Deveti Demofest završio se u subotu 23. jula, a bend koji je poneo titulu najboljeg ove godine je varaždinsko-zagrebački bend Seine. Ovom pobedom Seine su osvojili vrednu prvu nagradu, snimanje i produkcija albuma u vrednosti od 5.000 evra. Drugu nagradu, binsku opremu u iznosu od 2.000 evra osvojio je beogradski sastav Degeneza, srpskoj publici poznat kao pobednik Bunt Rock Festivala koji se održava na Radio Televiziji Srbije, dok je treće mesto i binska oprema u iznosu od 1.000 evra pripalo sastavu Letarg iz Koprivnice.
Nagrada „Plavi bas“ koja se svake godine dodeljuje najboljem basisti u sećanje na Igora Kašikovića Kaleta, ove godine pripala je Maji Kolarić iz benda EoT. Najbolji gitarista devetog Demofesta je David Seferović iz Degeneze koji je kao nagradu za svoje umeće od Jack Daniels-a dobio brendiranu gitaru, a kompanija m:tel uručila je lap-top novinarki redakcije Glas Srpski, Mirni Pijetlović kao ovogodišnjem najboljem novinaru.
Program poslednje večeri festivala počeo je kao i prethodne dve u 21 čas. Za razliku od prošle godine kada sam zaticala skoro pa praznu livadu ispred bine po dolasku na Kastel, ove godine, ne da nije bilo prazno, nego je na mom omiljenom štandu gde sam kupovala preukusne uštipke sa sirom, u to doba već bio red! Organizatori su napravili pun pogodak time što su publiku stimulisali besplatnim ulaskom na Kastel do 21.30, dok se nakon toga ulaz plaćao 5 KM. Veliki broj publike koji je pratio nastupe demo bendova bio im je dodatni vetar u leđa. Kako su mi i sami rekli, iskustvo sviranja na velikoj bini, sa vrhunskim tehničarima, podrška i aplauzi velikog broja ljudi koji se prvi put susreću sa njihovom muzikom je najveća nagrada.
Jedanaest finalista predstavilo se žiriju ove večeri, neki sa novim pesama, neki sa pesmama iz polufinala, a opšti utisak je da su svi bili mnogo opušteniji i mnogo bolji nego u svojim polufinalnim večerima. Ove godine odlučila sam da izdvojim bendove koji su ostavili najveći utisak na mene, koliko god se to poklapalo ili ne sa ukusom žirija.
Prvi, i za mene najznačajniji je svakako novosadski bend Tri kapljice. Tri devojke, tri energije, tri potpuno različita karaktera koji se savršeno uklapaju u jednu celinu. Aleksandra, Mina i Vesna čine bend čije se ime jedino skandiralo od strane publike na ovom Demofestu, i bile su jedini kompletno ženski bend.
„Sjajna je bila atmosfera i sjajni su bili svi ljudi. Jako dobri bendovi, konkurencija je bila ozbiljna. Ovo je iskustvo je nemerljivo. Ostvarili smo kontakte sa bendovima, postoji ta interakcija koja je jako bitna. Bilo nam je super što publika uzvikuje naše ime. Mi smo u fazonu da nas čeka još mnogo ovakvih stvari. Nama je bio bolji nastup u polufinalu jer je bila bolja energija i u publici i u bekstejdžu. EoT mi se baš dopao, Ki mi je strava, zabavili su me PigPop. Verujem da će većina bendova ostvariti nešto”, rekla je Aleksandra nakon njihovog nastupa. Ove devojke su uzele opasan zalet i ja se iskreno nadam da će ih njihova pozitivna energija, spremnost na rad i očigledna ljubav prema onome što rade odvesti do samog vrha regionalne scene.
Jedini bend u kom smo se žiri i ja poklopili je beogradska Degeneza. Ali to i nije toliko iznenađujuće, jer kako sam shvatila nakon razgovora sa ljudima iz organizacije, tehničarima, kolegama novinarima, ali i bendovima, Degeneza je bend koji je potpuno zasluženo osvojio drugo mesto, ali i nagradu za najboljeg gitaristu. Uroš, pevač ovog benda izneo nam je prve utiske nakon proglašenja pobednika: “Utisci su fenomenalni, dobili smo drugo mesto-šta ćeš bolje? Dobili smo i gitaru za najboljeg gitaristu. Mi se osećamo kao pobednici.” Degeneza je bend vrlo mlad, a ustvari jako ozbiljan. Muzičko umeće njihovog gitariste Davida nas je sve ostavilo bez teksta i potpun promašaj bi bio da je bilo ko drugi sem njega dobio nagradu kao najbolji gitarista. Ovo je jedan od retkih mladih bendova u čiji sam budući uspeh sigurna, ne samo od onih koji su učestvovali na Demofestu, nego uopšte. Nadam se samo da im u nekom momentu neće pasti na pamet neka budalaština poput razilaženja! 🙂
Treći bend je odlični makedonski sastav Ki. Makedonci su vrlo muzikalan narod, možda i jedni od najmuzikalnijih na Balkanu, ali iz nekog razloga, njihovi bendovi ne dopiru previše do naše publike. Ki je bend u ovoj grupi onih koji su potpuno po mom ukusu i volela bih da naši mediji malo više obrate pažnju na njih. Uz Tri kapljice, oni su jedan od bendova koji su u finalu promenili pesmu sa kojom su se takmičili, i nije greška što su to uradili, jer su i jedni i drugi pokazali novu energiju, ali i novu pesmu koja je po mom mišljenju bila bolja od one iz polufinala. Nadam se da ćemo imati prilike više da se srećemo sa ovim bendom jer utisak kao benda koji vodi računa o svakom detalju i koji se maksimalno trudi, a koji su na mene ostavili, uz odlične pesme, zaslužuje mnogo medijske pažnje.
