Jedan od mladih novosadskih bendova na koje treba obratiti pažnju i koji ima mnogo potencijala je bend neobičnog naziva, Fabrique Belgique. U petak, 13. juna, nastupiće na Future Shock bini Exita (prekoputa Addico Fusion Stage-a) u 20.25h. Preporučujemo da ih poslušate uživo a o bendu, nastupu na Exitu i Demofestu na kom se takmiče već narednog vikenda, popričali smo sa članovima benda koji čine: Miloš Perkučin – gitara/vokal, Uroš Marić – bass gitara/prateći vokal, Slobodan Stanojević – bubanj/prateći vokal i Novelja Korać – gitara.
Do pre nekoliko meseci, šira javnost nije znala ni da postojite a već u naredne dve nedelje imaćete dva vrlo važna nastupa. Jedan je takmičarskog karaktera na banjalučkom Demofestu, a drugi na Future Shock bini Exit festivala. Mnogi godinama čekaju na priliku da zasviraju na Exitu, kako je vama pošlo za rukom da se tako brzo nađete na spisku izvođača za ovu godinu?
Do pre nekoliko meseci ni mi nismo znali da postojimo. 🙂 Šalu na stranu, bend postoji već skoro osam godina, za sve to vreme svašta se izdešavalo, puno ljudi je prošlo kroz bend, svaki put kada smo i došli do nekog pomaka, desilo se nešto što nas je vraćalo korak u nazad. Tek 2015. godine, dolaskom Uroša i Slobodana, krenuli smo sa malo ozbiljnijim radom, i odlučili smo da nema kompromisa, ako radimo, onda radimo sve kako treba, ne štedimo ni na čemu. Da se nismo tako postavili, verovatno ni sad ne bismo svirali nigde, nego bismo pisali pesme u toplini doma svoga. Dakle, napravili smo dobre pesme, snimili ih u sjajnom studiju Blaze u Beogradu, pod dirigentskom palicom Miloša Mihajlovića. Ove godine smo snimili i spot sa sjajnim Davidom Blagojevićem, koji je zaista napravio da jedan prosečan spot izgleda veoma skupo, i to se ljudima očigledno svidelo. Slali smo te pesme i spotove na konkurse za Demofest i Exit i prošli smo dalje.
Imali smo priliku da čujemo vaša dva singla. U decembru prošle godine za pesmu „Forbidden fruit“ ste objavili lyrics video, a nekoliko meseci kasnije i spot za pesmu „One last time“ kojim ste najavili izlazak vašeg albuma prvenca. Kako teku „radovi“? 🙂
Forbidden Fruit je snimljen i postavljen na YouTube krajem 2015. godine, dakle pre skoro 3 godine, od tada do sad smo snimili još 5 novih pesama, i još treba da snimimo 5, koje su gotove, samo treba lepo da se upakuju pre snimanja. Zbog obaveza svih članova benda, jako je teško organizovati probe, tako da se sve kreće sporije nego što bismo mi hteli ali, bitno je da se kreće. Do kraja godine se nadamo da ćemo završiti sve što se tiče snimanja novog materijala.
Iako godinama mladi, svi ste vrlo iskusni muzičari koji u prstima imaju mnogo nastupa do sada. Da li imate tremu pred ova dva, vrlo važna nastupa koji vas čekaju u narednim danima?
Nismo baš ni po godinama toliko mladi 🙂 Ja lično (Miloš) uvek imam ogromnu tremu pred svaku probu, pred svaku svirku, svaki nastup, ali čim krene svirka, sve je savršeno.
Za mene (Novelja) je totalno odsustvo treme uvek loš znak. Znak da ti do stvari koja se sprema nije dovoljno stalo. Pozitivna trema je uvek dobrodošla, a postoje metode kojima se ona drži pod kontrolom, ali nećemo sada…
Zašto ste se odlučili da svoje emocije i misli iskazujete na engleskom jeziku?
E to ne bih znao tačno da odgovorim. Ali hajde recimo ovako, od detinjstva slušam stranu muziku, isključivo bendove sa engleskog govornog područja, engleskim jezikom se služim od malih nogu, kasnije sam ga kroz školu usavršavao, tako da kad sam počeo da pišem prve pesme, automatski sam krenuo da pišem na engleskom jeziku, misleći da to tako treba. I to je tako išlo godinama, tako da je sad već prešlo u naviku. Druga stvar, svi tekstovi su o konkretnim događajima, i konkretnim likovima iz mog neposrednog okruženja, pisanje je jedini ventil koji imam za nošenje sa problemima, kad napišem pesmu, bukvalno sve te emocije bacam na papir, upakujem to lepo metaforama da se ne zna baš tačno o kome, ili čemu pevam, to znam samo ja, ali taj engleski mi dođe kao još jedna dodatna maska, što mi je jako bitno, lakše je za pevanje 🙂
Kako je došlo do odluke da se zovete Fabrique Belgique?
Pa kada smo krenuli sa ovim projektom, to je zamišljeno kao nešto malo drugačije, zapravo hteli smo da probamo da napravimo gitarski pop bend po uzoru na britpop bendove kao što su Arctic Monkeys, The Kooks, Razorlight, The Fratellis, The Zootons, i slični, za dva dana smo napisali 8 pesama, sve je bilo super, samo nam je falilo ime, a pošto je sve bilo u britanskom fazonu, moralo je i ime da bude u tom fazonu. Najbritanskija (ako može tako da se kaže) stvar koju smo znali je bila kultna serija Only Fools And Horses (Mućke), pa je logično bilo da ime bude neka Del Bojeva fraza. Postojao je sajt tada, na kom su bile sve njegove fraze sa objašnjenjem, i išli smo redom, sve poznate su bile već zauzete, prva koja je bila slobodna je bila Fabrique Belgique. Tako da eto… Del Boj…
Za one koji prvi put čuju za vas, a čitaju ovaj intervju, opišite koji je to zvuk koji negujete?
