Dvanaesti Arsenal fest završen je u ranim časovima nedelje 3.7. Jučerašnji dan nam je prošao u putu, sumiranju utisaka nakon večeri prepune dobrih svirki i kad je sve dobro sazrelo, vreme je za pretvaranje slika u reči. A slika je bilo mnogo.
Da se Arsenal “zaleteo kao metak” pokazala je informacija koju sam dobila i pre samog ulaska na festivalski prostor, a glasila je: “Ostalo je još samo 15 karata”. Ubrzo nakon toga, informacija je stigla i zvanično. Poslednje veče Arsenal festa, rasprodato je, a ispred kapija Kneževog arsenala ostala je cela jedna vojska onih koji ne žalost nisu mogli da uđu. Ko je gledao line up zna da to što karata više nije bilo, nije iznenađenje. Program na glavnoj bini otvorila je jedna od najaktuelnijih i najpopularnijih pevačica, pa mogu slobodno reći Evrope, Konstrakta.
Njen nastup bio je najavljen za 21h, a prostor ispred glavne bine bio je skoro ispunjen i pre tog vremena. Potpuno očekivano, u publici je bio veliki broj dece koja su bila jako nestrpljiva da je vide i čuju. Bilo je tu i dece koja još uvek ne idu u školu i sve što želim je da sva ta deca nastave da slušaju Konstraktu i sa godinama neka se muzički izgrađuju i šire svoje muzičke afinitete. Konstrakta, hvala ti što si deci privukla pažnju pa makar i na tren odvukla ih od Jeca i Ceca. Konstrakta je svojim evrovizijskim performansom dokazala i pokazala da deca, pa i stariji prihvataju što im se plasira i tako grade svoje karaktere, a na kraju krajeva i živote. Volela bih da mi neko odgovori, ko je kriv što Konstrakte i svih ovih izvođača koji godinama pune prostore ispred bina na festivalima nije bilo ranije na naslovnim stranama svih medija koji se sada utrkuju ko će prvi objaviti kojom je ulicom Konstrakta prošetala ovog jutra?!?! Svi oni, koji do Evrovizije nikada nisu imali Konstraktu na naslovnoj strani ili u svojoj emsiji, oni su krivi što deca slušaju šund!
Ana Đurić Konstrakta na binu je izašla u dugačkoj beloj suknji, beloj majici na kojoj je zlatnim slovima pisalo “Zato što sam nobl” sa takođe belom kragnicom oko vrata. Pitanje za one 35+: Sećate li se onih kragnica koje su bile same za sebe, vezivale se i mogli ste da ih stavite na koju god majicu ili haljinu želite…? E takvu belu sa malo čipke nosila je Konstrakta. Ana je jedna prelepa žena koja zrači neverovatno smirujućom energijom, a harizma koju ona ima, ravna je veličini Jupitera! A kada pričamo o muzici koju stvara, moglo bi se reći da je jedinstvena, neobično zarazna i nadasve kvalitetna.
Pozdravila nas je uz “Dobro veče Šumadinci i Šumadinke, omladinci i omladinke.” Umetnica je u pedesetominutnom nastupu, prvom u Srbiji u ovoj varijanti, uz osoben audio koncept i fantastičnu video podršku, predstavila nizom uspešne solo singlove, uz dodatak iz repertoara Zemlje gruva. Posle uvodnog „Nobla“ nizala je „Žvake“, „Mekano“, „Plodne dane“. Evrovizijska „In Corpore Sano“, sačuvana za sam kraj, donela eksploziju oduševljenja među publikom koja je aplaudirala u sklopu koreografije i okretala šake na bit-bit-bit-biti zdrava. I za sam kraj dela reportaže o Konstrakti samo da dodam da bend sa Anom na čelu sjaaaaajno zvuči!
Oko 22h na velikoj bini usledila je promena. Umetnica je vrlo brzo napustila Knežev arsenal, a za to vreme na binu su izašli hedlajneri Thievery Corporation, bend kojem je ovo drugi put da nastupaju na Arsenalu, a čini mi se šesti put u Srbiji. Organizatori su zainteresovanost publike za ovaj bend opisali rečenicom da igla nije imala gde da stane za vreme njihovog nastupa, što je bilo apsolutno tačno. A nije ni čudo. Ovaj sjajni krosover bend učinio je da bar na kratko zaboravimo na vrućinu i sve što nam u tom momentu možda ne odgovara i prepustimo se njihovim muzičkim fuzijama od hip-hopa, preko regea i dub-a, pa sve do bosa nova-e. Bila je to divna plesna noć uz nasmejani i veseli mnogoljudni bend koji je izjavio da jako vole da dolaze ovde, te su nas pozdravili na kraju sa rečenicom “Srbijo, volimo te”! Ma, volimo i mi vas i imamo publiku da to i dokažemo!
