Drugi festivalski dan u Šumadiji počeo mi je planiranjem rute za trčanje jer je Garden stage obilovao odličnim bendovima čiji su se termini, naravno, preklapali sa hedlajnerima glavne bine.
Unapred sam znala da me očekuje možda i bolji provod nego prvog dana koji je kiša za nijansu ublažila.
Program drugog dana otvorio je bend Shuffle iz Aranđelovca, pobednici Demo Masters takmičenja koje je održano u organizaciji Radija 202. Shuffle je vrlo zanimljiv, mlad bend koji je dobio priliku da se predstavi na ovom festivalu. Zanimljivo je da je ove godine Garden posećen već od starta te su imali i publiku koju ne čine samo novinari što je znalo da se dešava ranijih godina. Odmah nakon njih na binu je izašao bend Brainwashed i usledilo je razmrdavanje za žestoke svirke na ovoj bini do kraja noći.
Ničim izazvan izašao je na glavnu binu tačno u 21h. Prvo što se dalo primetiti je da je publika vrlo iskreno pozdravila bend i da su došli zbog njih, a ne da zauzmu mesto za Vlatkov nastup. Kako je njihova svirka odmicala tako se i prostor punio i, iako ne mogu da procenim tačno, mislim da je bilo minimum hiljadu ljudi. Međutim, njihovu divnu muziku nismo mogli da doživimo u potpunosti jer je tonac toliko smanjio zvuk da se violina u delu prostora oko miksete nije ni čula. Šteta, mislim da zaista ne bi ugrozili ni Vlatka ni Džibonija svojim nastupom, a nepisano je pravilo da predgrupe moraju lošije da zvuče od glavnih zvezda večeri. Oni su svakako dokazali da su opravdano nastupali na velikoj bini, publika je svedok.
Na bini u bašti bend Deadly Mosh polako, ali sigurno nagoveštava da će ljubitelji čvršćeg zvuka uživati. Još jedan bend u kojem svira moj drugar, Vojin Ratković, a gde on „lupa“ bubnjeve tu meni greške nema 🙂 .
Vlatko Stefanovski počeo je u 22h. Satnica se inače poštovala i prvog dana što je pohvalno jer možeš praviti realne planove. Majstor Vlatko imao je 1h i 15 minuta da podseti Kragujevčane kakav je virtuoz, a nakon odslušane tri numere ja sam, naravno, trčala nazad na Garden stage gde me je dočekao oštar zvuk gitara i gromoglasni Šiletov glas. Niški bend Gospodin Pinokio privukao je pažnju mlađe publike što me je prijatno iznenadilo s obzirom da su njihovi počeci bili davno, a ponovno okupljanje donelo je nove pesme koje ne odudaraju od osnovne ideje benda i usaglašene su sa aktuelnim problemima u zemlji.
Posle njih usledila je bomba broj jedan i masa koja se brzinom svetslosti okupila oko 23h jer na binu izlazi jedan od meni najboljih bendova u Srbiji – Mortal Kombat! Publika je prosto eksplodirala čim su kročili na binu i ta fantastična energija je trajala kontinuirano. Kako sam čula, oborili su rekord posećenosti koncerata u Zastavinoj bašti, ali taj rekord je oboren odmah nakon njih kad je nastupao Atheist Rap. No, vratićemo se kasnije na to. Prvo moram da postavim pitanje organizatorima (čuli, ne čuli, moram da pitam) zašto ne zovu Mortal Kombat da im puni sale i otvorene prostore? Momci imaju odlične pesme, sviraju da se smrzneš, publika se odlično provodi…u čemu je onda problem svaki put se pitamo svi? Strpljivo čekam da im se ime pominje svuda, pa da mi dosadi što sviraju “u svakom selu” 🙂 . To vam je, dragi moji, „zlatna koka“ i što pre postanete toga svesni, brže ćete i zaraditi na njima, a ni oni se neće buniti ako počnu da žive od svoje muzike 🙂 .
Teška srca odlazim ka glavnoj bini nakon pola sata, ali mora se ispratiti i zvezda večeri-Džiboni.
Iako nisam njegov vatreni fan skidam kapu za sve sinoć viđeno tokom dvadesetak minuta koliko sam ostala na glavnoj bini. Publika je bila u ekstazi i vrištala je čim se pojavio, a on je ređao od starta hit za hitom i uprkos upali pluća odradio svoj nastup vrlo profesionalno. Kasnije mu se na bini pridružio i Vlatko. Iskreno, mislim da su organizatori malo preterali sa merama bezbednosti zbog njegovog dolaska jer je policije bilo primetno više, a odnos šefa obezbeđenja prema predstavnicima medija kod zone za fotografisanje i snimanje ne bih da komentarišem. Nije ni prvi ni poslednji put da se neko tako bezobrazno ophodio prema nama, pa nek ide njemu na dušu lečenje kompleksa u momentu kad ima apsolutnu vlast tokom tri pesme.
Pošto sam obavila tu dužnost fotkanja Džibonija i odslušala nekoliko pesama, vratih se na manju binu da i ja istinski uživam u dva nastupa jako dragih mi grupa.
Banjalučki Sopot koji je, na moju veliku radost, ove godine gost i na EXIT festivalu, počeo je svoj nastup oko ponoći i nisu nam dali da mirujemo u mestu. Počeli su pesmom „Jesmo kako nismo“ koju su snimili sa Kojotom, a Petar Topalović bio je bomba broj dva ove večeri. Skakao je i leteo po bini i nije nam dao da stanemo ni mi. Fenomenalan nastup, odličan zvuk i nastavak sjajne atmosfere koja je vladala celo veče na Garden bini. Iskreno vam preporučujem da ako dolazite na EXIT ovaj bend ne preskočite. Ja sam konačno mogla da se opustim i uživam u njihovom nastupu bez gledanja na sat.
Atheist Rap, matori pank rokeri iz Novog Sada, prvi put su svirali na Arsenal festu, a mislim da definitivno neće biti i poslednji. Bomba broj tri za kraj drugog dana! Reći ću vam da je već na početku Pop povredio koleno i da je imao medicinsku intervenciju tokom koje je, uz vidne bolove, pevao, a i izdržao do kraja na bini. Molim za jedan veliki aplauz ovim profesionalcima koji su oborili onaj rekord Mortal Kombata po posećenosti nastupa na Garden bini. Publika je bila raznovrsna, od stare garde do mladih naraštaja, a svi su uglas pevali i bodrili Popa u ovoj nezavidnoj situaciji tokom koje je na licu imao grimase od bolova, ali ujedno zadržao i duhovitost koja ga krasi. Kakav je osećaj s bine otići u Urgentni centar to samo on zna. Svaka čast! Da nam još dugo živite i svirate, malo je 25 godina 🙂 .
Kiše nije bilo, a veče je donelo mnogo dobrog zvuka. Mislim da je nemoguće da je iko otišao nezadovoljan kući. Večeras nas očekuje vrlo zanimljiva završnica gde su mi Goblini favoriti, a svakako neće biti ništa manje zanimljivo ni uz Bad Copy, Bjesove i Brkove, a na manjoj bini biće, između ostalih, Sajsi MC, Marčelo sa Iskazom i Six Pack koji će zatvoriti program četvrtog Arsenal festa.
Ivana Jovanović
Foto: Ivana Jovanović i Filip Stefanović
