Dvanaesti put za redom Remix Press prati Arsenal Fest, u prevodu, od samog početka. Lepo je bilo gledati kako ovaj festival od malog postaje veliki i jedan od najznačajnijih festivala regije. Line up je obećavao dobar provod, uprkos izmenama zbog otkazivanja nekih bendova, što je prvo veče u Kneževom arsenalu i potvrdilo. Na glavnoj bini ove večeri nastupili su Buč Kesidi, Rock El Clasico i Negativ, dok je program na Gardenu bio bogatiji.
Zvezde mlađe generacije, duo Buč Kesidi, imali su tu čast da otvore ovogodišnje izdanje Arsenal festa i udare pečat dobrom provodu, što se ispostavilo kao dobra odluka jer je prostor ispred glavne bine bio skoro, pa ispunjen već u 21h. Za ovaj dvojac nema šta puno da se kaže. Oni su zvezde, miljenici mlađih generacija, a Boga mi ni dosta stariji nisu ostali imuni na njihovu svirku i energiju. Čula sam priče u kojima su komentarisali kako je ovaj bend “imao sreće” da se pojavi u pravom momentu na našoj sceni i da su malo “izvikani”. Šta god da rekli, ogroman broj publike koja sa njima peva ispred bine iz sveg grla je dokaz da ništa nije slučajno i tek tako. Sećam se mamine priče kako je moj deda bio frapiran činjenicom da ona sluša Bitlse i Stonse jer pobogu, to nije muzika! Ispostavilo se sasvim suprotno.
Za vreme njihovog nastupa u publici je bila euforija što se savršeno slagalo uz pesmu kojom su započeli svoj nastup, istog naziva. Uz gomilu konfeta koje ceo ovaj doživljaj čine još jačim i upečatljivijim, Luka Racić i Zoran Zarubica atmosferu ove večeri su na samom startu digli na najviši mogući nivo. Najemotivniji momenat cele ove večeri bio je trenutak kada je ovaj bend pomenuo pokojnog Mikicu Zdravkovića, koji je po mom mišljenju bio duša ovog festivala, osvrnuvši se na svu podršku koju su kao bend imali od njega. Mikica…naš superheroj!
E, nakon mladih snaga na red je došlo iskustvo. Na velikoj bini usledio je nastup virtuoza na violini, Stefana Milenkovića, koji zajedno sa Neletom Karajlićem čini projekat Rock El Clasico. U svetu ovo nije neuobičajena pojava, ali kod nas jeste. Bar jeste na ovom nivou i u ovakvom kvalitetu.
Bilo mi je izuzetno zadovoljstvo biti na korak od svetske zvezde, kakav je Stefan Milenković, i uživati u njegovim maestralnim izvođenjima na violini, nisam disala…eto. Njegovu magiju koju pravi svirajući violinu pratim još od kada je bio vunderkind, pomalo ljubomorno priznajem jer u to vreme on je na svim svetskim scenama izazvao divljenje publike, dok sam ja kući “u tami svoje sobe” prebirala po dirkama klavira nadajući se da ću nekada svirati tu negde iza njega. Promašen san, to mi nije uspelo, ali sam zato ovaj put stajala na korak ispred njega i divila se. Pa dobro, nije ni to loše.
Stefan i Nele bili su ove večeri đavo i anđeo, jedan u crnom a drugi u belom odelu, tačnije fraku. Nisam baš sigurna da su se dobro podelili oko uloga, ali svakako njihov vizuelni efekat bio je odličan. Neletov bend, predvođen genijalnim Ivanom Zoranovićem na gitari, je zaista sjajan, ali to znamo odavno. Ono što je bio dodatni melem za naše uši je mladi operski pevač Nemanja Crnatović koji je svojim predivnim vokalom obogatio svaku pesmu. Ne mogu a da ne pomenem pet gracija koje su pratile Stefana na gudačkim instrumentima i time obojile ovaj rokenrol osamdesetih i devedesetih godina posebnim bojama. Bio je ovo spektakl koji je vredelo ispratiti.
