Goblini su nedavno održali veliki promotivni koncert u beogradskoj Hali sportova, a sada nastavljaju sa promocijom svog novog albuma “Roba s greškom”.
Sa Brankom Golubovićem Golubom, frontmenom legendarne šabačke pank rok grupe, sreli smo se u Novom Sadu i napravili presek stanja od našeg prethodnog intervjua kada je album bio u fazi snimanja.
Remix: Volela bih na početku da čujem tvoje utiske o beogradskom koncertu.
Golub: Ja sam možda poslednja osoba u Goblinima koja bi trebalo da sumira bilo šta s obzirom da sam elegantno ispario iz Srbije dan nakon koncerta, jedanaest sati nakon koncerta već sam bio u avionu za Pakistan. A onog trenutka kad sam tamo sleteo shvatio sam da sam u zemlji gde je blokiran youtube poslednje 2 godine i samim tim nisam imao ni šansu da pogledam neke od snimaka, da skontam kakva je bila atmosfera, kako je ljudima s druge strane bine to izgledalo. Da budem iskren, razgovarao sam sa momcima i sa masom ljudi koji su me kontaktirali i koliko shvatam, ljudi su bili zadovoljni. Najbitnija stvar u toj priči je da koncert radiš da bi ljudi uživali i ljudi jesu uživali. Kada radiš svoj koncert, veliki koncert, a da nije festivalska svirka, shvatiš koliko je to sve drugačije. Tek sada shvatam ljude koji organizuju te koncerte. Cela produkcija je drugačija, način i pristup je drugačiji, postoji doza stresa jer želiš da se stvari urade na najbolji mogući način. Međutim, čim smo se popeli na binu sve se zaboravi, opustiš se i uživaš. To je meni najbitnije, taj osećaj na bini koji smo imali, ta atmosfera koja nas je ponela, ljudi koji su bili tu, sve je to doprinelo nekom mom utisku da je sve to prošlo na najbolji mogući način.
Remix: Kažeš da pravite koncert da bi ljudi uživali i ljudi jesu uživali, ali s druge strane javnost je vaš koncert doživela na način koji je malo više od puke zabave. Bilo je analiza u medijima gde su se novinari osvrtali i na tu širu sliku-vaša misija, tekstovi, bunt, socijalne teme o kojima pevate… Apsolutno ste zadovolji sve kriterijume, vaš najveći solistički koncert jeste bio nešto više od same zabave. Da li kod vas postoji to isto razmišljanje ili ste toga postali svesni tek kada ste pročitali recenzije koncerta?
Golub: To je oduvek postojalo. Mislim da je podcrtano i “hajlajtovano” još više izlaskom “Robe s greškom”. Verovatno su ljudi razmišljali u kom pravcu ćemo mi da idemo i verovatno je masa ljudi mislila da ćemo da idemo, kao, u neku komercijalu “eto, vratili su se, spojiće ugodno s korisnim”. Ali mi to ne želimo da uradimo i tekstovi koje radimo su uvek bili inspirisani stvarima koje nas se dotiču, a koje su oko nas i one u ovom trenutku nisu mnogo pozitivne. Jednostavno smo taj bunt morali izbaciti iz sebe. Ono što je meni bilo fascinantno, sada kada posmatram taj koncert posle skoro dva meseca, upravo par tih nekih recenzija koncerta, da DA, ljudi nisu došli samo da čuju rokenrol bend već jednostavno da još jedanput prođu kroz celu tu priču i da podele sa nama sve to što mi želimo da prenesemo, a u čemu se slažemo mi i oni. Sve mi je bilo jasno kad sam video sklop ljudi koji su došli. A to nije bio klasičan koncert Goblina gde vidiš brdo pankera koji su došli da naprave dobru šutku na “Petri” ili “Cipjonki”. To je bio izuzetan sklop ljudi koji imaju različitu pozadinu -studenti, intelektualci, deca s roditeljima, ljudi koji rade nešto ili ne rade jer nema posla, mlade generacije, jedna neverovatna grupa ljudi koja se povezala. Nit koja je povezala sve te ljude je poruka, ono o čemu mi pričamo i način na koji oni razmišljaju i to je meni bila najveća pobeda jer smo uspeli da spojimo nespojive grupacije ljudi na jednom mestu i da se svi dobro provedu. Bila je izuzetno pozitivna atmosfera i mislim da smo im pomogli da izbace tu negativnu energiju na koncertu Goblina. Smatram da bi bilo još bolje da se to desilo na ulici, ali nikad se ne zna.
