Johan Štraus mlađi (Johann Baptist Strauss) bio je proslavljeni „kralj valcera“. Rođen je u Beču 25.10.1825. godine. Bio je kompozitor, dirigent i violinista i jedan je od glavnih predstavnika klasične bečke operete.
Studirao je kompoziciju a 1844. godine debitovao je sa svojim orkestrom u bečkom predgrađu Heitzingu. Od 1847. priređivao je koncertne turneje po evropskim zemljama, a 1872. i po SAD.
Klasičnu bečku operetu Štraus je muzički obogatio i doveo do vrhunca delima „Šišmiš“ i „Baron-ciganin“ koja su dala putokaz daljem razvoju dva tipa operete. Veliku su populrnost stekle i operete „Jedna noć u Veneciji“ i „Bečka krv“, a napisao je i operetu “Jabuka”, čija se radnja odigrava u južnoj Ugarskoj, u srpskim krajevima kako stoji u libretu, i koja opisuje narodne običaje Srba i prati dvojicu plemića, Mirka i Vasu iz Gradinca.
Njegovog oca Johana Štrausa starijeg nazivali su ocem valcera, ali njegov sin ipak ga je prevazišao. I pre „podele“ statusa, Štraus stariji nije želeo da se njegov najstariji sin bavi muzikom, zbog čega su se često sukobljavali i na radost mnogih generacija nakon njih, muzički se nadmetali.
Iako je napisao mnoga maestralna dela, samo jedna njegova kompozicija zavredela je nepodeljena mišljenja o njenoj lepoti. To je opereta „Die Fledermaus“ (Šišmiš) kojoj su se između ostalih divili Liszt, Wagner, Brahms i Mahler koji je tvrdio da je reč o najboljoj komičnoj operi.
“Šišmiš” je njegovo treće muzičko-scensko delo a premijerno je izvedeno 1874. godine u prilično nepovoljnim društvenim okolnostima, nakon sloma berze. U toj atmosferi je i predstava u kojoj svi likovi žele na zabavu na kojoj teku potoci šampanjca. Naime, kako navode istoričari, u decembru 1872. godine prosečna potrošnja šampanjca u uglednom gradskom restoranu bila je 40 flaša za jedno veče, a godinu dana kasnije, samo dve. Pretpostavlja se da je ogromnoj popularnosti Šišmiša doprinelo i to što na kraju brojnih peripetija njegovi likovi jednoglasno zaključuju da je šampanjac kriv za sve.
Johan Štraus mlađi komponovao je 168 valcera, 117 polki i niz četvorki, marševa, mazurki, galopa i 16 opereta. Klasični bečki valcer umetnički je usavršio i podigao ga na nivo koncertne orkestarske muzike. Svojom raspevanom i prijemčivom melodikom njegovi su valceri osvojili svet i ostali popularni više od jednog veka, a naročito „Na lepom plavom Dunavu“, „Priče iz Bečke šume“, „Bečka krv“, „Jutarnje novine“, „Prolećni zvuci“, „Carski valcer“, „Picikato-polka“, „Trič-trač polka“.
Umro je u Beču 3. juna 1899. godine.
U nastavku pogledajte i poslušajte “Šišmiša” u izvođenju Bečke filharmonije kojom je dirigovao veliki Zubin Mehta. Koncert je održan na čuvenom bečkom trgu Heldenplatz ispred palate Hofburg 29.5.1999. godine.
Delovi operete “Šišmiš” mnogima su ostale u sećanju jer su često korišćeni kao muzička podloga u crtanim filmovima, naročito u crtaću “Tom i Džeri”, kao i u scenama balova mnogih igranih filmova.