Nakon svetske zvezde na instrumentu zvanom violina, usledio je nastup svetske zvezde na instrumentu glas, Ivane Peters i njenog benda Negativ. Dobro, Ivana na žalost nije svetska zvezda, ali ako mene pitate, njoj je tamo mesto. Mada…malo smo i srećni zbog toga jer nam je tako lako dostupna i možemo često da je slušamo. Na njihovom nastupu pre dve godine, čini mi se na Beer Festu, nisam treptala, nisam htela da propustim ni jedan momenat njihovog nastupa. Jer Ivana….ona žena ne peva samo glasom, ona peva celim telom i uživanje je gledati i slušati je u isto vreme. Uostalom, tako je na svakom njihovom nastupu. Kvalitet, kvalitet i samo kvalitet za kraj programa glavne bine prve festivalske večeri.
Eee, a na Gardenu, uh….svega! Od pobednika šestog Bunt rok festivala, benda Sanitarium, preko kultnog benda Zvocekova bilježnica do ranog jutra je Garden bio pun.
Izdvojila bih nekoliko nastupa koji su meni lično privukli najviše pažnje, a Boga mi i publici. Svakako jedan od najposećenijih ove večeri bio je nastup Električnog orgazma, benda koji nas je ove večeri svojim vanvremenskim hitovima vratio u neka, možda bolja vremena kada se rokenrol cenio. Ne postoji osoba u Srbiji koja ne zna sve reči pesme “Igra rokenrol cela Jugoslavija” što se pokazalo i ove večeri kada je ceo Garden plesao i pevao zajedno sa Giletom. Da li je to zbog nostalgije ili zbog zaraznog ritma ove pesme ne znam, ali uz ovu pesmu uvek i svuda je najveća žurka.
A odmah nakon njih nastavilo se ludilo. Nema odmora. Žestoki novosadski momci, ali samo na instrumentima, “zapalili” su Garden. Ritam nereda je jedinstven bend na ovim prostorima. Ja evo posle ko zna koliko njihovih koncerata i festivalskih nastupa na kojima sam prisustvovala i dalje ne umem da objasnim konkretno kakav je to ludački dobar osećaj koji te obuzima dok oni sviraju. I to vozi, vozi, vozi, ne želiš da prestane. Čisto sumnjam da ih niste slušali, ali eto ako ima i takvih posetite neku njihovu svirku da vidite o čemu pričam.
DLM iliti Deca loših muzičara nastupali su posle Ritma nereda i doneli potpuno drugačiji zvuk, ali takođe zagarantovano dobar provod. Orio se Garden uz “Ljubav”, “Ubiše Pabla”, skandiralo se uz pesmu “Vlade Divac”, poželeo se “Dobar dan”…
Pozitivna energija koja je dopirala sa bine bila je osveženje u ovoj vreloj letnjoj noći. Iako smo već bili umorni, prijalo je slušati još jedan bend koji ima neprolazne hitove i čije ime prepoznaju i mlađe generacije.
Jutro smo dočekali uz….logično Sunshine. Od kada su se vratili na scenu ova skupina sjajnih ljudi izaziva mnogo pažnje. Priznajem, nedostajali su mi svih tih godina pa zato sada kad god vidim da nam se posete festivalima preklapaju, budem baš srećna. Nadam se da ću ih zakačiti još negde ovog leta. I ove večeri pridruženi član bendu bio je Kiza Iskaz, čovek kog svi volimo, ali dok juri po bini, svi mi koji pokušavamo da ga uslikamo ili snimimo, redovno komentarišemo “Aman čoveče, stani 5 sekundi”.
Satnica na Gardenu je malo kasnila pa se i njihov nastup koji je trebao početi u 3.20 pomerio na 3.45h. Što je kasno, kasno je ali srećom veeeeelikom broju ljudi to nije smetalo te je Garden skakao još narednih, skoro pa sat vremena. U tom kratkom za nas vremenu na teren su izveli samo najjače igrače pa smo čuli “Žaklinu”, “Da li sam”, premoćne “Kokain” i “Iza horizonta” i mnoge druge, ali OPET nismo čuli Ariju. I ponovo su je tražili iz publike, te s toga molim ovu veselu družinu okupljenu oko Baneta da već jednom prelomi i ubaci Ariju na repertoar.
Stvarno je bilo sunce kad smo napuštali Knežev Arsenal, ali ne mari… Jer Sunshine tuđeg neba ne greje kao ovo naše.
A večeras…. Eto nama u goste stranaca. Očekujemo Placebo, ali i ostale izvođače. Veče obećava. Do sutra, sunčani pozdrav iz Kragujevca.
Andrea Magazin
