Sinoć je Srpsko narodno pozorište bilo malo da primi sve one zainteresovane za fenomenalni koncert “Simply The Best”. Ovaj muzički spektakl je omaž velikoj Tini Tarner, ženi, pevačici i lavici koja je bila inspiracija mnogima širom sveta, ali i ona koja je svojim magičnim glasom i stasom činila svetsku muzičku scenu bogatijom za jedno savršenstvo.
Ovaj spektakularni šou posvećen kraljici rokenrola predvodi maestralna Zrenjaninska filharmonija na čelu sa vrhunskim dirigentom, Mikicom Jevtićem. Kraljicu rokenrola na binu Srpskog narodnog pozorišta donela je Julijana Vincan, devojka koja nam je ove večeri pokazala kako to izgleda i zvuči kada se posla lati jedan profesionalac. Julijana ne samo da je uspela da “skine” Tininu boju glasa, nego je do najsitnijih detalja uspela da izvede i sve one pokrete i kretnje na bini, toliko specifične za Tinu Tarner.
Veče je otvorila pesma “Golden eye”, pesma koja je značajno obeležila istoimeni film o Džejms Bondu. Spektakularna sama po sebi, na samom startu ova pesma nam je poručila “udobno se smestite i uživajte u spektalu”. Eksplozija energije i savršenih zvukova od kojih se ježite svako malo, bio bi opis ove večeri u jednoj rečenici. Ali nije ovo koncert za jednu rečenicu, ovo je bio koncert sa toliko pomešanim emocijama da bi se o njemu moglo pričati i pisati na široko. Ova sjajna ekipa na čelu sa Julijanom podsetila nas je na sve one velike hitove koji se decenijama vrte po svim radio stanicama i koji su redovni deo repertoara mnogih muzičara. “Proud Mary”, We don’t need another hero”, “What’s love got to do with it”, “Steamy Window”, “River Deep, Mountin High”, “Typical Male” i mnoge druge čuli smo ove večeri, ali čini mi da je publika najjače emocije imala za pesme “Private dancer” i “Simply the best” kad je cela sala bila na nogama i đuskala jer, nema tog koncertnog prostora u kom možete ostati smireni i ne odregaovati na ovakvu dozu energije i lepote za uši.
U dva sata spektakla Julijana je promenila nekoliko odevnih kombinacija, vernih replika najupečatljivijih komada odeće koje je Tina nosila i zajedno sa perikom specijalno napravljenom, učinila da se sinoć pred nama glavom i bradom pojavi Tina Tarner na sceni SNP-a. Posebna poslastica ove večeri bio je specijalni gost, Mihal Labat koji je vokalno tako “skinuo” Erosa Ramacotija da smo na prvu reč koju je otpevao nekoliko nas iz mog okruženja u publici samo rekli “wow”! “Cose della vita” zvučala je tako stvarno, njih dvoje na bini bili su magični i ceo ovaj šou u mojim očima dobio je jedan veliki plus za dovođenje ovako jednog sjajnog muškog vokala. Mihal je ove večeri zajedno sa jednom devojkom iz pratećih vokala otpevao još jednu pesmu. Ali tu nije bio kraj iznenađenjima. Dunja Palček, Anđela Koruga i Milica Dudić Ponjević bile su prateći vokali koji su u pauzama dok se Julijana presvlačila imale su svoj šou i uz sjajne koreografije pevale nam sve te vanvremeske hitove osamdesetih godina kao što su “Shame, Shame, Shame”, “Addicted to love” ali i sjajnu duetsku pesmu “It’s only love”, koju je Tina otpevala zajedno sa Brajan Adamsom. Ove večeri Brajan je bio Đorđe Pilipović, inače gitarista i jedan od članova benda koji je zajedno sa Zrenjaninskom filharmonijom svirao, a Tina je bila jedna od njih tri, ne znam tačno koja.
Moram priznati da ja nisam baš neki veliki fan tribute bendova zato što je original nezamenjiv. Moguće je ličiti na nekoga, još veća je mogućnost skinuti nečiju boju glasa i otpevati kao taj neko, ali ono što nije moguće je imati tu harizmu i energiju koju svako od nas u sebi nosi. Mislim da je ovo prvi put da sam istinski i do kraja uživala u koncertu poput ovog jer sve što mogu da kažem je, veliko bravo za celu ekipu, a tebi draga moja Julijana, naklon do poda!
Ceo spektakl “Simply The Best” nije bilo ni malo lako pripremiti, mnogo je tu uloženo truda sigurna sam, ali zato su rezultat ovacije i aplauz koji je trajao i trajao, a oni su odlazili sa bine i vraćali se, odlazili, vraćali se…
Nadam se da će se uskoro vratiti ponovo u Novi Sad, jer ja ovo želim da gledam i slušam ponovo, a verujte mi na reč, želite i vi.
Andrea Magazin