Luka Šulić (član proslavljenog sastava 2Cellos) i Slovenski All Star gudački orkestar su otvorili šesto februarsko veče u Sava centru muzikom koja slušaoce vodi kroz vreme nazad u prošlost. Poređani u obliku potkovice na sceni, sa Lukom u sredini na izdignutom postolju, koncert je počeo sa petnaestak minuta zakašnjenja od predviđenog, što nikome nije smetalo. Kratko čekanje velikih umetnika pretvara to iščekivanje u uzbuđenje.
Veliki aplauz je dočekao prvo orkestar, koji je činio oko dvanaest članova, a potom i Šulića, koji im se, nekako nonšalantno pridružio na sceni u beloj košilji i vilončelom u ruci. Delovao je krajnje opušteno, ali duboko skoncentrisano na muzičku vožnju na koju smo krenuli sa njima.
Vožnja kroz vreme je počela sa prvim nizom tonova Vivaldijeve kompozicije. Nizanje nota “Četiri godišnja doba” (La Quattro Stagion) je pretvorio Sava centar u srednjovekovni dvorac. Sa Lukom smo proputovali kroz vreme u kojem svi imamo balske haljine i frakove sedeći u navećoj prostoriji italijanskog dvorca slušajući lepotu koju žičani instrumenti stvaraju. Dok su svirali videlo se da su svi posetioci utonuli u ovo stvaralaštvo na delu. Luka je svoje umeće pokazao na solo deonicama, koji su potom pratili ostali članovi orkestra. Energija je samo rasla, a takt nota bivao sve kraći, žustriji. Osim gudačkog orkestra na sceni se često pridruživao i Krešimir Has, stvarajući magiju na čembalu.
Izvedba Vivaldijeve barokne kompozicije počev od Proleća, potom Leta, Jeseni i Zime, koja je prvi put u istoriji pisana za violončelo u prvom planu, nije nikako izgubila na kvalitetu. Naprotiv, violnčelo ju je učinilo snažnijom. Zvuk violončela je jači, grublji u odnosu na violinu ili neki drugi gudački instrument, te je sklop njegovog energičnog nastupa u kojem se vidi da svaki ton proživljava na sceni i sve te lebdeće note koje izviru iz njegovih ruku čine celu priču veoma skladnom. Na kraju ovog prvog dela nastupa je Šulić teatralno ustao. Ogroman aplauz je bio neizbežan.
“Kratka pauza da dođemo sebi. Hvala”, dodao je Luka.
Pauza je taman bila dovoljno duga da skupimo utiske sa putovanja kroz vreme.
Kada su ponovo izašli, aplauz je bio gromoglasan. Luka je dodao:”Ovakav aplauz nisam dobio ni posle Vivladija. Preživeli smo prvi deo, hvala na morlanoj podršci, sad smo na konju…”- na šta se publika slatko nasmejala, a onda je pozvao da mu se na scenu pridruži neko koga jako voli i na koga je ponosan, a to je mlađa sestra Eva Šulić. Eva Šulić je kao solista na violini odsvirala Zimu iz “Četiri godišnja doba” od Astora Piazzola “Inverno Prteno of Buanos Aires”, a Luka je bio nerazdvojivi deo svog fantastičnog orkestra. Mlada Eva, talentovana kao svoj stariji brat, pokazala je pojednaku umešnost i strast na sceni. Kompozicija je izvedena savršeno.
Izvedbu, koja je usledila, je najavio kao kompoziciju njemu najdražu, napravljenu od najdražeg kompozitora i za najdraži film “Cinema Paradiso” od Ennio Morriconea. Slušajući je, nikad ne bih rekla da je nastala pre samo 3 decenije. Žar u njoj je bio jednak srednjovekovnim stvaralaštvima. Nakon toga je sve nas počastio lepotom dela Franz Joseph Haydn-ja “Koncert za violončelo i orkestar” koje nas je dodatno oplemenilo. Kada kažu da muzika dušu leči, ovakav koncept muzičkog nastupa definitivno to potvrđuje. “Czardas” od Vittorio Monti-ja je počeo Vivaldijem, a završio energično kroz davanje ritma nogama. Čim bi orkestar počeo nogama da udara o pod bine, tako bi publika počela rukama da isti upotpuni. Energija sa scene je sve više rasla, a publika istu neumorno upijala. Luka Šulić je pravi virtuoz na ‘čelu, neumoran i neverovatno brz na ovom instrumentu. Svako ko je ikad pokušao da svira neki instrument nije mogao da ne primeti tu brzinu stvaranja zvuka, koju Šulić izvodi.
Luka se potom okrenuo komerijalnoj muzici. Počastio nas je Majk Džeksonom – Smooth Criminal, potom “Boemskom rapsodijom” od Queena. Imala sam neverovatno želju da zapevam, a videlo i kod ostalih u publici. Svi su se već njihali i tiho pevušili. Onda nas je opet vratio međ’ klasičare izvedbom “Nessum dorma” arijom iz završnog čina opere Turandot, Giacoma Puccinia, ova arija je postala poznata po izvođenju velikana Luciana Pavarottia.
Šulić je počeo da posle svake izvedbe izlazi sa bine, ali publika nije odustajala i aplauzom ga konstantno vraćala. Ponovio je “Storm” od Vivaldija, mislivši da će tako udovoljiti gladnoj publici.
“Hoćete još jednu za laku noć? Za laku noć ćemo izvesti preljepu kompoziciju iz Austrije, koju me strah izgovoriti, jer je naš koncertni maestro iz Austrije…” – dodao je i najavio je da će nakon koncerta potpisivati albume i sve drugo što publika od njega traži. Nasmejavši publiku, krenuo je u virtuozno izvođenje kompozicije “Libes lajt”.
Luka se potom povukao, a pojedini članovi orekstra su počeli da se pozdravljaju sa publikom. Videlo se da ovde imaju prijatelje, familiju…
Ozvučenje u Sava centru je moglo biti glasnije, ali je i pored toga Luka Šulić uspeo da nas sprovede kroz vremensku mašinu svojom izvedbom. Vivaldija je osetio i odsvirao kao da je bio on u prošlom životu. Ko zna, srednje ime Vivaldiju je Lucio, pa je možda Luka oduvek osećao neku povezanost sa njim. Koncert je za svaku pohvalu, izvedba savršena, a izbor kompozicija odličan. Sledeći puta se samo nadam da će koncert održati u Sinagogi u Novom Sadu, gde će uz njenu akustiku i ambijent još više doprineti doživljaju njegovog stvaralaštva.
Ana Ilić
Foto: Miloš Spasić (pogledajte GALERIJU OVDE)
