Iako su prvom pesmom “pretili” da će naučiti da ćute kad nemaju šta da kažu, to se sinoć nije desilo jer Bjesovi imaju mnogo toga i pametnog i metaforičnog i direktnog da kažu kroz svoje pesme.
Nikakva samoodbrana, pa ni aikido, ne pomaže kad te u pravo u glavu, odmah na početku, kao pesnica pogode stihovi: Daj mi oči da te vidim, daj mi uši da te čujem, daj mi srce da te volim…
Publika se potpuno predala tonovima koje su Bjesovi razlivali po klubu prvo kap po kap, pa punu čašu, kasnije su polivali iz bokala, a bili smo toliko žedni da smo samo tražili još.
Odmah su nas probudili glasnim i jasnim zvukom jer fizički je bilo neizvodljivo videti binu iz mnogih uglova Gerila bara zbog rasprodatog koncerta i popunjenosti kluba koje je onemogućavalo slobodno kretanje.
Jedinstveni vokal Zorana Marinkovića sekao je svojom oštrinom zgusnute redove, podizao masi ruke u vis, palio kamere na telefonima.
Dobro izbalansirana setlista autorskih pesama i obrada, koje u njhovoj izvedbi zvuče originalnije od originala, održavala je odličnu atmosferu.
Pesmom “Čak i da mogu” započeli su niz koji je uzrokovao euforiju i identifikaciju sa stihovima koji razotkrivaju puteve do najskrivenijih mesta u našim dušama. Sigurna sam da svi imamo bar jednu osobu kojoj smo se sinoć zahvalili što postoji i jednu kojoj bismo dozvolili da nas odvede do reke i gurne u vodu bez obzira na to čega tamo sve ima.
Svi smo sinoć dopustili Bjesovima da nas gurnu ne u vodu već u vrtlog emocija i da nas zavedu psihodeličnim melodijama koje su zapravo kod publike izazivale sreću, sreću što su tu, što mogu da se deru iz sveg glasa i pevaju o svojim željama i strahovima bez uzdržavanja.
Za samu završnicu večeri ostavljena je “Bolje ti” koja je bukvalno imala efekat vatrometa. Verujem da je pogled s bine u tom momentu bio neprocenjiv, a ujedinjeni glasovi pevali su najjače što su mogli.
Iako su planirali da narednom, “Avioni pevaju”, završe svoj nastup, publika im to nije dozvolila. Nakon kraće pauze i konsultacije, Bjesovi su izdominirali još jednom obradom i to izvodeći pesmu “Nebo” od Električnog orgazma.
Guram mozak natrag u glavu, Ostavljam poruku, Vraćam se dole! – hajdemo nazad u realnost, ali da ne zaboravimo na stihove: Sve što želim je da živim ne više ja nego da živi u meni istina jer je to očigledan razlog zbog kojeg smo se okupili 18. januara u Gerili.
Ivana Jovanović
Foto: Marina Pešić
