U Domu kulture, u četvrtak, 11. aprila, koncert je održao jedan od publici omiljenih starijih rok bendova iz regiona, Atomsko sklonište. Svirka je trajala tačno dva sata, nije bilo zvaničnog bisa tj. nisu silazi s bine već su u cugu svirali ne gubeći ni sekunde. Čuli smo dosta hitova, ali izostale su neke pesme koje je publika ipak priželjkivala. Možda je razlog tome što smo neplanirano imali 2u1 koncert, a grupu koju smo slušali skoro pola večeri smo prozvali Atomske jagode.
Za Atomce veče je počelo već u 20h jer su potpisivali diskove i ploče i družili se sa svojim poštovaocima. Nedavno im je izdavačka kuća One records objavila dupli live album “Serđo živi” te je i to bio povod da se vrata kluba otvore ranije i da oni koji su zainteresovani mogli su kupiti disk na licu mesta.
Krenuli su energično od starta pesmom “U vremenu horoskopa” što je publika odlično prihvatila. “Dok se tvoje tijelo vidi” i “Čedna gradska lica” dodali su gas za još bolju atmosferu, a starosno šarenolika publika pevala je i aplauzima davala podršku uvek nasmejanom i raspoloženom Brunu Langeru koji je uzvraćao osmesima i izvukao maksimum iz sebe i svog benda da ne prave nikakvu gradaciju već da krenu od starta žestoko. Nisam do sad slušala Sklonište u ovoj postavi iako su zajedno 6 godina, ali osveženje na pozicijama bubnjara i gitariste u vidu više nego duplo mlađe ekipe od Bruna je odličan potez uz neospornu činjenicu da su to dva vrhunska muzičara.
Tokom izvođenja pesme “Posljednji let Boinga 707” na bini im se pridružio prvi gost, Nenad Pagonis, koji je maestralno otpevao ovu pesmu. Nenad je svoje vokalne sposobnosti davnih dana dokazao u emisiji “Tvoje lice zvuči poznato”. Vrhunski sportista sa dobrim muzičkim ukusom zasluženo je bio gost ove večeri.
Atomci su nastavili i dalje da “šibaju” svojim hitovima “Ljubomoro”, “Za ljubav treba imat dušu” i “Pakleni vozači”, a mi smo bili, ako posmatramo temperaturu vazduha, u pravom paklu jer je leto stiglo neočekivano rano u naše krajeve.
Posle ovih pesama usledio je obrt što bi se reklo plot twist. Livio, pevač Divljih jagoda, ušetao je na binu s gitarom u ruci u Stevie Ray Vaughan majici i otpevao pet pesama. Pridružio im se još jedan član Jagoda, klavijaturista Damjan. Tokom njihovog gostovanja ubedljivo mi je najjače zvučala pesma “Pomorac sam majko” izvedena u bluz maniru gde je gitarista Atomaca, Matija, posebno izdominirao. “Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta”, “Devojka broj 8” i “Oni što dolaze za nama” zvučale su fantastično u izvedbi Atomskih jagoda.
Na kratko su Atmoci bili sami na bini i bodrili generaciju da ne cvika, a kada su nam zasvirali “Umro je najveći mrav”, Livio je uskočio na pola pesme očigledno ponet atmosferom i prilikom i ostao na mikrofonu do kraja koncerta. Uz “Žuti kišobran” čuli smo po drugi put “Paklene vozače”, a za kraj su ponovili i “Devojku broj 8” i podsetili nas još jednom da za ljubav treba imat dušu, a ne para.
Verujem da Bruno nije planirao ovakav scenario za nastup u Domu kulture, ali bilo je vrlo zanimljivo. Neki su zamerili da je Livio previše sebi dao za pravo da pola koncerta ne silazi sa bine drugog benda, dok su drugi pozdravili ovu simbiozu i fokusirali se na kvalitet svirke koju su pružili.
Bilo je, osim gore navedenih, još nekih pesama, koje moram priznati, ne znam, ali publika u prvim redovima nije dobila nijedan minus, sve su pesme znali.
Klupski koncerti Atomaca nisu česti te je ovo bila prilika da ih vidimo van festivalskih bina u drugačijem okruženju i da iskažemo poštovanje za 47 godina postojanja i borbu za opstanak u vremenima koja donose promene svakodnevno.
Ivana Jovanović
Foto: Marina Pešić/Moć muzike
