Umorna od rolerkostera postkovid svakodnevice koja me je dočekala u svojoj punoj brzini, s velikim osmehom i crvenim ružem stižem na željno isčekivan koncert Detour – a. Poslednji đuskavac s njima beše mi 2019. decembra meseca, takođe u Novom Sadu, i bila je to jedna baš sjajna epizoda moje životne serije naziva “Plešem sama”.
U Dom Kulture stigla sam nešto posle 21 čas, iako je koncert najavljen za sat kasnije. Razlog bitan – videću članove benda pre njihovog izlaska na scenu.
Ta mala “novinarska čekanja” ponekad jesu malo zamorna, ali ovog puta bilo je lakše jer je bilo uz baš đuskave muzičke delikatese koji su stizali iz zvučnika, a pravo sa set liste iz diskdžokej kuhinjice Minje Dunđerskog. Masa se okupljala lagano, neopterećeno, zauzimajući uz nasmejani žamor svoja već odabrana mesta.
Konačno, dok časovnik skoro pokazuje 22 sata, ušla sam u takozvani bekstejdž Doma Kulture. Bend je tu. S ulaza odmah se pozdravih s Viborom, klavijaturistom, novim curama u bendu, Laurom John i Ivanom Giova – Radan i potom s Borgudanom, mozgom čitave male operacije zvane Detour koji, zapravo i bio mi je potreban. Za razliku od pidžama stajla koji pamtim od prethodnog puta, večeras je njegov autfit na blic furao na vajb džonidepovskog iz kultne “Paranoje u Las Vegasu”. Zbog šeširića i naočara sa staklima u boji. Osmehnuh se i pokazah kako sasvim slučajno i ja večeras imam slične naočare. No, što se tiče našeg ćakulanja nije mnogo potrajalo, imala sam obazrivost zbog tajminga koncerta. Te, odmah saznah da Detour teško diše u ove dane, doduše kao i svi u ovom delu planete, a zbog prisutnih visokih temperatura. Ali, nasuprot tom, super im je, BG koncert koji su imali, kaže, bio je divan i prodisali su punim plućima. U bendu su dve nove vokalistice, bend je u dobroj formi i sjajno funkcionišu. Pre no što ću ih ostaviti da se spreme za izlazak na scenu, Borgudan mi je rekao još i da na binu izlazi sa sjajnim mislima i da ima velika očekivanja kako od sebe tako i od publike. Dodao je da vole da dođu u Novi Sad i da smatra kako će biti odlično veče.
Izašla sam iz bekstejdž prostora, otišla po džin tonik, i smestila se, ahh, pa, naravno- pred binu. Zanimljivo, bilo je vrlo malo ljudi ispred bine, čak mogla bih reći da smo njih nekoliko i ja imali plesnog prostora na izvolte. Okrenula sam se da škicnem okupljenu masu i čini mi se kao da su to mahom bile ženske ekipice u ljetnim haljinama i parovi. Koncert nije počeo na vreme, već pola časa kasnije od najavljenog. Ali, i to vreme između, nekako, brzo mi je prošlo. Iiii, onda, evo ih! Na binu prvo izašao je Edi, bubnjar, a potom i ostali za njim. Usledio je vrisak.
S obzirom na brojčano stanje benda “binski raspored” je izgledao ovako: Borgudan sredina, sa njegove leve strane Laura, i desne Ivana. Kraj njega, spremno su čekale pažljivo raspoređene dve gitare i mandolina koje su se tokom večeri smenjivale u njegovim rukama. Randezvous Detoura i novosadske publike počeo je u bojama Yammata, Detourovih početaka, a potom se dalje nastavio pesmama “Biram”, pa zatim onim, kako ih ja zovem, letnjim “Vikend” i “Ljeto počinje”, a dalje jednom od mojih omljenih “Prijatelj”. Uz nju se baš rasplesah. Deo ispred bine još uvek je bio onakav kakvog ga i opisah na početku,a masa je i dalje i stidljivo plesala samo uz svoje stolove. Još uvek je u vazduhu stajala ta neka mala stegica koju je trebalo prekinuti. Bend je bio razdragan, vidi se da mnogo guštaju na ovoj svirci. Nenad najavljuje svaku pesmu, a kraj njega, u govornoj komunikaciji s publikom mnogo sebe dala je Laura. Dok, Ivana je to ipak činila više neverbalnom, pokretima, plesom i osmehom. Mora se priznati, iako su vokali u bendu, kako je jednom Borgudan i istakao, promenljiva kategorija, ono što ne menjaju jeste odabir koji uključuje ne samo vanserijske ženske glasove već i mnogo harizmatične. Laura, s veselošću devojčice i Ivana, rekla bih sa malo iskusnijom scenskom pričom, odličan su spoj i vidi se da s lakoćom pevaju i zabavljaju se fenomenalno dok to rade. Repertoarski, smenjivale su se u pesmama i svaka pevala je ono što joj najbolje leži. Nepogrešivo!
Dalje su usledile pesme “Mjesec”, “Plešem sama”, “Putujem”, još jedna Yammat stvar, ali i nova “Slavlje”. Bend se, svaka čast, stoički nosio sa tehničkim poteškoćama koje su imali na samoj bini te, i te momente seckanja i prekida, mislimda to nismo osetili. Bravo za njih! Zasmetao mi je lik koji je većinu koncerta snimao mobilnim apartom i dobrim delom, nasuprot prostora ispred bine, uglavnom stajao ispred mene. Ali, izborih se za svoje mesto pod “detour -ovskim suncem”! A, bio je tu i još jedan, koji sišao je među nas sa nekim svojim Univerzumom bauljajući kroz masu, a kog je obezbeđenje kroz neko vreme i ispratilo iz objekta.
Atmosfera je u potpunosti buknula, ona stega popucala je s taktovima pesme “Snijeg”. O, koliko samo Novosađani vole tu stvar! Pevalo se u glas! Đuksavac se prilično rasplamsao! Onda, nizale su se i ostale kao što su “Daleko”, “Bez tebe” i vrcava što kupi na prvu uvek “Zaljubila sam se”. Čuli smo, po prvi put uživo i novu, nagradom ovenčanu pesmu “Nekad je bilo bolje”. Deo publike prišao je đuskavo bini. Bendu nisu dali ni da siđe s bine, pa da se vrati na bis, to je učinjeno na licu mesta. Bilo je to mnogo sjajno! Za njih neočekivano i neplanski, ali, oberuček prihvaćeno. No, ipak uspeli su da siđu i da se vrate, kako koncertno i dolikuje uz velike vriske. I, onda, još jednom odsvirana je “Plešem sama”.
Meni je već bilo vreme da krenem. Bio je to jedan baš filmski izlazak, mora se priznati. Dok iza sebe ostavljam stihove “Nema te, i sad plešem sama, zatvorim oči i sanjam i više nije me strah” probijam se kroz masu, idem ka izlazu i nasmejano mislim kako je bio to još jedan mnogo dobar solo ples.
Ne znam da li će iko “morat sam u ovo ljeto”, ali, kako god bilo i gde god se našli, Detour- ovce nemojte propustiti a, dodaću ni prilike kakve za ples sa samim sobom. Zašto da ne?
Tamara Jožić
