Ako se Nova godina po dočeku poznaje, za mene će ova biti itekako dobra s obzirom da je započeta koncertom fenomenalnog savremenog sevdah virtuoza Bože Vreće i mladog i talentovanog orkestra “Kamerata akademika” održanog 13. januara u velelepnoj Sinagogi.
Ponesena svojim i uzbuđenjem publike, zakoračila sam u Sinagogu, veličanstvenu građevinu u kojoj su prefinjeno spojeni tradicija i moderna vremena. Upravo takav spoj minulih/misticnih starih vremena i modernog/urbanog krasi Božinu muziku; muziku zbog koje su Novosađani pohrlili za ulaznicama toliko da je koncert bio rasprodat posle 3 dana od puštanja istih u prodaju.
Besprekorno stilizovani Božo, zarazno radostan izmamio je ogroman apaluz čim ga je publika ugledala kako pristupa bini. Dvosatna magija praćena izvrsnom muzičkom pratnjom i fantasticnim osvetljenjem mogla je da počne.
Atmosfera je tokom celog koncerta bila katarzična. Količine emocija koje su se razmenjivale tokom koncerta su bile nestvarno ogromne. Odavno nisam prisustvovala nastupu izvođača koji tako iskreno i bezuslovno voli svoju publiku. Božo se ni u jednom trenutku nije se libio da Novosađanima pokaže svoju ljubav od samog početka kada je gotovo uskliknuo “Volim vas, Novi Sad” pa i kasnije kad je publiku počastio pevanjem “Pandore” čak tri puta.
Njegova iskonska želja da podeli svoju enormnu ljubav najveći je utisak koncerta. Meni je fascinantno da u jednom čoveku može biti toliko ljubavi i topline i toliko volje i želje da se ona deli nesebično, bez ikakvih kalkulacija i uslovljavanja. Fascinantna je čistota, jačina i iskrenost te ljubavi i Božina hrabrost da je deli velikodušno i bez ikakvog straha koji uobičajeno prati nas Balkance kada su emocije u pitanju. Upravo se tu krije njegova posebnost: on je uspeo sto mnogi nisu; da svoje emocije pretvori u svoju iskonsku snagu i umetnost vrednu svakog divljenja.
Božina iskrenost i odvažnost deluju isceljujuće i ohrabrujuće u ovom vremenu ispraznih vrednosti kojima nas bombarduju sa svih strana. Takva čista i neskrivena ljubav su svojevrstan demanti svima onima koji tvrde da takva ljubav više ne postoji. Postoji! I Božo je od nje uspeo da stvori istinsku umetnost. A istinska umetnost je samo ona koja budi u ljudima emocije; on je upravo to uspeo u Sinagogi i beskrajno mu hvala na tome.
Više fotografija pogledajte ovde.
Nina Ciganović
Foto: Zoran Milutinović
