Jedanaesti Demofest obeležile su nove nade regionalne scene, brojne planirane i neplanirane nagrade i pregršt emocija uz kratku kišu trećeg dana koja nije uspela da pokvari dobro raspoloženje.
Uz zaista raznovrstan večernji muzički program na tvrđavi Kastel, Demofest je ponudio i vrlo zanimljiv prateći program u obnovljenoj Kamenoj kući u vidu prezentacije Dok ‘N’ Ritam festivala i projekciju dva muzička dokumentarca po izboru Sandre Rančić, umetničke direktorke festivala, predavanja o autorskim pravima u muzici (Nikola Jovanović, SAE intitut Beograd), gitaroškoj bolesti (Nikola Pejaković) i kreativnom stvaralaštvu (Darko Rundek). Promovisan je i album prošlogodišnjih pobednika Slonz iz Šapca i benda Tyger Lamb koji je bio drugoplasirani.
Prioritet Demofesta su mladi bendovi zbog kojih se festival i organizuje već 11 godina. Ove godine nastupilo je 25 od odabranih 30 jer pet bendova nije bilo u mogućnosti da dođe. Ponuda je bila raznovrsna, a bendovi nisu uopšte ličili jedni na druge. Svi su imali nešto svoje autentično. Bilo je vrlo ozbiljnih bendova koji su svojim nastupom tokom samo jedne pesme pokazali da dominiraju binom, puni su samopuzdanja i poseduju neko iskustvo iako baš ti bendovi nisu osvojili glavne nagrade. Da je prvobitni izbor žirija u suštini bio dobar dokazala je i odluka nakon prve polufinalne večeri da umesto pet u finale ide sedam bendova. Žiri je bio odlučan da se ispoštuje bodovna lista gde su neki bendovi imali jednak broj glasova. Te prve večeri slavili su: Olivera Popović (Novi Sad, Srbija), Captain Morgan’s Revenge (Novo Mesto, Slovenija), Fire in Cairo ( Zagreb, Hrvatska), Herz (Beograd, Srbija), Biljke (Bela Crkva, Srbija), Vin Triste (Beograd, Srbija) i Monstruoz (Sarajevo, BiH).
Žestok muzički okršaj vođen je druge polufinalne večeri jer, prema našem mišljenju, konkurencija je bila dosta jača. Ni ove večeri žiri nije odabrao pet finalista već je proglašen jedan više dok su mnogi odlični bendovi ostali bez prilike da se dokažu još jednom treće večeri kao što su recimo Fabrique Belgique i Roppongi Red. U finale su prošli: Sergio Lounge (pobednik Bunt Rok festivala-Beograd, Srbija), Aleja Velikana (Beograd, Srbija), Anja Rikalo and The Band (Mostar, BiH), Lady D (Banja Luka, BiH), G.M.O. (Zaječar, Srbija) i Drvo Truo (Kikinda, Srbija).
Finale je donelo nove, pa čak i bolje pesme, više aplauza i simpatija od strane publike. Ostao je žal što neke nismo mogli da vidimo ponovo na toj bini i naravno, kao i uvek, razočaranje što neki bendovi nisu u top tri. Ono oko čega nemamo dilemu je izbor žirija da prvo mesto pripadne bendu Sergio Lounge iz Beograda.
Nekako se uvek na ovakvim festivalima traga za novim, inovativnim bendovima, a Sergio Lounge to svakako jeste. Njihov gitarista Pavle osvojio je i gitaru kao najbolji gitarista. Drugo mesto pripalo je beogradskom girl bendu Vin Triste, a treće mesto osvojio je Fire in Cairo iz Zagreba. Njihove nagrade su zaista vredne-3000, 2000 i 1000 evra za nabavku binske opreme dok prvoplasiranog očekuje i snjimanje albuma. Na 12. Demofestu nastupaće u revijalnom delu programa kao što je to praksa svih prethodnih godina.
Nagradu za najboljeg basistu pripala je mladom Jovanu Đukiću (Aleja velikana). Specijalnu nagradu u iznosu od 500 evra dobio je bend G.M.O. iz Zaječara koji je na press konferenciji otkrio da u bendu imaju člana koji je slep i ima cereblarnu paralizu te da su želeli da mu naprave bend. Njihov drugar nije bio prisutan, ali nagrada je svakako izazvala duboku emociju kod svih prisutnih i pre svega kod benda.
Članovi žirija ove godine bili su: Mirela Priselac Remi, Darko Rundek, Igor Lazić Niggor, Zdenko Franjić, Nikola Pejaković Kolja i Brankica Janković, direktorka festivala.