A onda je došao na red bend koji sam pre samo nedelju dana slušala u Beogradu, na njihovom rođendanu i to tridesetom. Kada jedan bend slavi 30 godina, ‘eeeeeej to je nešto! “Uvek je lepo vratiti se ovde”, rekli su, a svojih 30 godina postojanja proslavili su i na Arsenalu sa mnogobrojnom publikom i to kakvom svirkom! Goblini su kameleon bend. Oni se uklapaju svuda, na svim binama, na svim festivalima i svuda zvuče savršeno i svuda daju sebe cele. Na njihovim licima se vidi sve, njihov govor tela pokazuje koliko im je važno da ostave zadnju kap svog znoja na toj bini kako bi se publika dobro provela. Valjda ih zato ljudi toliko i vole, pretpostavljam. “LSD se vraća kući” je bila prva pesma, a to znači samo jedno – skakanje i pevanje od starta. Publika je imala samo par minuta predaha uz pesmu “U odbrani zla”, jer spisak pesama koje oni izvode je čista energetska bomba. Specijalni gost Goblina bio je Zoran Stefanov Kiza iz benda Iskaz sa kojim su zajedno izveli dve pesme. Jedna od njih bila je pesma benda Iskaz “Roze tuljani”, a druga pesma bila je njihova duetska pesma “Bez promene”. Pored standardnih hitova za sva vremena “U magnovenju”, “Anja, volim te”, “Daleki put”, “Voz”, “Deca iz komšiluka” izveli su i nekoliko pesama sa poslednjeg albuma, “Meso”, “Žmigavac”, “Mirno more”, “Ti si taj”. Ako vam u organizmu i dalje fali “goblinijuma” ispratite njihovu stranicu, saznali smo za nekoliko novih i zanimljivih svirki na kojima ćete moći da ih vidite ovog leta. Energično, zvučno savršeno, sve što nam je trebalo za zatvaranje glavne bine ovogodišnjeg Arsenal festa dobili smo od Goblina.
Inače, put od glavne bine do gardena, i obrnuto ove večeri bio je uh…pa pretežak. Da li su svi želeli da isprate što više pa su se stalno šetali tamo-ovamo ili je nešto drugo bilo u pitanju ne znam, ali put od tačke A do tačke B nikada teži nije bio, čini mi se. Oko 1 sat posle ponoći na nekoliko šankova je nestalo pića, kažu da je tako bilo na celom festivalu, ali ja provereno mogu da tvrdim za samo njih nekoliko. To sigurno mnogo govori.
Kada je program male bine u pitanju, i ove večeri bio je raznovrstan. Mi novinari cele večeri komentarišemo i razmenjujemo razne informacije, pa na našu konstataciju da je Darko Rundek možda trebao da nastupi na velikoj bini, od organizatora smo dobili informaciju da je svirka u Gardenu bila njegova želja, on je želeo da nastupa tamo. Razumem i zašto. Garden je manji prostor, prisniji, pa i lepši, ljudi se tu osećaju bliskije. Koncert Darka Rundeka na Gardenu bio je još jedan od onih kod kojih ni iglu ne možeš ubaciti. Rundek i Ekipa su majstori prijatne i tople atmosfere pa nije ni čudo što se za njihove svirke uvek traži jedan kvadratni metar više.
Nastupi koji su takođe bili vredni pažnje su nastupi bendova Naked i Mortal Kombat, koji je zatvorio 12. Arsenal fest. Majice Kombata su se toliko “šetale” Arsenalom da sam imala osećaj da sam došla samo na njihov koncert. Kao i uvek grmeli su sa bine i sjajnom svirkom zatvorili kapije ovogodišnjeg izdanja Arsenal festa, a možda i najavili sledeći 13. Neka svirke i dobar provod poput Kombatove bude i na svakom narednom izdanju festivala, niko se neće buniti.
Sa nestrpljenjem očekujem sledeće izdanje Arsenal festa jer ovaj mi već nedostaje. Kako je Golub rekao: “Ljubav se uvek računa”, a ovaj festival se radi sa puno ljubavi i donosi puno ljubavi.
Sve pohvale za organizatore koji su zaista ogroman posao odradili vrhunski. Verovatno je bilo nekih propusta, bez toga nema ni dobrog festivala, ali ja evo sada ne mogu da se setim ni jednog.
Dragi čitaoci, hvala na pažnji svih ovih dana i povratnim reakcijama koje smo dobili od vas 🙂 Ove nedelje očekuje nas festival na domaćem terenu.
Andrea Magazin