Miks svega što volimo. Dakle, osnova je rok, ali držimo se pop aranžmana, uzimamo energiju iz panka kad god možemo, zvuk je malo tvrđi što je posledica dugogodišnjeg uticaja metal muzike, čak i u tim laganijim pesmama distorzije su jače, jer to tako treba da zvuči 😀 Sve u svemu, dovoljno poznat zvuk da se ljudima svidi, a opet, dovoljno drugačiji da mogu da nas zapamte.
Nekoliko puta u komunikaciji sa prilično mlađom populacijom mi se desilo da me ćaskajući, o nekim njima nepoznatim bendovima, pitaju „A na koga oni liče“? Mislite li da danas svi liče na nekoga i koliko je teško stvoriti svoj lični pečat i zvuk svojstven samo vama?
Zavisi od toga šta smatraš pod pojmom „lični pečat“. Imaš mnogo primera gde je vokal lični pečat nekog benda, ali je muzika nešto što si čuo već stotinu puta. Ne smatram da je loša stvar ličiti na nekoga, loše je biti isti 🙂 Svi liče na nekoga, jer svako je u nekom momentu pokušavao da imitira nekog svog idola. Samo retki ljudi mogu da „izmisle“ poseban muzički pravac, mada je i to diskutabilno. Npr. Grunge svi povezuju sa Nirvanom i Kurt Kobejnom, a zapravo je taj pravac postojao kao underground i pre njih. Takođe, mislim da je skoro nikada nisam čuo da je neki bend ostavio dovoljno jak lični pečat na svom prvom albumu. Mislim da je za tako nešto potrebno mnogo iskustva i muzičke zrelosti, kao i naslušanosti raznolike muzike i hrabrosti da izbaciš u etar pesmu koja „ne liči ninašta“. Ipak, onoj šačici užasno dobrih i kreativnih i to polazi za rukom!
Ako je pak pitanje usmereno na to da ti odamo na koga mi to ličimo, onda ne znam… Ali verovatno je da bismo se svideli fanovima bendova koji ne prezaju od mešanja žanrova, fanovima modernog brit popa, itd… Recimo Depeche Mode, Placebo, Hurts, Muse, The Wombats, Editors, The Hives…
Sa vaše tačke gledišta, da li je danas za uspeh dovoljno samo imati dobre pesme ili je potrebno i nešto više od toga?
Uvek je potrebno mnogo više od toga, postoje bendovi, ili izvođači, koji imaju loše pesme, kritično loše, a opet mogu da kažu da su uspešni „muzičari“. A opet sa druge strane, ima puno bendova koji imaju sjajne pesme, ali nikako da se probiju. Treba bukvalno uložiti sve u muziku i gristi na sve strane da bi vas neko primetio. Eto i mi smo postojali 7 godina, a tek nakon tog prvog spota su nas ljudi primetili.
Šta očekujete od Demofesta, a šta od nastupa na Exitu?
Iz iskustva sa prethodnih nastupa na EXIT-u, ne očekujem gotovo ništa, ili barem ne mnogo. Manje bine i raniji termini uglavnom nisu baš pretrpani publikom. Ipak EXIT zna da iznenadi, a i Novi Sad je naš grad, tako da se veoma radujemo što će baš to biti naš prvi veliki nastup.
S druge strane, od Demo Festa očekujemo više stvari. I to, drugo mesto, zatim pobedu, pa treće mesto. Tim redom. U nedostatku ispunjenja tih očekivanja, nadamo se da ćemo među 30 mladih bendova upoznati barem tri benda sličnog žanra sa kojima bismo pokušali da napravimo neke regionalne mini turneje. Takođe, pokušaćemo da iskoristimo priliku da ostvarimo kontakt i ostavimo utisak na ljude iz industrije i medije, kojih će ove godine, kako mi se čini, biti mnogo manje, i koji će za put u Banja Luku i podršku mladim bendovima morati da izdvoje previše „dobre volje“ i želje.
Kakvi su vam planovi za budućnost?
Planovi za budućnost su nam veliki, ali i daleki. U onoj predvidivoj, očekuje nas snimanje albuma, potpisivanje ugovora sa nekom izdavačkom kućom, minimalno još 2 spota, i nekolicina lyrics videa. Biće jako teško zbog drugih obaveza koje svi imamo, ali nije nam u interesu da odustajemo, prestanemo da ulažemo ono malo vremena koje nam obaveze ostavljaju i ono malo sredstava koje uspevamo da izdvojimo. A pokušaćemo i da ne silazimo sa leđa medijima i portalima! 😀
Remix Press vam želi puno uspeha u daljem radu, navijamo za vas na Demofestu, verujemo u vaš kvalitet i nadamo se da ćete se vratiti kao osvajači jedne od nagrada!
Hvala vam, ali nije nam dosta jedna od nagrada, pucamo na sve tri! Gledamo se na EXIT-u, krkamo ćevape u Banja Luci, a u međuvremenu se čitamo na remixpress.com 😉 Vidimo se s one strane scene! 😉
Andrea Magazin
