U novosadskom Železničkom parku, 6. jula, proslavljen je svojevrsni muzički praznik. Za nama je, a i u nama, 25. izdanje jednog od najstarijih i najvažnijih muzičkih festivala u Novom Sadu – Blokstok. Ulaz je po tradiciji bio slobodan, što bi se isto moglo reći i za publiku i za izvođače, koji su ove subotnje večeri taj osećaj i podelili među sobom. Prepun park dočekao je sjajne bendove, legende rok, pank i alternativne scene koji su i ovog puta pokazali zašto reč legenda nije hiperbola nego tačan i precizan opis za sve ono što su decenijama radili i što još uvek na vrhunskom nivou rade, a to je da svojim umećem, energijom i velikom strašću svoj osećaj slobode i ljubav prema muzici prenose publici koja to i te kako ume da prepozna, prihvati i vrati isto to, čineći neraskidivo zajedništvo, koje, čini mi se, jedino muzika može stvoriti. Ovo je događaj koji pokazuje u kom ritmu kuca srce Novog Sada.
Početak festivala, odnosno izlazak prvog benda bio je u sedam sati, ali ljudi su zauzimali svoja mesta kako za šankovima tako i na širokom polju parka još oko šest sati gde su se pripremali, zagrevali, odnosno osevažavali za predstojeću dugu noć. Što se tiče šankova svega je bilo dovoljno, ničeg nije nedostajalo, usluga je bila vrhunska, i cene sasvim pristojne, što je doprinelo još većem uživanju u celom događaju.
Blokstok neguje tradiciju promovisanja mladih bendova preko svojih konkursa za bendove čiji su članovi mlađi od trideset godina, tako je ove godine čast otvaranja festivala pripala grupi Restore iz Zrenjanina. Iako mladi po sastavu Andrea za gitarom i mikrofonom, Teodora za basom i Aleksa za bubnjevima pokazali su se fantastično i odlično iskoristili priliku koja im se pružila na velikoj sceni jer su svojim hardkor zvukom, mešavinom crossovera i thrash-a konkretno, jako i tvrdo započeli ceo fest i na odličan način podigli publiku i dali energiju za sve ono što predstoji. Za njima na scenu izašao je pank rok bend Majkan iz Apatina. Zajedno sa publikom delili su strast prema panku, rakiji i kafani i cela svirka je bila propraćena neizostavnim elementima panka: šutkom, gurkom i skakanjem. Otisci martinki verovatno još uvek stoje pred mestom gde je bila bina. Publika se potpuno uključila i prepustila muzici. Nakon Majkana, binu preuzimaju jedni od domaćina, a to je bend Amajlija, uistinu blažeg zvuka nego prethodna dva benda, ali ljubitelji YU rock zvuka osamdesetih i devedesetih su imali čemu da se raduju, a novi naraštaji rokera su imali priliku da vide kako se to nekad radilo, i zašto sve to još uvek traje.
Kada je već noć duboko zašla i publika bila u najvećem zanosu bio je pravi trenutak da se oda počast samom festivalu. Odsvirana je himna festivala, što je bio poseban događaj za sve prisutne, gorele su baklje i ceo momenat je bio prožet osećajem zajedništva, sentimentalnosti i nostalgije.
Noć je zauzela park, sa bine se pojavio čudan bljesak, šta to sija na sceni Blokstoka- da li je to Blaža ili je Elton Džon? Čekao sam, čekao sam Blažu čitav dan, i eto njega i to u punom sjaju, zajedno sa svojim Kljunovima, doneo i je odneo pehar hedlajnera.
Ponekad mi se čini da je za takve muzičare, koji sa tolikom strašću predstavljaju sebe i muzikom i scenskim nastupom svaka bina mala, čovek koji živi da zabavlja i da se zabavlja. Čak i da nije bilo osvetljenja, pozitivnošću kojom zrači, obasjao bi taj prostor, uvek je lepo biti prisutan takvom trenutku.
Na binu izlazi Sunshine crew. U sred noći, suncem okupani, čudno zvuči, ali sa Sunshine-om je sve moguće. Svi sa rukama u vazduhu, nije bilo spuštanja do poslednjeg takta, mora tako kad su Bane i njegov crew na sceni. Mešavina hardkor repa, elektronike, zajedno sa svetlima baklji, čiji se dim mešao sa osvetljenjem, celoj svirci i događaju dao je novu dimenziju. Sa beogradskih blokova u ovaj naš novosadski, Sunshine crew se osećao kao kod kuće kao i publika sa njim.
Na kraju kao završni čin dolazi, kako i dolikuje za ispraćaj, domaćin, koji će sve prethodno skupiti u jedno i konačno, on je i doktor Pop i sluša pank rok, a njegov bend je Atheist Rap, i to tako već trideset i pet godina, bez posustajanja, samo jako i u srž, kvalitetno i dosledno, prvenstveno sebi a onda i drugima. Nije se video kraj ljudima u parku koji to neizmerno cene i poštuju. Kada sebe predstavljaš slobodno i iskreno lako nađeš svoje ljude, oni su noćas bili među svojima i nema sumnje da će uvek tako biti.
Pogledajte snimke na našem Instagram profilu OVDE.
Dušan Mitić
