BELDOCS 2016. koji će trajati od 12. do 18. maja, u okviru srpskog takmičarskog programa donosi svetsku premijeru filma „Jadranka“, nagrađivanog reditelja Branka Lazića. Film je dokumentarno – biografskog karaktera i prati fragmente iz života EX YU i japanske pevačke zvezde Jadranke Stojaković, ispričane u bolesničkoj postelji tokom tri godine borbe sa neizlečivom bolešću.
Film prikazuje deo života poznate pevačice i njenu borbu sa teškom bolešću. Šta Vas je navelo da prikažete njenu priču? Da li ste od ranije poznavali lično Jadranku Stojaković?
– Jadranku nisam poznavao prije ovog snimanja tj. znao sam za nju kao i svako drugi ko je odrastao u Jugoslaviji.Od kada je bolesna došla u Banjaluku sa njom je urađeno desetine patetičnih, površnih i nostalgičnih tv priča koje mi se baš i nisu dopale. Pošto smo praktično radili u istoj televiziji želio sam da je bolje upoznam i onda sam shvatio da postoji mogućnost da napravimo nešto veće i drugačije. Kada sam je upoznao oduševila me hrabrost i optimizam sa kojom se borila protiv ove teške bolesti i pored svih negativnih doktorskih prognoza, a kako je bolest napredovala bio sam fasciniran mirom sa kojim je prihvatala posljedice. Kako sama kaže “nema mjesta za tugu, nasvirala sam se”. To je žena koju veoma poštujem.
Imajući u vidu uslove i okolnosti snimanja filma, da li ste imali poteškoća tokom rada na filmu?
– Problem je bio što Jadranka nije imala snage dugo da govori, naš najduži razgovor trajao je dva sata i kako je bolest napredovala razgovori su postajali sve kraći. Gubila je snagu i glas, postajalo je sve teže raditi jer nismo željeli da joj još i mi zagorčavamo život. U tri godine koliko je trajalo snimanje razgovarali smo desetak puta, promjenili nekoliko snimatelja i montažera i bilo je veoma teško vizuelno ujednačiti priču . Na kraju je to postalo nebitno. Ono što je Jadranka imala da ispriča bilo je važnije od stila.
U odnosu na Vaše dosadašnje iskustvo u snimanju dokumentarnih filmova, koliki izazov je bio snimiti ovakav film?
– Izazov je pored samog snimanja, bilo pronaći i kvalitetne arhivske materijale koje se sada nalaze u arhivama različitih javnih tv servisa nastalih poslije raspada Jugoslavije, i mogu da se zahvalim svima koji su nam pomogli, posebno ljudima u arhivu RTS-a. Naučio sam da su strpljenje, slušanje i tišina veoma moćni alati koje dokumentarista može da koristi, ako zna. Tek poslije rada na ovom filmu razumio sam šta je zbilja mislio W. Wenders kada je rekao da „Svaki pripovjedač – nezavisno o mediju – na neki je način žderač tuđih života. Grižnja savjesti zbog tog “profiterstva” neizbježni je saputnik pripovjedača“.
Koju poruku želite da prenesete kroz ovo Vaše filmsko ostvarenje?
– Ne pravim filmove da bi poslao poruku, interesuju me ljudi, pa čak i ako nemaju neku mnogo bitnu poruku da pošalju. Ovaj film je nešto više od biografskog – muzičkog dokumetarca ili filma o borbi sa bolešću, ovo je film o hrabroj ženi koja je pored svih nevolja koje su je snašle u životu, nikoga i ništa ne osuđuje, našla snagu i mir u sebi.
Kakva je festivalska budućnost ovog filma? Na kojim sve festivalima planirate učešće?
– Ovaj film nije pravljen sa namjerom da ide na „svjetske” festivale, ovo je prije svega regionalna (ex Yu) priča za koju mislim da će veoma dobro da prođe na festivalima u regionu.
Da li imate ideju o nekom budućem projektu?
– Uvijek radim na nekoliko projekta paralelno, tako da su neki u fazi razvoja, neki se snimaju a neki propadaju. Trenutno snimam priču sa temom ”Šta slijepi sanjaju?”, istražujem materijale za biografsko-dokumentarni film o vajaru Slobodanu Dragašu, a na ljeto spremam snimanje za film o jednom zanimljivom voditelju korida u Bosni.
Film „Jadranka” reditelja Branka Lazića će biti prikazan u petak 13. maja u 19h časova u Dvorani kulturnog centra Beograda i bioskopu Fontana. Više informacija o ovom i drugim filmovima kao i detaljan program projekcija možete naći na sajtu www.beldocs.rs
Anđa Paunović
Volonterka PR Tima Beldocs festivala