Iako su im izmakle glavne nagrade, bendovi Olivera Popović, Captain Morgan’s Revenge, 5rolej i Belleti dobili su nagradu SAE instituta iz Beograda koji je zapravo planirao da dodeli samo jednu nagradu, ali je na kraju odlučio da to budu četiri. Pomenuti bendovi dobili su snimanje u profesionalnom studiju u Beogradu. Nagradu im je predstavio Nikola Jovanović koji je prvog dana držao vrlo korisnu radionicu o autoskom pravu u muzici.
Još jedna zanimljiva nagrada dodeljena je za najbolji tekst pesme. Nagradu “Đakac” je osvojio bend Šavovina, a nagradu im je uručio Nikola Pejaković Kolja koji je ovom prilikom najavio da će od sledeće godine najbolji klavijaturista Demofesta dobiti nagradu “Buda” ustanovljenu u čast banjalučkog muzičara Dragana Budića Bude.
U ovom delu osvrnula bih se na tehničku realizaciju nastupa mladih bendova koji su svirali samo po jednu pesmu. Sve pohvale za tim tehničara na bini koji su i ove godine za svega dva do tri minuta vršili zamenu bendova na bini kao i toncima koji su se postarali da bendovi zvuče kako dolikuje veličini bine na kojoj su se nalazili.
Što se tiče revijalnog programa ove godine nije bilo stranih izvođača, ali zapravo svetska imena nisu bila ni neophodna pored ovako jakih regionalnih zvezda uz veliko pojačanje prošlogodišnjih pobednika. Prve večeri revijalni program je otvorio novosadski bend Wolfram. Wolfram je još prvim učešćem u takmičarkskom programu pre dve godine pridobio banjalučku publiku, a nakon što su prošle osvojili treće mesto konačno su mogli da se u punom sjaju predstave tokom polučasovne svirke što su maksimalno iskoristili. Moćni vokali Jane Zurovac i Marka Dorića orili su se Kastelom, a žestok zvuk je ono po čemu će ih Banja Luka zauvek pamtiti.
Magnifico je nastupao sa svojim bendom, ali pojačan Srpskim vojnim orkestrom te su zajedno izvodili njegove najveće hitove i pesme iz filmova koje je publika jako dobro prihvatila. Dječaci iz Splita zadržali su publiku na Kastelu do četiri sata uz dosta energije.
Galeriju prvog dana pogledajte OVDE.
Drugog dana predstavili su se prošlogodišnji nosioci drugog mesta-Tyger Lamb iz Zagreba. Predstavili su pesme sa svog albuma „Born Into This“ koji su snimili u međuvremenu, a hipnotišući glas njihove pevačice skratio je čekanje na proglašenje finalista. Marko Louis napravio je atmosferu za pamćenje, a čuli smo i da su mnoge Banjalučanke uzdisale tokom njegovog nastupa.
Izuzetno talentovan i svestran, Marko Louis izveo je pravi šou. Publika je plesala, pevala i oduševljeno pratila sve instrukcije sa bine. Vidno zadovoljan bio je i sam Marko koji je bio vrlo dinamičan i pokretan na bini. Pesmu „I Saw Your Smile“ posvetio je svom ocu što je na momenat prizvalo tugu, ali i poštovanje.
Usledio je mirniji talas za kraj druge večeri. Darko Rundek i Ekipa su dvočasovnom svirkom izazvali razne emocije u publici. Darko, Izabel i Duca imali su pojačanje u vidu raznih istrumenata te je izvođenje nekih starih hitova bilo gotovo magično, ali i onih koje su zajedno snimili.
Galeriju drugog dana pogledajte OVDE.
Treće revijalno veče otvorili su prošlogodišnji pobednici, Slonz iz Šapca, koji su predstavili pesme sa svog prvog albuma „Lepota u glavi“. Pružili su pola sata vrlo energične i odlične svirke. Primetno je da su tokom ovih godinu dana dosta radili na sebi i mnogo napredovali čime su opravdali svoju nagradu. Da budem iskrena prošle godine mi se nisu činili kao bend koji je tu nagradu zaslužio, sada su me razuverili jer očigledno da je žiri u njima nešto prepoznao što je nama promaklo.
Celo to veče vladalo je posebno raspoloženje u publici i nostalgija se osećala u vazduhu jer je dr Nele Karajlić trebalo da nastupi. Neki su bili vrlo uzbuđeni, ali i u strahu od razočaranja što se nije desilo. Nele je nastupio sa pratećim bendom. Od početka do kraja, uprkos kiši koja je padala, ceo Kastel je pevao čuvene hitove koje je Nele inače pevao tokom rada sa grupom Zabranjeno pušenje. Iako je bilo planirano da nastupe oko 2 sata, oni su svoje vreme na bini produžili na obostrano zadovoljstvo. Harizmatični Karajlić bio je iznenađujuće energičan na bini s obzirom na to, kako je sam napomenuo, da ima 55 godina i da je preživeo srčani udar koji ga je malo usporio. To je taj Nele kakvog pamtimo. Čik ga uhvati pogledom na bini.
