Potpuno novi, mladi, ali nimalo naivni i neiskusni srpski altertivni hard rock, punk, brutalni muzički sastav, CACTUS FIELDS, iznenada se pojavio na balkanskoj muzičkoj sceni i (sub)kulturnoj ponudi 21. veka, sa dugosvirajučim CD ostvarenjem, istoimenog naziva, kojeg možete čuti i na youtube kanalu i on na svojim kružnjim putanjama sadrži ukupno sedam (7) fabuloznih kompozicija, koje, svakako treba, čuti, overiti, i registrovati. CACTUS FIELDS muzički sastav čine: Vukašin Petrović – gitara i glas, Đorđe Dabić – gitara, Ana Milošević – bas i Stevan Marinković – za setom bubnjeva.
Već u uvodnom komadu, dinamitnom, dinamičnom, energičnom, bučnom da bučnijem ne može biti – ali sa rafiniranim stilom i odvažnim ukusom – HORIZONTI, ovaj sastav, ova četvorka, ubedljivo i sigurno nagoveštavaju dobar provod, trip i putešestvije za sve ljubitelje eksperimentalnog sazvučja, moćnih riff gitarskih pasaža, akustičnih mostova gitara, vulkanskih vrelih i odsečnih izliva setova doboša bubneva i činela Stevana Marinkovića, moćnog, grlatog, i koncizno jasnog, i jasnog vokala benda, i gitariste, CACTUS FIELDS – Vukašina Petrovića.
Numera koja mi je posebno skrenula pažnju svakako je zvučno lirički brilijant POKRETI, koja vremenski traje čitavih šest minuta i 25 sekundi, i koja je jedna rapsodija mladosti, bunta, reskosti, magije bele i crne, transcendentalnosti, i ezoterije koja spaja lirički tematski odabir, i muzičku virtouznu doom metal / hc / hard rock / grunge prizvuk, ali i lični autorski pečat, što je i najbitnije u svemu tome, grupe – CACTUS FIELDS, nalik uticaja, predpostavljam, najmoćnijih i najznačajnijih, najelitnijih momenata istorije karijera, sastava poput; Nirvana, Neurotic Outsiders, Husker Du, Sonic Youth, i Biohazard! Vrisak, koji se čuje u pesmi POKRETI, je usnimio Uroš Milkić, i to se savršeno uklopilo, kao puzzle.
DETE NA PROZORU, je, naizgled, u samom startu, nešto umerenija, energetski, i atmosferski, unekoliko smirenija pesma – ALI – kad zagrmi REFREN koji doslovce glasi – NE OSEĆAM SE SJAJNO – onda zagrme i gitarista Đorđe Dabić, i basistkinja Ana Milošević, a o kanonadama, tornadama, i orkanima koji iznenadno dolaze od motora i generatora grupe CACTUS FIELDS, maestra za bubnjevima, Stevana Marinkovića, ne bi trebalo trošiti puno reči, jer njega, Stevana Marinkovića treba naprosto samo čuti, i doživeti, upiti, i uživati u njegovom sviračko instrumentalnom umetničkom radu, pregnuću, i umeću!
I u numeri DETE NA PROZORU, osim, naravno, ključne autorske, aranžmanske, i izvođačke četvorke, članova samog sastava CACTUS FIELDS, (što se i podrazumeva!) svoj doprinos kvalitetu i raritetnosti ove pesme je dao Uroš Milkić, svojim znanjem i veštinama na udaraljkama! Takođe, neizostavno treba napomenuti i to, kvalitetu pesme DETE NA PROZORU, svojim pratećim vokalima, doprineo je i Đorđe Dabić.
REČI je kompozicija vanserijskog kalibra, turbulentna, i žestoka, nezaustavljiva i brza, u kojoj dominira ritam sekcija benda CACTUS FIELDS (bas gitara, Ana Milošević, i bubnjar Stevan Marinković) mada se i kristalno jasno usnimljen urlajući vokal Vukašina Petrovića, koji peva (viče / u stilu jednog odličnog frontmena i dominantnog alfa mužjaka sigurno i odvažno repetira stihovne otkidaje kao damitraljezom kosi sve pred sobom, i živo i mrtvo), i to shvatite samo i isključivo kao – KVALITET PLUS- upravo onako kao da ga svi demoni ovoga sveta i svog podzemlja jure -što sve zajedno, i u celini daje jednu, impresivnu sliku i utisak, koji ostavlja bez teksta, apsolutno svakoga, pa i pomnog slušaoca, i površnog slušaoca, pa i pesnika.
Numera UKULELE (TARARA), zaista je odsvirana na instrumentu – ukulele, koji je široj subkulturnoj populaciji postao pozntiji, tek onda kada je Edi Veder, vokal planetarno popularnog grunge sastava Pearl Jam, snimio solo album, na kojem je sam svirao i pevao svoje autorske pesme baš na instrumentu – UKULELE.