“Ovo je nama prvi takmičarski festival, ali imamo iskustvo od pre sa drugim bendovima. Znači nam podrška medija što se njima svidelo ono što radimo. Mnogo nam je bitno da ostvarimo kontakte, da dobijemo neku našu publiku i nadam se da će nam u tome pomoći. Kući nosim dobre emocije, bilo je predobro, magično, volšebno. Doći ću opet. Što se tiče pobednika ja bih isto dodelio prvo mesto. Cenim autentičnost. Svi bendovi su bili na istom nivou, odlučio je lični ukus žirija. Ko god da je pobedio ne bi nam bilo krivo” ,rekao je Aleksandar, frontmen benda Ki.
Pomenula bih još sastav Kdžo, EoT, bend sa veoma simpatičnim nazivom PigPop, i verovatno najzabavniji bend ovogodišenjg Demofesta, Sila nečista, čiji je humor beskrajan. Na stranu to što su nas zasmejavali tokom čitavog festivala, njihova pesma i tekst “Hevi metal u mojim venama” i dalje mi se vrti po mozgu i pevušim je i danas.
Nakon nastupa svih finalista i uručenja individualnih nagrada, polučasovnom svirkom grupe Nord je otvoren revijalni deo programa. Riječka petorka je ranije tokom dana premijerno prezentovala svoj debi album „Play Restart“, snimljen u sklopu prve nagrade osvojene na Demofestu 08, a na Kastelu su žestokom svirkom bez greške predstavili deo ovog materijala, uz mnogo poruka hvale za festival i njegovu publiku. Na promociji imali smo prilike pogledati njihov spot za pesmu „So Alive“ koja se nalazi na CD-u čija je štampa bila gotova desetak sati pre promocije.
Iako je bilo predviđeno da onda na binu izađe Mando Diao, organizatori su bili prinuđeni da promene plan. Usled nesrećnih događaja koji su dan ranije zadesili Nemačku, avionski let švedskog benda je otkazan, zbog čega su članovi grupe o svom trošku pronašli drugu, zaobilaznu liniju, i naknadno krenuli na put, ne bi li ipak stigli na Demofest. Dok su putovali ka Banjaluci, stage je preuzeo ZAA, sastav koji je i sam 2009. godine osvojio treće mesto u takmičarskom programu Demofesta. Sanja Vučić, vokal grupe, već na početku je podsetila da je upravo na ovom festivalu počela njihova uspešna karijera.
Oko 1 čas posle ponoći, na binu je izašla Bombaj štampa, koja se u Banjaluku vratila nakon 30 godina. Zbog toga se bend potrudio da priredi pravi spektakl, u čemu im je pomogla i raspoložena publika, koja se uželela Branka Đurića Đure i njegovih kolega. Đuro im je uzvratio na svoj način, napravivši pravi šou uz mnogo interakcije sa svim prisutnima. Bombaj štampa je uspešno gradila atmosferu pesmama kao što su „Ludnica“, „Dubrovački trubaduri“ ili „Mrak i ja“, da bi kulminacija bila dostignuta na kraju, kada su na red došle „Crveno“ i „Bolje letim sam“, tokom kojih je Kastel zaista eksplodirao.
Usledila je kraća pauza, kako bi u međuvremenu pristigli Mando Diao mogao da se pripremi, ali je publika imala strpljenja, koje se na kraju isplatilo. Šveđani su zbog radnog vremena festivala odsvirali skraćeni set, ali su uspeli da u nešto više od sat vremena uklope sve zbog čega je ovaj sastav jedna od najaktuelnijih rock atrakcija današnjice.
Od samog početka, članovi grupe su svojom međusobnom interakcijom i stalnim aktiviranjem publike ponovo podigli na noge umorne posetioce, pa je već na pesmi „The Band“ celi Kastel ponovo skakao u ritmu bubnjeva i rifova. Frontmen Bjorn Dixgard je najpre rasplesao publiku tokom numere „Down in the Past“, a potom sišao u prve redove i izgrlio se sa skoro svim osobama koje su satima stajale u prvom redu. Na bis su Mando Diao i posetioci zajedno otpevali megahit „Gloria“, da bi usledio desetominutni krešendo na pesmi „Dance With Somebody“, kojom je na vrlo efektan i ujedno prikladan način zaključen deveti nastavak Demofesta, festivala koji je u 2016. godini ponovo pomerio granice, kako sopstvene, tako i granice regionalne muzičke scene.
Pomalo tužni napustili smo Kastel jer smo se za ova tri dana srodili sa Banjalukom, sa svim ljudima koji su na bilo koji način stvarali priču ovogodišnjeg Demofesta koji će sigurno ostati dugo u sećanju svih nas. Organizatori su se i ove godine pokazali u najboljem svetlu i učinili sve da mi novinari imamo savršene uslove za rad. Veliko hvala Libra Studiju BL i Đurici koji me je svojim zlatnim rukama preporodio masažom sa mirisom bergamota i skinuo 10 kg umora sa mojih leđa. Banjalučani, i svi vi koji se zadesite u BL, obavezno ih posetite! Hvala svima koji su se sa mnom smejali, jeli, pili, skakali, kukali ali i umor ignorisali i tako ispisali nove stranice dana kojih se rado sećam.
I naravno, vidimo se na sledećem jubilarnom desetom Demofestu!
Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović i Andrea Magazin
