Zagrebačka arena nakon 5 godina ponovno je bila mesto susreta sa Bajagom i Instruktorima, miljenicima zagrebačke publike sa kojom već 40 godina zajedno stvaraju neka nova sećanja.
Nakon prolećnog, intimnog nastupa u Tvornici Kulture, kojim je evocirana uspomena na prvi koncert benda u nekadašnjem kultnom Kulušiću i koji je ujedno označio početak obeležavanja slavljeničkih 40 godina od objave prvog albuma Pozitiva geografija, subotnji koncert je zagrepčanima doneo Bajagu i Instruktore u formatu na koji su posljednjih godina navikli, sa vrhunskom pozornicom, ozvučenjem, rasvetom i video animacijama na velikim led ekranima iza izvođača.
Veče su otvorili specijalni gosti benda, legendarna YU Grupa, svojom čvrstom svirkom i 40 minutnim presekom karijere u kojem dominira njihov prepoznatljivi zvuk rocka sedamdesetih. S obzirom da se izuzetno retko mogu videti u Zagrebu, njihov nastup nije bilo tek puko zagrevanje publike nego zaista dodana vrednost i zanimljivost koncerta.
Bajaga i Instruktori neguju coolerski, ležerni pristup koncertima koji odlično funkcioniše na letnjim, open air binama ili u klubovima manjeg kapaciteta, sa izuzetnom pesmaricom i uigranom svirkom kao glavnim adutom, no prilikom nastupa arenskog ili stadionskog formata ponekad nedostaju elementi showa ili spektakla koji uobičajeno idu uz tu veličinu produkcije.
Tako je nastup umesto velikim hitom započeo sa dve manje poznate lagane pesme, čime je izostao onaj početni wow efekt kod publike koja je konačno dočekala zvezde večeri, spremna da im se pridruži u horskom pevanju najvećih hitova. Tek na trećoj pesmi “Sa druge strane jastuka“, publika i bend su kliknuli i krenuli zajedno u putovanje bezvremenskim hitovima. Na bini, uz harizmatičnog ali odmerenog Bajagu dominiraju „stari“ instruktori, gitarista i voditelj ceremonije Žika Milenković, koji duhovitim najavama i promenama outfita uporno motiviše publiku, te Aleksandar Lokner, izvrsni klavijaturista koji osim zavidnim sviračkim umećem doprinosi nastupu iskrenim dobrim raspoloženjem, koje prenosi na celu arenu. Nova ritam sekcija je suzdržana vibracijom i iz drugog plana zanatski besprekorno odrađuje posao, ali odaje utisak angažovanih muzičara koji bi sutra mogli sa istim izrazom lica svirati kao prateći izvođači zvezdi bilo kog drugog muzičkog izraza.
U prvom delu koncerta akcenat je stavljen na pesme sa albuma Pozitivna geografija, koje tokom 40 godina nisu izgubile ništa od svoje lepršavosti i kao takve čine dobrodošlo osveženje u ustaljenom repertoaru. Prvu veliku erupciju oduševljenja izazvalo je nadahnuto izvođenje klasika “Godine prolaze“, sa gostujućim Davorom Rodikom na pedal steel gitari, nakon koje je usledio središnji deo koncerta čija je glavna karakteristika bila toplo – hladno, naizmenično podizanje atmosfere nekim od proverenih aduta poput „Kad hodaš“ , nakon kojih bi usledila relativno manje poznata pesma, pa tako u krug.
U želji da koncert učine različitim od prethodno viđenih, možda bi bolji efekt bio kompaktniji nastup sa 5-6 pesama manje, i sa 1 do 2 istinska rariteta. Tako bi se izbegao blagi utisak razvodnjenosti i rastegnutosti programa, kao da bend „nabija“ satnicu. Energično gostovanje bivšeg originalnog člana Instruktora Dejana Cukića podiglo je publiku, posebno u funkoidnoj, retko izvođenoj „Bam bam bam“.
Finalni deo koncerta odrađen je bez iznenađenja, ređanjem najvećih hitova i koncertnih favorita od „Plavog Safira“, „Zažmuri“, „Tišine“, pretvorivši arenu u vrhunsku žurku koja je podigla na noge svakog od 18 000 razdraganih posetioca. Dva puta pozvani na bis, Instruktori su se odužili zagrebačkoj publici sa čak šest dodatnih pesama od kojih se posebno izdvojila nadahnuta izvedba „Rimljana“, čije su reči „sve je više varvara a sve je manje Rimljana“ na poseban način odzvanjale dvoranom, dokazavši još jednom bezvremenost i kvalitet Bajaginih stihova.
U beatlesovskom duhu, koncert je završen tradicionalnim bisom „Samo nam je ljubav potrebna“, nakon koje se bend oprostio od publike, spustivši muzičku zavesu na veče odličnog rokenrola, uz primetno zadovoljstvo svih prisutnih.
Zagreb i Bajaga se vole, i svaki novi susret je potvrda te trajne međusobne naklonosti, a sa tako kvalitetnim opusom pesama i nivoom izvođenja, ta veza će uspešno trajati još dugi niz godina. Za sledeći put bi smo voleli samo malo više izleta u nepoznato, pa makar i u drugačijem rasporedu najvećih hitova koji ne moraju nužno biti koncentrisani na kraju programa – malo manje rutine a više dima i prašine.
Sve u svemu, nakon predivne muzičke večeri, lepo je znati da u današnjem svetu još uvek ima Rimljana.
M.P.
