Jedan od najoriginalnijih i najdugovečnijih festivala u Srbiji, Niški Jazz Festival – Nišville, ove godine održao se pod malo neprijatnim okolnostima. Svima već poznata priča koja se vezuje za ovaj festival i nagoveštaje da će se preseliti u neki drugi svetski grad, učinila je da atmosfera na niškoj tvrđavi bude setna. Bojažljivo se pričalo o tome, verujući da ako o tome ne pričamo, neće se ni desiti. U nadi da će se što pre naći rešenje za ovu situaciju, zanemariću celu tu priču i preneti vam utiske sa ovogodišnjeg izdanja Nišville festivala.
Prema proceni organizatora, ovogodišnji Nišville Jazz festival posetilo je oko 100.000 ljudi, što je za 30.000 manje nego prošle godine. Tome je svakako doprinela kiša zbog koje je jedan deo programa na ostalim binama otkazan, ali svakako i nedostatak sredstava za ozbiljniju promociju, kako napominju organizatori. Ovogodišnje izdanje 28. po redu festivala počelo je u četvrtak, 11. avgusta nastupom Nišville ROJAZE projekt benda na glavnoj bini. Nakon ovih mladih muzičara nastupila je ovogodišnja laureatkinja Nišville Nagrade za životno delo Beti Đorđević, jedna od najboljih interpretatorki džez muzike na ovim prostorima. Kao treći izvođač večeri nastupio je saksofonista Koh, muzičar sa Tajlanda, sa svojom grupom Koh Mr Saxman band. Zatim je scenu preuzeo Kurt Rosenwinkel-Caipi, najuticajniji i najupečatljiviji gitarista i kompozitor svoje generacije.
Nešto pre ponoći svirku su započeli dugo očekivani gitarista Al McKay i vrhunski muzičari okupljeni oko Earth, Wind & Fire experience. Neopisiv je doživljaj kada isped sebe imate tako sjajne muzičare koji izvode vanvremenske hitove i ono što mi je najviše ostalo u sećanju pored odlične svirke je da ti bre crnci zaista imaju neverovatan talenat za muziku i ples. To kako oni pokretima isprate svaki zvuk i svaki udar palice o bubanj je nešto neverovatno. Njima je dodeljen Nišville Grand Prix “Šaban Bajramović” za uspešnu fuziju džeza sa ostalim muzičkim žanrovima, u ovom slučaju disko i fank.
Prvo veče zatvorio je La Malbec orchestra iz Argentine u ritmu latinoameričkog bolero žanra.
Uprkos lošim vremenskim prilika, drugo veče glavnog programa Internacionalnog Nišville jazz festivala uspešno je održano. Na glavnoj bini Earth/Sky najpre je nastupao Vladimir Kostadinović Mindedness, nagrađivani bubnjar i kompozitor, sa svojom grupom. Nakon njih nastupili su gosti iz Izraela, Mattan Klein nagrađivani flautista sa svojim kvartetom. Kompozitor, producent i bendlider Jungsu Choi sa savremenim velikim jazz ansamblom Tiny orchestra, koji čine najbolji korejski jazz muzičari, svirao je kao treći učesnik. Oko 23h publici su se predstavili pijanista i flautista Kirk Lightsey i kvartet čiji je kolider italijanski saksofonista Piero Odorici.
Magnifico, kao pretposlednji učesnik, izvođenjem svojih hitova podigao je raspoloženje više hiljada prisutnih na maksimum. Ovo je ujedno bio i jedan od dva najbolja nastupa ovogodišnjeg festivala. Magnifico mi je “spasio” veče koje je kiša pretila da upropasti. Sjajni muzičari, šarmatna duhovitosti Magnifica i pesme koje su nam odavno ušle pod kožu su savršen recept za nezaboravan provod i neprestano đuskanje.
U finišu večeri slušali smo autorske pesme i obrade na gipsy način odličnog Gyass band Kurina tria.
Bez obzira na mestimičnu i kratkotrajnu kišu, treće veče glavnog programa Internacionalnog Nišville jazz festivala održano je bez ikakvih kašnjenja i promena u redosledu izvođača. Veče su otvorili Milan Petrović kvartet i Sašo Popovski instrumentalnom muzikom sa različitim elementima fanka, bluza, svinga i svetske muzike. Zatim su se publici predstavili Igor Willcox i njegov kvartet, a potom i Nikola Kolodziejczyk jazz pijanista iz Poljske. Bend Montuno nastupao je kao četvrti izvodeći muziku u kojoj se prepliću bugarski folklor sa harmonijom džeza i modernog fusion zvuka. Frontmen ovog benda Krasi Jeliazkov takođe je osnivač The Balkan Horses Bend-a sa kojim su nastupali Vlatko Stefanovski, Teodosi Spasov kao i Sanja Ilić, preminuli osnivač i vođa benda Balkanika, kome je Krasi posvetio nekoliko pesama. Ovo je ujedno bio i najemotivniji deo večeri.
