, ali koji baš zato nudi mnoge izazove za inscenaciju. Pre svega on na širem planu korespondira sa opšte rasprostranjenim osećanjem izglobljenosti iz sveta, osećanjem prelaska iz jednog oblika u drugi, iz realnog u virtualni, ali, kao da taj prelaz predugo traje i taj naš pojedinac sve više liči na neko nemoćno biće kojemu ništa ne polazi za rukom. NJega (biće) strogo određuje koordinatni sistem politike, ratova, medija, nadzora. Svi pokušaji da se nekako izbori sa tim, i da pronađe svoju uporišnu tačku ostaju neostvareni. Moglo bi se reći da se u ovom tekstu u osnovi radi o pozorištu u pozorištu sa tri bitna određenja: prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Glumac i glumica koji igraju bračni par ili bračni par koji proba komad i/ili igraju neke uloge da bi nešto saopštili o sebi i svetu bitno su uskraćeni. Prvo uprava ih nadgleda, a i ostavila ih je bez ikakvih sredstava za „rad“, laserima ih progone „vanzemaljci“, a i stvarnost suviše često prodire u njihov koliko toliko izdvojen prostor. I veoma često smo u dilemi da li oni stvarno igraju ili gledaju sebe kako igraju. Jer tekst je spiralne strukture tako da svaka sledeća spirala može da bude iz prošlosti, budućnosti ili sadašnjosti. I zbog svega toga svaka od njih je koliko realna toliko i irealna. Prošlosti nema (završila je na bunjištu), sadašnjost je svedena na lažni trenutak, a u budućnosti, ako je bude, još je neizvesnija, jer veoma lako može da te zauvek isključi neka moćna ruka. Tekst je veliki izazov kako za reditelja, tako i za glumce, kao i scenografa i kostimografa. Jer predstava skoro nastaje u uslovima o kojima govori sam tekst. Kako igrati sebe, a da ne budeš ti. Kako biti ubedljiv kad je skoro sve postalo opšte mesto. I kako napraviti predstavu koja zahteva visoku tehnologiju, a sredstava nema. I, konačno, kako biti aktuelan kada se svaki trenutak nešto menja: politika, tehnika, tehnologija, okruženje. Veličina teksta je u tome što nas je vratio ili podsetio na nas i ponudio izazov da se suočimo sa (ovakvim) sobom i (ovakvim) svetom.
Simon Grabovac, dramaturg
Foto: promo
