U susret 46. Brankovom kolu, žiri ove pesničke institucije, u sastavu: Nenad Grujičić, Marija Sloboda i Ivan Lalović, doneo je jednoglasnu odluku da ovogodišnja nagrada ”Stražilovo”, za najbolje pesničke knjige objavljene u Brankovom kolu, pripadne sledećim pesnikinjama i pesnicima: Sava Krneta, za knjigu ”Kućišta”, Rastko Lončar, za zbirku ”Nervi od volframa”, Dušan Zahrijeviću, za ”Antologiju srpskog pesništa/ Antilogiju svevremenog rečništva”, Gorici Radmilović, za knjigu ”Striži masku, konak nemaš” i Nikoli Rausavljeviću i Milanu Ćosiću, za zajedničku zbirku ”Kad uhvatim tišinu.”
Sava Krneta rođena je 1951. godine u Strmici kod Knina. U zavičaju učila osnovnu školu, a gimnaziju u Beogradu, gdje je i diplomirala na Filološkom fakultetu, na grupi za srpskohrvatski jezik i književnost. Objavila je svoju sedmu po redu knjigu pesama ”Kućišta”. Slikanjem dinarskog ambijenta uvijenog u tišinu sa prizorima napuštenih predela, Sava Krneta ustoličuje sopstveni bol kao meritorni kardiogram promenjenog života mnogih krajiških Srba. Posebnu svežinu knjige čine leksički izvori pesme, jezičko blago zapadnog krila srpskoga jezika. I kada se odmakne od ovih tema, Sava Krneta ostvaruje snažan umetnički pečat u doživljaju urbanog miljea i duševne (intimne) pozicije čoveka u savremenom svetu.
Nagrada ”Stražilovo” za najbolje pesničke prvence, ravnopravno je pripala Rastku Lončaru, Dušanu Zaharijeviću, Gorici Radmilović, Nikoli Rausavljeviću i Milanu Ćosiću. Neuobičajeno raznovrsna pojava talentovanih mladih autora u ovogodišnjoj plodnoj izdavačkoj produkciji Brankovoga kola, otvorila je nesvakidašnju mogućnost da, bez sujetnih zazubica, gnevne zavisti i škrtosti, ovogodišnji talenti Brankovog kola, na početku svoje književne karijere, budu ovenčani prestižnom nagradom ”Stražilovo”. Oni to zaslužuju po meri svoga dara i konkretnih rezultata, po dubini posvećenosti, stvaralačke ozbiljnosti i ljubavi prema poeziji i literaturi.
Ako se ima u vidu ovogodišnji veliki broj Brankovom kolu ponuđenih rukopisa – preko pedeset, onda ovaj krug nagrađenih već je u činu početnog odbira za štampanje bio obeležen aurom izuzetnih. Uočen je pesnički kvalitet koji će davati rezultate i u budućnosti. Nakon dužeg vremena, pojavila se na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, generacijska družina koja bi mogla preuzeti kompetencije prethodnih i trenutnih aktera književne scene. A s druge strane, pružena je ruka bezrezervne podrške od strane Brankovoga kola na njihovom tek zasnovanom zvezdanom putu gde ih, nema sumnje, očekuju i iracionalne prepreke, scile i haribde književne, društvene i javne okeanije.
Tokom održavanja 46. Brankovog kola, svaka nagrađena knjiga biće ponaosob promovisana pred brojnom publikom, na relevantan način osvetljena i medijski predstavljena u punom svome habitusu i sjaju. Konkretnom podrškom Brankovoga kola, mladi pesnici su odmah, bez skrivanja vesti o njima kao laureatima poznate nagrade, osnaženi i obasjani amblematičnim duhovnim korenom Sremskih Karlovaca i Stražilova, ali i nepresušno mladolikom, kultnom figurom Branka Radičevića koja se ukazuje u svoj svojoj lepoti u činu proglašenja novih laureata ugledne nagrade ”Stražilovo”.
I, dabome, svečano primiti nagradu radičevićevskog sjaja na opevanom Brankovom Stražilovu, gde se nalaze pesnikovi zemni ostaci preneseni iz Beča 1883. godine, predstavlja privilegiju i mitsku retkost danas na kulturnoj sceni Srbije i regiona, a u susret Evropskoj prestonici kulture 2021. godine, kada će u zagrljaju Novog Sada i Sremskih Karlovaca, jubilarno 50. Brankovo kolo i te kako imati šta ponuditi za ovaj veliki kulturni događaj na našem kontinentu.
Rastko Lončar, rođen 1993. godine u Kninu. Osnovno školovanje završio u Kaću, srednje u Zmaj Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu. Trnutno privodi kraju master studije srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se književnom istorijom, piše poeziju, prozu i dramske tekstove. Pesnički prvenac ”Nervi od volframa” donosi očigledan talenat sa osveštenim ogledom na poeziju i umetnost. Ovo je rukopis hipersenzitivnog bića, nadahnutog i načitanog, koje napetost pesničkog jezika pretvara u kreativne zamajce humora i ironije, impreginarne jakom emocijom u konkretnim životnim prilikama.