Oko ponoći scenu su preuzeli muzičari iz orkestra “fanki tigra” Džamba Aguševa čuvenog plavookog makedonskog trubača i muzičara koji je nastupio zajedno sa Natašom Atlas, jednom od najistaknutijih vokala u arapskom svetu. Moram priznati da mi deo nastupa koji su izvodili zajedno sa njom, nije mnogo prijao. Atmosfera koju je Džambo sa svojim orkestrom dovodio do usijanja, strmoglavo bi pala svaki put kada dođe na red duet sa Natašom. Najavljena je kao kraljica romske muzike, a kada kažeš kraljica romske muzike pomislim odmah na Esmu Redžepovu.
Eeee, to je bila kraljica romske muzike. Uz svo dužno poštovanje njenoj očigledno uspešnoj karijeri, meni se to nije dopalo ni malo. Uzavrelo veče zatvorili su domaćini, bend Slide ride iz Niša. Koliko sam uspela da čujem, ovi bluzeri uskoro izdaju album koji ću sa zadovoljstvom preslušati, s obzirom da mi se njihov nastup vrlo dopao.
Poslednje veče Internacionalnog Nišville jazz festivala završeno je u najboljoj atmosferi uz rege zvuke i vatromet, koji ruku na srce nije baš bio reprezentativan. Ustvari, tek da sam ga nešto malo i videla. Trebalo je da mu nađu neko bolje mesto, negde sa strane kako bi bio vidljiviji. Na Earth/Sky Main stejdžu najpre su nastupili gosti iz Poljske Unleashed Cooperation, zatim kantri sastav iz SAD Corn Maiz, a kao treći sjajni muzičari iz Danske I think you are awesome. Američki Sastav Yellow Jackets dobio je nagradu Car Konstantin za doprinos džezu i oni su nastupili četvrti po redu.
Publika je sa nestrpljenjem čekala izlazak Džulijana Marlija na scenu sa svojim rege bendom Uprasing koji je počeo sa kašnjenjem oko 20tak minuta. Priznajem, bila sam hipnotisana neverovatnom harizmom koju nosi ovaj čovek gledajući ga na korak od mene, ali i ne samo on. Ceo bend je zaista poseban u svakom smislu. Ne mogu a da ne konstatujem da krv nije voda i da Džulijan neodoljivo svojim glasom, pokretima ali i doživljavanjem muzike, podseća na svog oca, čuvenog Bob Marlija. Njegov nastup, očekivano, bio je i najposećeniji na ovogodišnjem festivalu. Koncert je završen pesmom “One love” i porukom koju nam je poslao, a to je: “Svaki dan govorite o ljubavi, svaku noć govorite o ljubavi, gde god da odete govorite o ljubavi. Mi smo ovde da pričamo o ljubavi, da pevamo o ljubavi jer mi smo ljubav. Budite ljubav.” “We are one nation, one love. Serbia, thank you, respect”, poručio je pre nego što je napustio binu i ostavio nas sa neverovatnim osećajem zadovoljstva, osećajem da su male stvari dovoljne za veliku sreću. Hvala ti Džulijan!
Niški muzičar Nenad Cvetičanin sa bendom Numizmatika zvanično je zatvorio 28. izdanje Nišville festivala koji je ove godine počeo 5. avgusta. Tokom 10 dana trajanja festivala nastupilo je više od 850 izvođača kroz 250 programa na 15 scena.
Osim glavnog programa, za koji je neophodna ulaznica, na ovom festivalu imate i nekoliko bina za koje je ulaz besplatan. Veća na trgu pre mosta svakog dana Welcome bina od 18 do 20 časova nudila lep program, ali kao i Museum bina bila je potpuno na otvorenom te su ova dva mesta najviše ispaštala zbog kiše. Na Museum bini druge večeri deo programa nije mogao biti izveden jer je kiša padala bez prestanka. Poslednje večeri ovde su zapažene nastupe imali bendovi Moon iz Šapca i Pilot Blues bend iz Valjeva.
Moon kaže za sebe da sviraju instrumentalni space rock i oni su zaista poveli sve nas na jedno svemirsko putovanje melodijama koje su privukle mnogo slučajnih prolaznika koji su se odmah raspitivali koga slušamo. Pilot Blues bend je spoj stare garde i divnih mladih vokalistkinja koji nas je opčinio svojim izvođenjem najpoznatijih bluz hitova.
Open bina imala je takođe kvalitetan i raznovrsan program i na njoj su nastupali bendovi Zbogom Brus Li, The Cockblockers, The Petting Blues Band i mnogi drugi.
Vrlo zanimljiva bina, Midnight Jazz Dance, do ponoći je zapravo bila hip-hop mesto, a posle ponoći razni didžejevi poput Jazzysad, DJ Funky Junkie, DJ Loptica i drugih su zabavljali publiku plesnim hitovima do ranih jutarnjih časova.
U paviljonu gde se nalazio press centar sve dane festivala mogla je da se pogleda izložba fotografija “Džez pod svetlima Nišvila” autorke Marine Pešić, a u večernjim satima ovde je publika mogla da se druži sa strip crtačima koji su bili deo Striporame, festivala stripa u okviru Nišvil džez festivala.
Ovogodišnje izdanje Nišville festivala bilo je vidno slabije na svim poljima, ali ono što je ovaj festival uvek krasilo je kvalitet koji i te kako drže već 28 godina. I zato, kako bi Marli rekao:
“Get up, stand up
Stand up for your right
Get up, stand up
Don’t give up the fight”.
Andrea Magazin
Više fotografija možete pogledati na Facebook stranici Remix Press.