Remix: Pomenuo si malopre reč “komercijala”. Šta bi to Goblini trebalo da urade da bi neko rekao “oni su komercijalni bend” pošto ja imam utisak da neki taj pojam vezuju i za broj ljudi koji dođe na koncert jer ne punite više samo klubove, sad punite i hale.
Golub: Moramo da razdvojimo tri stvari. Jedna stvar je kvalitet benda i kvalitet materijala koji bend pravi. Ti ne možeš da nazoveš bend ovim ili onim imenom ukoliko je to bend koji ima kvalitet i gde ljudi to prepoznaju i počnu da dolaze na koncerte u većem broju u odnosu na dve godine ranije. Druga stvar je mejnstrim, treća stvar je značenje reči. Kad kažemo komercijala mi u muzičkim krugovima znamo tačno o čemu pričamo, a pričamo o nečemu što baš nije kvalitetno, ali eto ima taj neki pitak zvuk, neopterećujuće tekstove, koji u većini slučajeva ne znače ništa, ali eto super je da nakon tri flaše rakije kreneš da sečeš vene po kafani i da počneš da okrećeš bivše devojke da im kažeš koliko ih voliš. Te tri stvari se po meni razlikuju. Ono što je meni najbitnije u celoj toj priči je, a verovatno će me masa ljudi ispljuvati, mejnstrim. Ono što fali ovoj zemlji je dobar mejnstrim. Ljudi i dan danas pominju rane osamdesete i govore da je to bio najbolji period u ovoj zemlji, tad se pojavio nju vejv… Koliko god mrzeli tu drugu priču iz osamdesetih, a to je bio taj tadašnji mejnstrim, upravo zbog tog razloga ljudi su uspeli da izguraju svoju priču vezanu za taj neki novi talas jer mejnstrim, iako nije bio po kvalitetu nešto čime možemo da se pohvalimo, ipak je držao ogroman broj ljudi van dometa onoga što se ne naziva rokenrol. Ti kada otvoriš ljudima uši za nešto što je gitarski zvuk, kakav god on bio, u neku ruku ih pripremaš da mogu lakše da svare i nešto što može biti možda i agresivnije, nešto što je malo alternativnije i tako dalje. Ukoliko pričamo o današnjem mejnstrimu, koji nema veze sa rokenrolom, šanse su male i nemoj da se zamajavamo i zavaravamo da ćemo imati neku ekipu sluša današnje neke turbaše i da će se u nekom trenutku prebaciti da slušaju Gobline ili Ritam nereda, Darkwood Dub ili nešto drugo. Zaboravi na to. Tako da, u principu, nosical cele priče za opstanak tog nekog alternativnijeg zvuka je ustvari mejnstrim.
Ali, Goblini da bi radili komercijalu trebalo bi, verovatno, da dobiju izliv krvi na mozak ili da se desi neka teža povreda koja će izazvati te neke procese u mozgu gde ćemo mi krenuti da se bavimo leptirčićima, cicama sa sikama i u minićima, i da krenemo da pevamo neke nebuloze i verovatno da izbacimo Gibsone i da ubacimo neke akustične varijante i, ne daj bože, te neke efekte tipa “distoržn” i tako nešto. I verovatno bi Golub morao da izađe iz benda ili da presadi kosu pošto moraš da imaš I neku frizuricu lepu. Ja ne vidim da će se to desiti 🙂 ali, u principu, moglo je ovo da bude komercijalnije u nekom drugom smislu da se ispegla zvuk do te mere da koliko god zvučalo agresivno, ne bude agresivno nego da bude mnogo primamljivije i nekoj drugoj grupaciji. Problem su tekstovi jer mi ne umemo drugačije da ih uradimo, jedino da budu instrumentali 🙂 . Mi imamo par tekstova na ovom albumu koji nisu tipa “udri, izađi na ulicu”, ali i ti tekstovi se bave nekim problemima koji vuku korene iz celog tog okruženja u kojem živimo i te situacije u kojoj jesmo i to su prevashodno problemi otuđenja čoveka kao jedinke. Mi smo se ranije više bavili množinama, a sada smo prešli u jedninu. Posmatramo stvari s naše tačke gledišta kao pojedinac. Goblini i komercijala to će malo teže ići, ali desilo se i da su Goblini napunili Halu sportova. Međutim, mi i dalje sviramo i po klubovima. Izuzetno smo ponosni na svoje korene i smatramo da nam je tu podjednako mesto kao i bilo gde drugde.
