Somborski bend Neozbiljni pesimisti nakon koncertne pauze od nekoliko godina, ovog četvrtka nastupaju u novootvorenom Domu kulture u Novom Sadu. Povod je novi album “Pametovanje iz provincije” koji su najavljivali dugo, a na radost mnogih ljubitelja antiglobaletnopunk-a, konačno je i dostupan za preslušavanje. Oni koju su imali prilike da preslušaju novi album kažu da je definitivno njihov najbolji, a polemiše se i da je jedno od boljih izdanja koje će obeležiti ovu godinu. O svemu tome razgovarali smo sa frontmenom Igorom Olujićem.
Šta je bio „okidač” za društveno angažovane tekstove na novom albumu?
“Okidač” koji je pokrenuo celu našu priču bio je period posle petooktobarskih promena 2000. godine. Tada smo svi živeli u nadi da će doći do suštinskih promena i boljeg života u Srbiji ali smo se vrlo brzo uverili da smo prevareni. Iz tog razloga je počelo naše bavljenje ovim temama koje su na žalost aktuelne i dan danas.Tako da mi danas samo nastavljamo naš put i tu tematiku koju smo davno zacrtali, pakujemo je u vesele i poletne note začinjene sa etno motivima sa ovih prostora.
Prorekli ste nam sudbinu, pobegli iz bede, „opleli” po lokalnom političaru, ukazali na demoralizaciju i dehumanizaciju društva, pametovali iz provincije… O čemu vam je, od svega navedenog, bilo najprirodnije da pevate?
Mi u stvari pevamo o jednoj temi a to je nepostojanje merila vrednosti, a sve teme koje obrađujemo: odlazak iz države, lokalni političari, selebriti, demoralizacija su direktna posledica ovog nedostatka. Danas snimite kućni video ili dižete ruku na nekom partijskom sastanku i postanete ugledni građanin i idol mladima a televizije vas opsedaju za intervju, takvo društvo nema perspektivu a mi se svojim pesmama i nastupom borimo protiv toga i borićemo se dok to ne nestane.
Od 11 pesama na novom albumu, tri numere su dobile i spotove. Na koji način birate pesme za snimanje spotova?
Naš plan je da sa ovog albuma snimimo 7-8 spotova, a praktično smo do sad objavili četiri, ako uzmemo u obzir i to da smo objavili i pesmu “Totalna demoralizacija” sa nastupa u Bačkoj Palanci. Ostala tri spota su se desila spontano, Šemso je izrazio želju da bi bilo super da snimimo spot za “Bežim iz bede” i da bi on rado učestvovao tako da smo se preko Zagreba uputili put Beča i snimili se. “Sudbina” je bila želja režisera, a “Kao da nema” je celom bendu bila favorit za prvi spot.
Na albumu ste ugostili Goluba iz Goblina, Šemsu iz Brkova i somborski dečji hor „Šareni vokali”. Kako je došlo do vaših saradnji – jesu li se nametnuli kao logični izbori prilikom stvaranja pesama ili ste ih već imali u vidu kao potencijalne saradnike na albumu?
Kada je album nastajao nismo imali nikoga u vidu da bi mogao da gostuje, ali su se u procesu stvaranja nametnuli logični izbori gostiju. Velikih problema smo imali oko pesme “Il’si oni il’si mi” ta pesma prosto zahteva da bude duetska, a mnogi koje smo kontaktirali nisu želeli da učestvuju zbog njene tematike i teksta. Neki nisu imali vremena, neki su nas iskulirali i na kraju je Golub bio taj koji je pristao na saradnju jer mu se svidelo baš to zbog čega su neki drugi odustali. Somborski hor “Šareni vokali” je bio logičan izbor što zbog njihovog kvaliteta i reputacije što izbog teksta koji dobija svoj pravi smisao kad ga deca otpevaju a Šemso je dao pesmi to što joj falilo, kad je otpevao svi smo bili istog stava “E sad je to to”.
Da li se neka od numera već izdvojila kao hit među fanovima? A među vama – imate li neku koja vamje, prilikom snimanja albuma, „prirasla za srce” ili neku na koju ste posebno ponosni?
Album se pojavio prošle nedelje videćemo na predstojećim nastupima da li se neka pesma izdvojila među fanovima a što se tiče benda svako ima neku svoju omiljenu pesmu. Nekome je “Sudbina” omiljena, nekom je “Balada o lokalnom političaru” …Meni lično je omiljena pesma “Il’si oni il’si mi” zato što smo oko nje imali najviše problema, a i mislim da je tekst fantastičan. Generalno gledano ja sam ponosan na ceo album i bend i to da smo uspeli pored svih poteškoća i nedaća da izguramo i izdamo ovaj album, a na kraju krajeva da opstanemo kao bend koji još uvek ima energiju da se izbori za svoje mesto na muzičkoj sceni.
U „Baladi” kažete da se „bez srca nigde ne stiže”. U četvrtak veče promovišete album koncertom u Novom Sadu. Ima li ovaj grad veze sa vašim srcima?
Balada kao i Novi Sad imaju posebno mesto u našim srcima, Balada je naša prva ljubavna pesma i opisuje kako ne znamo da napišemo ljubavnu pesmu, a Novi Sad je bio prvi grad pored Bačke Palanke koji nas je prihvatio. Naš violinista Miki je iz Novog Sada, moj sin se rodio u Novom Sadu, nekima od nas su supruge Novosađanke tako da on stvarno zauzima posebno mesto kod nas i to po različitim aspektima.
Nataša Pudar