Ugođaj su upotpunile gitarske solaže Ivana Zoranovića Kize koji je još jednom pokazao da sa bendom u kojem on nastupa nema greške i nema šanse da se desi ništa drugo osim odlične svirke, sviranje i pevanje klavijaturiste Alekse Markovića, zvuci bas gitare Dragana Trnavca i bubnjeva koje je svirao Igor Jovčić. Ukoliko ste ih propustili na Demofestu imate šansu da ih čujete na Beer festu u Beogradu i zapevate sa njima „Zenica bluz“, „Pišonju i Žugu“, da „oženite Vukotu“ ili konstatujete da si Bos il’ si Hadžija.
Šlag na torti bili su Goblini koji su u Banja Luku došli pravo sa Sabora R’n’R iz Lučana gde su noć ranije napravili potpuni haos. A to se ponovilo i na Kastelu. Od prve pesme „Deca iz komšiluka“ do poslednje „Za Lorenu“ Goblini su pružili žestoku svirku, hit do hita i iskrene poruke frontmena Branka Golubovića Goluba koji je poručio publici da ostanu to što jesu tj. da budu „roba s greškom, a ne mediokriteti“, a pesmom „Luna“ ponovo su uputili vrlo jasnu poruku da morate reći „Ne“ drogama. Njihov nastup bio je ispraćen plamenovima koje su ispaljivali topovi postavljeni ispred bine te smo zaista u bukvalnom smislu imali uzavrelu atmosferu.
Svojim pesmama izazivali su razna osećanja od bunta prema konstanti lošeg života, loših ljudi koji nas okružuju do osećanja usamljenosti kroz pesmu „Ne trebam nikome“ i želje da zaista otmemo jedan voz i odemo što dalje. Goblini imaju moje veliko poštovanje, a naročito Golub koji radi jednog ili dva koncerta preleti hiljade kilometara i na bini ima više energije od mnogih mlađih kolega.
Galeriju trećeg dana pogledajte OVDE.
U svakom slučaju kakav god redosled da je bio što se tiče Neleta i Goblina publika bi ostala do kraja jer su zaista na fantastičan način zatvorili 11. Demofest.
Moram napomenuti da je za one kojima se nije slušala živa svirka postojala opcija neizmerno zabavnog Silente Disca, a mogli ste se na Demofestu i venčati i razvoditi. Ove godine spovedena je i humanitarna akcija čiji je cilj bio da se prikupi novac za porodicu Savanović iz Potkozarja. Demofest je donirao 4000 KM od prodatih ulaznica, a svoj doprinos dali su i posetioci festivala.
Ne bi bilo fer ne pomenuti i voditeljski par Idu Prester i Jovanu Coku Stanković koje su imale i ove godine zahtevnu ulogu da festival učine još zanimljivijim. Ida i Coka bile su na visini zadatka i ove godine. S obzirom na to da je Ida već godinama voditeljka programa, ona je na neki način postala i zaštitni znak Demofesta.
Sve čestitke organizatorima i ove godine na kompletnoj produkciji ovakvog događaja, odnosu prema medijima i što nam uprkos brojnim dešavanjima koje smo ispratili umor nije teško pao jer smo bili u jako dobrom društvu, a energiju smo dopunjavali odličnim kolačima poslastičarnice „Manja“ u press centru. Neprocenjiv je i osmeh Brankice Raković koji nam šalje poruku: “Osećajte se kao kod svoje kuće”. Nije izostalo ni tradicionalno degustiranje čuvenog banjalučkog ćevapa, a mi naravno ne propustimo priliku i da se relaksiramo masažom u Libra studiju kod Grofa Đuraza (Đurica Štula, basista benda Sopot) te smo u tom duhu konstatovali da bi bila odlična ideja da na festivalima postoji kutak za masažu neumornih ljudi koji malo spavaju.
I ove godine poneli smo kući lepe uspomene i dajemo preporuku pre svega mladim bendovima da se prijave sledeće godine i osete čari koje nudi Demofest-dragoceno iskustvo, nova poznanstva i saradnju sa bendovima iz celog regiona i priliku da upoznaju dobre ljudi iz Banja Luke koji se brinu o njima tri dana, a ostaju zauvek u srcu. Ljudima koji vole i žive za muziku takođe preporučujemo da posete Demofest zbog mladih bendova pre svega jer se tu uvek otkriju „dragulji“ koje vredi pratiti i nakon festivala.
Tekst: Ivana Jovanović
Foto: Andrea Magazin i Ivana Jovanović
