Dino Jelusić je prošao put koji retko ko može da zamisli. Njegova muzička evolucija bila je jako zanimljiva, a godinama je gradio prepoznatljiv zvuk i karijeru. U intervjuu za Remix Press govori o izazovima koji su ga oblikovali, muzičkim uzorima, autorskom radu i budućnosti rock i metal scene i to sve pred beogradski koncert koji je zakazan za 11. april u Zappa bazi.
Dug put si prešao od dečje Evrovizije do danas kada te uglavnom predstavljaju kao službenog člana benda Whitesnake. Da li te je ta pobeda na prvoj dečjoj Evroviziji 2003. osnažila da hrabro ideš ka svakom postavljenom cilju?
Dino: Je, ali je toliko toga bilo nakon te pobjede da sam morao sve iznova graditi, posebno kada se dogodila mutacija glasa i kada sam krenuo drugim glazbenim smjerom.
Postoji li posebna pesma ili izvođač koji su te okrenuli od te dečje pop muzike ka rok i metal muzici?
Dino: I ne baš. Oduvijek sam slušao rok i bilo je samo pitanje vremena kada ću krenuti tim smjerom.
Kako je sazrevanje tvoje ličnosti uticalo na kreativne procese? Jesu li se i uzori menjali tokom vremena?
Dino: Uzori su se samo povećavali iz godine u godinu i sve je postalo stvar u kojoj sam fazi. Od soula, funka, rnb-a, do svih vrsta rocka i metala.
Imaš svoj bend Jelucisk s kojim uspešno gradiš karijeru i uskoro ćete svirati u Beogradu, da li ti je članstvo u bendu Whitesnake pomoglo u promociji sopstvenog rada ili te na neki način sputava?
Dino: Pomoglo je jer je napravilo veliki exposure. Ali da bi to uspjelo, treba se odmaknuti i potpuno se dokazati sa svojim muzikom i izgraditi svoj brend.
Kako je uopšte došlo do te saradnje? Kako si reagovao kad ti je Whitesnake uputio poziv?
Dino: Joel Hoekstra i ja smo zajedno u Trans-Siberian Orchestri i znao je da osim pjevanje i sviram i pišem i da sam stilski “Taj lik”. Predložio me Coverdale-u i pustio mu neke pjesme i onda je uslijedio poziv. Bilo mi je nestvarno jer mi je David najveći pjevački uzor, ali nisam nikad sanjao da budem dio benda.
Na koji način biraš projekte u kojima učestvuješ? Da li ti je važnija muzička sloboda ili komercijalni uspeh?
Dino: Najbitnije mi je da mi se sviđa muzika. Ostalo je manje bitno. Umjetnička sloboda je važnija, moram stajati iza onog sto sam snimio.
Šta bi izdvojio kao top 3 najveća i najuspešnija projekta u dosadašnjoj karijeri?
Dino: Michael Romeo, Trans-Siberian Orchestra i Whitesnake. Jelusick ne gledam kao projekt nego kao vlasistu bebu u procesu rasta.
Kada bi mogao da putuješ kroz vreme i prisustvuješ snimanju bilo kojeg albuma u istoriji, koji bi to album bio i zašto? I da li bi odoleo izazovu da učestvuješ u snimanju i promeniš tok muzičke istorije?
Dino: Nisam nikad o tome razmišljao. Možda Pink Floyd – The Division Bell. Ili Porcupine Tree – In Absentia. Čisto da vidim tok misli kod aranžmana i kako su dolazili do određenih zvukova. Naravno da bi volio sudjelovati u nećemu takvome.
Kako vidiš rock i metal scenu za nekih deset godina? Da li imaš neke dugoročne ciljeve u tom pogledu, šta bi voleo da postigneš do 2035?
Dino: Nekako se nadam da će se malo više vratiti taj ljudski moment u produkciji i pisanju i da će songwriting biti ono što je bio nekoć – u modernom ruhu.
Razgovor vodila Ivana Jovanović
Podržite rad portala Remix Press. Naš portal je neprofitan i zavisi od vaše podrške. Svaka donacija pomaže da nastavimo da objavljujemo kvalitetne vesti. Donirajte putem aplikacije za donacije ili direktno na račun – Udruženje Remiks 205-0000000202358-40. Hvala vam!
