Nakon svetske premijere filma „Zid smrti, i tako to” na Visions du Reel u Nyonu (Švajcarska) ovaj film stiže i na deveti Beldocs.
Ovogodišnji Beldocs 2016. Biće prilika da se pogleda film “Zid smrti, i tako to” reditelja Mladena Kovačevića, nastao u produkciji Horoptera iz Srbije i Restarta iz Hrvatske, čija je svetska premijera danas u švajcarskom gradu Nijonu (Nyon) u konkurenciji uglednog festivala Visions du Réel koji traje od 15. do 23. ovog meseca.
Uz režiju i scenario, Mladen Kovačević potpisuje film i kao producent, snimatelj filma je Pablo Ferro, montažerka Jelena Maksimović, a hrvatski koproducent Tibor Keser.
Na 47. izdanju ovog, jednog od najjačih evropskih festivala dokumentarnog filma, biće prikazano 180 filmova iz 49 zemalja, od čega će 90 imati svetsku, a 26 međunarodnu premijeru.
Nakon studija filmske režije u Beogradu, Londonu i Kejp Taunu, Mladen Kovačević se svesrdno posvetio dokumentarnom filmu, o čemu svedoči nekoliko naručenih i tematskih dokumentaraca, kao i debitantski autorski dokumentarac „Anplagd“ kojim postiže veliki međunarodni uspeh (film je bio u selekcijama Visions du Réel – Nyon, Hot Docs, DOK Leipzig, CPH:DOX, FIDMarseille, Raindance, do sada prikazan na oko 80 festivala, osvojio 10 nagrada).
Za drugi film pod naslovom “Zid smrti i tako to”, Kovačević je odabrao priču o Brankici, ženi koja se čitav život bori sa gravitacijom na vertikalnom zidu koji nema ni početak ni kraj.
Već kao desetogodišnja devojčica, Brankica je postala glavna atrakcija na vašarima širom bivše velike Jugoslavije, princeza na zidu smrti. Uz stariju braću, legendarne akrobate, vozila je motor paralelno sa zemljom, po zidu šest metara širokog drvenog bureta. Danas ima 43 godine, šestoro unučadi i još uvek izvodi iste zastrašujuće akrobacije. Braća odavno nisu pored nje, ona je jedina ostala, zarobljena između melanholičnih sećanja i klaustrofobične egzistencije na poslednjem zidu smrti.
Brankičina priča je zaista neverovatna, a film obiluje perspektivama iz kojih autor pripoveda tako neverovatan životni put. Neke vratolomne scene na motoru, na zidu smrti, urađene su tako da oduzimaju dah, i približne su igranim visokobudžetnim produkcijama. Atmosferi filma ali i ličnoj dramatičnoj priči glavne junakinje, poseban doprinos daju vešta montaža Jelene Maksimović i naročito muzika Nemanje Mosurovića. “Zid smrti, i tako to” je osobeni rolerkoster od filma, koji približava dokumentarni film domaće proizvodnje vrhunskim svetskim standardima.
Nakon premijere u Švajcarskoj, film će imati i test pred publikom Beldocs-a, na predstojećem izdanju, gde će biti prikazan u selekciji Srpski takmičarski program. Beldocs 2016. trajaće od 12. do 18. maja.
