Legendarni novosadski bend Obojeni Program, održao je koncert u subotu, 8. marta, u novoj sali SKCNS-a. Obojeni Program je bend koji svira aktivno čak četrdeset pet godina i smatraju ga pionirom srpske alternativne scene. Sa ovim bendom nema sredine ili ih voliš ili ih ne voliš. Ja sam naravno u prvoj grupi.
Moram da napomenem da je novi prostor SKCNS-a prelep, bila sam u njemu na predstavi, sinoć je bio prvi put da sam prisustvovala koncertu. Pre glavnih zvezda kao predgrupa nastupili su beogradski akustični duo Antarktik, koji je imao, moram priznati, vrlo avangardan nastup kakav odavno nisam videla.
Publika je počela polako da se okuplja već oko devet i trideset da bi u deset i petnaest svirka počela.
Na početku koncerta publika je stidljivo đuskala, da bi se kasnije raspojasali uz najveće hitove benda. Kebra, frontmen benda, kao po običaju nije ništa govorio, ali je za nešto više od sat vremena uspeo da nas provoza kroz pesme koje slušamo nekoliko decenija. Publika je horski pevala sve najveće hitove benda počev od Ona samo pleše, Pametni i lepi, Dejvi da bi završili sa pesmom Kad se neko nečem dobrom nada. Nakon toga ih je publika pozvala naravno na bis još dva puta da bi nas počastili sa još četiri pesme. Bez suvišnih reči i pozdravljanja publike Obojeni Program je uspeo da ispraši oko dvadeset pesama nesmanjenom energijom i ako ih slušam po ko zna koji put, oduševljena sam i ovim nastupom.
Pre svega organizaciono sve je bilo na zavidnom nivou, počev od zvuka i naročito publike koja je prisustvovala. Posle duže vremena, videla sam mlada lica u publici, tinejdžere koje se nisu ni rodili kad je ovaj bend puštan na MTV (kuriozitet je da je ovo naš prvi bend pušten na toj televiziji). I ne, nisu došli da poziraju, zaista su znali sve tekstove pesama i pozitivna energija koja je preplavila prostor se nije mogla isfolirati. Obojeni Program nije bend za šutke, oni su uvek bili specifični po vokalu, tekstovima, muzici i beskompromisno uspevaju preko četiri decenije da neguju svoj stil a da ne budu dosadni.
I još jedna stvar zbog koje poštujem ovaj bend do neba, je zato što nikad nisu ispoljavali političke stavove direktno zbog čega možda nisu ni dobili slavu koju zaslužuju. Uprkos urbanoj legendi koja kruži gradom da je pesma Nebo, nebo plavo je, o pevačevoj regrutaciji u Vukovar, Kebra nikad nije stao na bini iza nekog političara konkretno, niti dozvolio da njihova muzika bude instrumentalizovana. Sve što ima da kažu Obojeni Program rekli su za sve ove godine muzikom i govoriće još dugo.
Dragica Mačkić