Remix: To nas sad dovodi do drugog problema. Večerašnji koncert u Novoj Pazovi je rasprodat, a doći će masa ljudi koja želi da vas čuje.
Golub: Biće šanse, tu je i novosadski koncert i u Zrenjaninu. Ja kad sam pre hteo da idem na neki koncert ništa me nije moglo zaustaviti. Potrebno je samo pokrenuti se, to su neke destinacije od sat, sat i po vožnje, to vam govori čovek koji je spreman da putuje 22 sata da bi došao u Novi Sad na svirku tako da sat i po vremena drndanja vozom nije baš nešto preterano. Izuzetno nam je drago što je veliko interesovanje i za Zrenjanin i Novi Sad, ali daćemo šansu i tim ljudima koji neće moći da dođu do ulaznica jer smo ponovo u ovim krajevima u junu, u Tomaševcu, zatim idemo 28. jula u Kragujevac na Arsenal. I 29. jula smo u Mariboru. Turneja se nastavlja i stvarno ćemo se potruditi da nas ljudi vide na što više mesta.
Remix: Biće tu još nekih termina o kojima ne možeš sad da pričaš?
Golub: Jul i avgust, ima tu još dva termina i trenutno se то uklapa vreme sa organizatorima da se uskladimo da bend može da bude na određenom mestu u određeno vreme.
Remix: Da Golub doleti? 🙂
Golub: Da, da, pričamo o meni. 🙂
Remix: Ima li ste dosta zanimljivih gostiju na beogradskom koncertu, hoće li ih biti i u Novom Sadu?
Golub: Nismo razmišljali u tom pravcu. Mi bismo voleli da novosadski koncert približimo tom iskonskom načinu rada Goblina. Ono što se desilo u Beogradu je ortodoksno i to smo shvatili kao veliku promociju. Novosađanima želimo da damo jednu dobru, iskrenu rokačinu. Ljudi će dobiti sjajnu žurku, izuzetno dugačak koncert. Videli smo da im nismo dosadili u Beogradu, nije im smetalo da se iskaču više od dva sata tako da će to da se desi, najverovatnije, i u Novom Sadu. Jedva čekamo da se popenjemo na binu. Nije me mrzelo, pa sam se malo vraćao nazad i utvrdio sam da mi od 1998. godine nismo imalu solistički koncert u Novom Sadu, verovali ili ne. Sve nakon toga su bile festivalske svirke. Ovo će biti prvi koncert Goblina posle 16 godina u Novom Sadu gde će ljudi imati priliku da čuju kompletan koncertni set. Meni je to stvarno interesantno da je prošlo 16 godina.
Remix: Zanimljivo mi je isto što ste uradili četiri spota za pesme sa novog albuma i primenjen je potpuno drugačiji pristup svakom spotu. Da li je to rađeno namerno?
Golub: Jaooo, Goblini i spotovi! 🙂 Apsolutno neplanirano. Iskreno, ja kao Golub iz Goblina ne podnosim video produkciju bilo kog tipa. Jednostavno, ja sam član stare garde „video kill rock and roll star“. Mi radimo muziku, mi smo muzičari. Najdraže mi je bilo što nisam morao da glumim. U „Deci“ se nisam pojavio uopšte. Jedini sam najebao u spotu „Idemo“ u nekoj fabrici na minus ne znam koliko. I hvala ti bože, za „Jedan na jedan“ koristili su snimke sa koncerta. Mi zaista nismo taj tip i ne volimo to da radimo, ali shvatamo da to mora jer takvo je vreme, prilagođavamo se. Nije postojala namera da to bude drugačije, a ima veze i ko radi spot. Radili smo sa ID produkcijom, pa opet sa nekom drugom ekipom i svi su imali neke ideje. Po pitanju toga premalo obraćamo pažnju. Mi te spotove posmatramo kao dete kad ide na vakcinaciju-samo da prođe, da zažmurim, da ne boli mnogo i pusti me. Kupi mi lizu posle toga i ja sam sretan. 🙂
Remix: Reci mi ima li neke simbolike u tome što si počeo da nosiš „suknju“?
