Poslednjih desetak dana je u Novom Sadu dominirao “oštriji” zvuk, od panka preko hiphopa do bluza. Koncert koji se održao 13. decembra u Bulevar booksu, u kom se poezija sakrila među akorde, ocrtao je finu kružnicu zatvorivši se jednim poetsko-muzičkim nastupom Miloša Zupca i Nemanje Nešića.
Dva kantautora sličnog senzibiliteta, ali opet, svaki jedinstven u svom pogledu, priredili su publici Bulevar booksa jedno toplo veče. Da, kao što Džoni kaže, „proljeće je trinaestog u decembru…„
Toplo oko srca jer se ambijent knjižare u potpunosti uklopio sa poetikom njihovog nastupa (reč „koncept“ koja bi verovatno bila prikladnija uz reč „nastup“ mi u ovom slučaju škripi). Pored toga što su Zubac i Nešić pevali kako svoje, tako i pesme drugih autora, jedno pravo malo blago bile su anegdote iz života naših pisaca koje su kazivali između pesama. Čuli smo razne dogodovštine iz života Duška Trifunovića, Disa, Mike Antića, Dobriše Cesarića…Ne nalazi se baš sve u Čitankama ili na statusima Facebook stranica, a za one posebne, trebalo bi dobro načuljiti uši kada za to dođe trenutak. Svi su se slatko nasmejali kada su čuli da Džoni Keš nije jedini nastupao u zatvoru već i Pero Zubac, a tom prilikom, recitator koji je sa njim gostovao, ponesen atmosferom recitovao je “Ostajte ovde” Alekse Šantića.
Nešić je nastup otvorio pesmom Dobriše Cesarića “Povratak” dok se Zubac nadovezao pesmom “Aleksa se vraća iz raja” Zubca starijeg. Od Nešića smo čuli pesme Crnjanskog “Ja, ti i svi savremeni parovi” kao i “Parntenon”, a ko prati Nešićev rad, zna da su to pesme koje su obeležile koncert “Nove senke” koji je održan u Srpskom narodnom pozorištu, u oktobru prošle godine. Zubac nas je podsetio na čarobni Prkos drumski pesmom “Dolazi vreme” sa albuma “Alhemija” ili “Tužnom ljubavnom pesmom” sa albuma “Vreme ispred nas”, pa ko koju verziju više voli. Tokom pesme sa posebnom težinom, a koju potpisuje Miloš Zubac, “Dovil”, Nemanji i Milošu pridružila se Mej, mudro odmahujući glavom na stihove “Ne sumnjaj, ne sumnjaj”. Mej, zvezda koja je zasenila sve prisutne svojom slobodom i iskrenošću. Od nje smo saznali da Nemanja ima lep glas, da je tata Miloš mnogo vežbao sve te pesme, kao i da se čuju u prizemlju knjižare. Jasno je da sledeći njihov nastup ne sme proći bez nje koja će imati ulogu voditeljke programa i pomoćnog vokala.
“Možda spava” i “Orgije” su Disove pesme koje smo čuli od Nešića dok su pesmu “Pijanstvo” otpevala zajedno dva trezna pesnika. Da kao tandem odlično funkcionišu, pokazali su nam i kroz pesmu “Tvoj indigo” čije stihove potpisuje Zubac, a aranžman Nešić.
Najavili su i nove albume, Zubac “Paralele”, a Nešić “Skice”. Prema onome što smo imali priliku da čujemo trinaestog u decembru, možemo reći da jedva čekamo njihov iskorak u etar. “Čemu pridaješ pažnju”, “Poreklo tvoje snage”, “Ostani tako lepa” pesme su koje su nas podsetile na zbirku “Kralj na kiši” M. Zupca, dok je izbor pao na pesmu “Šišatovac” kada je reč o ciklusu pesmama koje su Pero i Miloš Zubac zajedničkim snagama stvorili za emisiju “Biseri duhovnosti Fruške gore”.
Nemanja Nešić je sa prisutnima podelio i utiske sa nedavno održanog festivala šansone u Zagrebu i u akustičnoj verziji izveo pesmu “Le peintre”.
Nije bilo reči samo o piscima iz prošlih vremena, ne bi trebalo zaboravljati ni prijatelje, tako da smo čuli pesmu “Uspavani šinobus” kao pozdrav Milanu Koraću i za kraj pesmu “Kad se spusti zavesa” Miloša Galetina.
Ako vam neko kaže da je književnost u urbanom 21. veku možda zapostavljena, ili zaboravljena, ne verujte. Da to nije tačno, još jednom su pokazala i ova dva umetnika prošlogodišnjim nastupom na festivalu “Poezika”, ali i ovim u knjižari. U ovom gradu ima mesta za sve muzičke i književne žanrove, samo bi tebalo imati poverenja u umetnost i njenu lepotu.