Dušan Zaharijević rođen je 1992. godine u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu školu završio u Leposaviću, a srednje obrazovanje u medicinskoj školi u Kosovskoj Mitrovici. Privodi kraju master studije srpske književnosti na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu. Bavi se pisanjem poezije, kritike i autorskih tekstova. Knjiga poezije ”Antologija savremenog pesništva/ Antilogija svevremenog rečništva”, nosi u sebi zametak vinaverovske udivljenosti jezičkim zvezdarnikom. Kao da je knjigu pisao mnogo stariji, iskusan pesnik, ovaj mladi pojac živorodno peva o suštastvenoj tački stvaranja neprekidno izražavajući svest o pesmi i reči, o pesniku i jeziku, o pesništvu i svetu, o erosu i tanatosu ljudskoga puta.
Gorica Radmilović rođena je 1992. godine u Somboru. Osnovnu školu završila u Stanišiću, a srednju medicinsku u Somboru. Takođe, privodi kraju master studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju, eseje i pozorišnu kritiku. U njenom prvencu ”Striži masku, konak nemaš”, ima nešto od toskanske lepote Crnjanskog, nešto od sumatraističke vizije u nanosima slika koje, potom, meandriraju u lirske lukove Raičkovića. Sa smislom za pozorišni refleks, ova pesnikinja ume da iznese lirsku finesu u gornju ravan snažnog doživljaja pesme.
Zanimljiva pojava zajedničke zbirke, ”Kad uhvatim tišinu”, dvojice mladih poeta, Nikole Rausavljevića i Milana Ćosića. Brankovo kolo objavljuje ovaj lirski dvojac imajući u vidu i njihovu osobenu misiju oličenu u javnom kazivanju poezije. Naime, oni pripadaju poetsko-recitatorskoj družini ”Među nama”, koja, neprestanim trudom i afirmacijom vrhunske lirike srpskih i svetskih pesnika, demistifikuje naduvenu birokratiju i šund naše javne, društvene i medijske scene. Nikola Rausavljević rođen je 1991. godine u Karlovcu, u Hrvatskoj, odakle ga je ratna oluja donela kao četvorogodišnje dete u Šabac. Tu je završio osnovnu i srednju školu. Trenutno je na master studijama srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Milan Ćosić rođen je 1991. godine u Apatinu, gde je završio osnovnu, srednju i muzičku školu. Diplomirao je srpsku književnost u Novom Sadu. Piše poeziju i kratku prozu, a bavi se i komponovanjem. Sličnosti i razlike između ove dvojice pesnika stvaraju čudesnu ravnotežu zbirke. Kod Rausavljevića se smenjuju boemska osećanja koja nastaju u samoći ili kafani, na praznom krevetu ili u zamišljenoj starosti. Pesme Milana Ćosića češće govore o ljubavi, o emocijama prema ženi i dragima, sklon je pedagoškim i moralizatorskim stihovima. Oba podjednako pišu i slobodan i vezan stih nudeći neumrlo poverenje u pesmu, pesnike i pesnički govor.
Prestižna nagrada ”Stražilovo” traje nepune četiri i po decenije – od daleke 1973. godine. Među dosadašnjim dobitnicima ove nagrade nalaze se i Draško Ređep, Pero Zubac, Danko Popović, Luko Paljetak, Radomir Putnik, Slobodan Pavićević, Rade Obrenović, Julijan Tamaš, Vojislav Despotov, Nenad Grujičić, Ileana Ursu, Anđelko Anušić, Vićazoslav Hronjec, Sava Babić, Zafir Hadžimanov, Todor Bjelkić, Tibor Varadi, Mišo Avdalović, Blagoje Baković, Žarko Aćimović, Ranko Čolaković, Pop Dušan Đurđev, Dragoslav Dedović, Boris Lazić, Željko Pržulj, Vesna Egerić, Goran Šaula, Lidija Đogo, Mićo Savanović, Ivan Lalović, Dubravka Milenković, Marija Sloboda, Ivana Gađanski, Ivan Despotović, Valentina Milačić, Milan Rakulj, Aleksandra Marilović, Goran Gavrić, Marija Prgomelja, Marko Kovačević, Jelena Milošević, Branimir Kršić, Andrea Beata Bicok i drugi.
Ovogodišnja nagrada ”Stražilovo” biće svečano uručena laureatima na Stražilovu 9. septembra u 11 časova, kod spomenika Branku Rradičeviću (rad vajara Jovana Soldatovića), a na 46. Brankovom kolu koje će trajati od 8. do 18. septembra u znaku 170. godišnjice izlaska prve knjige pesama Branka Radičevića u Beču.
