Širom sveta, 31. avgust svake godine obeležava se kao „Međunarodni dan svesnosti o predoziranju“ (International Overdose Awarness Day – IOAD). Ovaj globalni događaj se održava u znak sećanja na one koji su tragično okončali život, kako bi se podigla svesnosti o predoziranju i smanjila stigma prema osobama koje koriste drogu. Obeležavanje ima za cilj da naglasi da se tragedija predoziranja drogom može blagovremeno sprečiti, ako se postupa na vreme i ako se ljudi oslobode stigme i diskriminacije.
Moto ovogodišnje kampanje je “Vreme je za sećanje. Vreme je za delovanje.” Više podataka o međunarodnoj kampanji može se preuzeti sa internet stranice www.overdoseday.com.
Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi održala je ovim povodom međunarodnu aktivnost na kojoj je predstavila najnovije podatke o smrtnim slučajevima izazvanim drogom u Srbiji. Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, u Srbiji je u periodu 2008 – 2021. godina od posledica upotrebe droge preminulo 835 osoba. Među njima, bilo je 732 muškarca i 103 žene.
Najčešće život zbog posledica vezanih za upotrebu droge okončaju osobe uzrasta od 25 do 39 godina. Poslednjih 5 godina opažen je porast broja žena kao i broja starijih osoba koji preminu zbog droge. Sa prosečnih 37,15 godina u 2017. godini, u 2021. prosečna starost porasla je na 46,04. Razloge treba tražiti u dugotrajnoj upotrebi opioida, posebno heroina, kao i promeni u ponašanju mladih ljudi koji sve više koriste nove psihoaktivne supstance.
Sa 7,61 preminulom osobom na milion stanovnika, Srbija je pri dnu lestvice evropskih zemalja.
Dugogodišnja upotreba droga uzrok je smrti 209 osoba, dok su trovanja i nesrećni slučajevi, slučajna ili namerna, mnogo veći problem jer su odnela 626 osoba.
Ubedljivo je najčešći uzrok korišćenje heroina (213 osoba) i drugih opijata (83). Problem u podacima je što u velikom broju slučajeva (193) nije utvrđeno koja supstanca je izazvala smrtni ishod, pa je teško osmisliti dovoljno dobre strategije borbe protiv predoziranja.
Osobe koje koriste droge veoma često umiru same ili bez neophodne podrške. U najvećem broju (318), smrtni slučajevi su se desili kod kuće, ponekad čak i kada su drugi ukućani bili u stanu. Takođe, za veliki broj slučajeva ne postoje podaci o mestu incidenta (265) što dodatno usložnjava pripremu odgovarajućih poteza.
Na današnjoj aktivnosti predstavljeni su alarmantni podaci o smrtnim slučajevima izazvanim drogom i AIDS-om u Grčkoj, kao i pozitiva iskustva u korišćenju naloksona – leka koji efikasno sprečava smrtni ishod u slučajevima predoziranja. U Srbiji, kao i u većini drugih zemalja jugoistočne Evrope, nalokson mogu koristiti samo službe hitne pomoći. U drugim delovima Evrope, ovaj lek se šire distribuira, te ga mogu dobiti i drugi zdravstveni radnici, članovi porodice, policajci koji izlaze na intervencije, osoblje u kafićima i na festivalima i drugi koji se mogu naći u situaciji u kojoj brza reakcija može spasiti život. Prema podacima iz Rima, samo jedna organizacija koje pruža servisa smanjenja štete od korišćenja droga spasla je u poslednjih 30 godine preko 3.000 života.