Golub: Pa zavisi da li je ovo trik pitanje, a i to nije suknja. 🙂
Remix: Znam, znam, to je kilt. Malo se šalim 🙂 Pojavio si se na koncertu u Beogradu u kiltu i u spotu „Evropo“, pa te zato pitam ima li neke simbolike možda zbog pesme „Evropo“ ili je nešto drugo u pitanju?
Golub: Apsolutno nema veze s pesmom. Kilt je nešto što sam ja odavno želeo da obučem. To sam tripovao davnih dana i nikako da se desi. Pružila mi se šansa da nabavim jedan, iako to nije pravi kilt. To je pankerska varijanta kilta. Razlog više je to što moj dete i žena imaju škotsko poreklo, pa imam i opravdanje-neće se niko buniti i Škotlanđani me neće pljuvati, ako ima onih koji znaju za bend 🙂 Mi smo u Novom Sadu sa Kamasijem radili set fotografija po izlasku albuma i meni je bilo interesantno da vidim kako će ljudi odreagovati na fotke sa kiltom. Međutim, eto da pohvalim naše ljude-nismo mi zatucani Balkanci, apsolutno nijedan komentar se nije pojavio tipa da se izražava neka homofobija i da prave bilo kakve paralele. Ljudi su prihvatili, a ja sam bio izuzetno zadovoljan. Bez obzira i da nisu, to bi bio razlog više da se pojavim u kiltu na koncertu. Tako da, kilt će se i dalje nositi 🙂 Razmišljam i u Novom Sadu da ga obučem.
Remix: Možda nije loše da naglasimo da će se satnica na koncertu u Novom Sadu poštovati jer je radni dan. Grate već u 21h, a vi oko 22h?
Golub: Da. Hvala ljudima što su rešili da dođu bez obzira što je to ponedeljak. Velika je potražnja za kartama. Ljudi non stop kukaju kad ćete doći ovamo, kad ćete doći onamo. Mi smo napomenuli da ćemo doći, ali da moraju da budu spremni i oni da se žrtvuju i da ih ne začudi ako dođemo radnim danom. Jednostavno, koristimo slobodno vreme kad možemo da sviramo. Na kraju krajeva, kad dolaze strani bendovi ljudi idu na koncerte bez obzira koji je dan.
Remix: Dobro, i Goblini imaju člana iz inostranstva 🙂
Golub: Tako je. 🙂
Remix: A šta misliš, kako bi prošli Goblini u Pakistanu kad bi mogao da ih odvedeš tamo?
Golub: Nije Pakistan plodno tlo za pank, kao i kompletna južna Azija. Postoji par pank bendova u južnoj Aziji i jedan u Pakistanu koji ja nisam stigao da gledam. U Pakistanu ćeš najviše da čuješ muziku koja je pod uticajem hevi metala i regea i u većini slučajeva je kombinovana sa sufi uticajem, a to je već određeni pravac, sufizam, koji tamo ima svoje korene. U Šri Lanci, sećam se, bio je samo surovi hevi metal. Poprilično dobra svirka, ali panka u Aziji nema. Valjda što nikad nije bi bilo prave revolucije tamo. Na kraju krajeva, i ono što je Gandi uradio rađeno je mirnim putem. I kad imaš problem ti se spališ na ulici, ne ideš da razbijaš prozore. Malo drugačiji pristup oni imaju celoj toj priči kako se boriti protiv sistema i u celu tu priču se pank ne uklapa i ne mogu da ga osete na način na koji ga osećaju ljudi koji žive u Evropi gde je najnormalnije izaći na ulicu, malo porazbijati, promeniti vlast. 🙂
Ivana Jovanović