Snimano i producirano u Down There Studio u Beogradu, između marta i avgusta 2022. godine.
Snimatelj i producent: Uroš Milkić
Master: Stevan Marinković
Muzika: Cactus Fields
Aranžmani: Vukašin Petrović
Tekstovi: Vukašin Petrović (osim pesama Horizonti i Reči, gde su koautori teksta Đ. Dabić i D. Tadić)
Fotografija na omotu: David Milosavljević Soda
Slova i linije na omotu: Nina Jovanović
Dizajn omota: Đorđe Dabić
Sledeći song na debitantskom CD-u, srpskog satava CACTUS FIELDS, naziva: MUVE, je već nešto veoma, itekako kratko, brzo i efektno, nešto što i vokalno i muzičko izvođački, i energetski, apsolutno sam ubeđen u to, sasvim sigurno možemo svrstati u čistokrvni PUNK! U pesmi MUVE se pojavljuje kao prateći vokal Jovan Sibinović, kao i vrisci Stevana Marinkovića. Ubitačno, moćno, pozitivno haotično, a urnebesno dobro, mladalački besno, a adolescenski otrežnjavajuće, i oslobađavajuće, kao svojevrstan ventil, od stega, od okova i ramova, od zadatih normi, i pravila, i u prkos tome – adekvatan i argumentovan, jak i jasan umetnički akt i odgovor, ne samo mladosti Srbije starosti Srbije, niti Balkan Balkanu, nego – UNUVERZALNI PLANETARNI (SUB)KULTURNI ODGOVOR I PORUKA CELOME SVETU – da se vrati samome sebi, ljudskosti, čovečnosti, dobroti i humanizmu, jer došli smo svi zajedno do same ivice kraja, do same ivice ponora – iako se ne promenimo – zaista nam nema spasa! To je i lična poruka potpisnika ove recenzije, Milana B. Popovića, umetnika, ali, iskreno verujem, ma i ubeđen sam u to, i grupacije – CACTUS FIELDS! Numerom MUVE, sastav CACTUS FIELDS, je nedvosmisleno zadao, jedan moćan i rezantan, jasno odmeren, otresit i precizan, i nimalo naivan, nokaut udarac, društvu i sistemu loših i poremećenih vrednosti. I naravno, negativnoj selekciji, i ne samo to, sastav CACTUS FIELDS, je uspeo da se izbori za svoje mesto pod vedrim suncem muzičkog neba, uspevši da mudro i iskusno razbije na paramparčad sve sklopljene konvencije – što je i smisao rock n roll kulture generalno rečeno, i time sebe uzdigao kao debitant na muzičkoj sceni današnjice na najveću moguću instancu – a to je, priznaćete, podvig, kakvim se retko koji muzički bend saovih prostora može pohvaliti.
CACTUS FIELDS, alternativni progresivni muzički sastav iz Srbije, to zadovoljstvo, čast, pa i gordost, može sebi priuštiti, jer njih četvoro: Vukašin Petrović – gitara i glas, Đorđe Dabić – gitara, Ana Milošević – bas, i Stevan Marinković – za setom bubnjeva – znaju svoj kreativno umetnički posao veoma dobro, čak slobodno i bez ikakve zadrške mogu i javno reći i odlično, profesionalno mu pristupaju, imaju svoj autorski pečat, originalni su, svoji, kompaktni i skladni, dovoljno drski i odvažni, da se to da primetiti i na prvo preslušavanje istoimenog albuma, apsolutno su iskreni, da im se može i poverovati, podvižnici su rock n roll-a , i pobednici su neukusa mase i sveta – i moji (skriveni) aduti, kao kečevi na 11, u Novoj 2023. godini, i u narednim decenijama 21. veka, za budućnost srpske urbane kulture, muzike i diskografije, koju ću, ako budem živ i zdrav, rado pratiti i dalje, i očekivati od sastava CACTUS FIELDS, nova fantastična iznenađenja, i medijski ih podržavati, i pratiti njihov rad, i razvoj, karijere, poput današnjeg, očiglednog, sadašnjeg čina.
A danas je veliki dan, zaista veličanstven dan, pojavio se novi bend na sceni, i to ne običan, nego -NEOBIČAN- i krajnje kvalitetan, raritetan, unikatan i originalan, u pitanju je, srpski alternativni, hard rock punk sastav – CACTUS FIELDS.
Morate ga čuti! Dovoljno je jednom! Zavolećete ga! I ja sam ga zavoleo, svim svojim tetoviranim srcem!
Iskreno, krajnje, iskreno!
Piše: Milan B. Popović, pesnik, CD recenzent, kolumnista i publicista
