Na otvaranju, 21. septembra u beogradskom klubu Zappa Baza (vrata: 20 časova), nastupiće Vje Farka Ture (Mali) sa svojim trijom, a nakon koncerta će Vojislav Malešev aka DJ Killo Killo (Novi Sad) nastaviti da održava publiku u plesnom stanju. Otud i ovaj razgovor sa Maleševim o pikanterijama di-džejinga i njegovoj visinskoj pripremi za Todo Mundo.
Hajde da se najpre malo zabavimo. Ovo se obično radi političarima, onda kada želimo da im malo napakostimo, podsećajući ih na to šta su rekli/obećali pre tri, pet ili devet godina. U intervjuu za portal Moj Novi Sad, obavljenom 24. juna 2016. godine, Vojislav Malešev je rekao sledeće: “(…) već mi je sad malkice degutantno zanimanje didžeja, da izađem sa 40 godina i bacakam se po bini, igram, pijem i divljam po čitavu noć… Bude mi teško, i organski to više ne mogu da izguram, pogotovo kad dođem kući u šest ujutru”.
Dakle, da li je 2023, sa svojih 47 godina, DJ Killo Killo prešao na novi nivo igrice, na kom i dalje uživa kao DJ, samo se možda manje „bacaka” i „divlja” po bini?
(smeh) Mislio sam da niko ne čita te moje intervjue… Ispada da sam tad bio iskren i realan, jer sve je stvarno i dalje tako. No, u fizičkom i psihičkom smislu, u ovoj fazi starenja, tih sedam godina koliko je prošlo od pomenutog intervjua nisu me učinile dovoljno oštećenim, te još uvek nemam dovoljno jak alibi da prestanem da se bavim didžejingom. Ipak je prevelika radost učiniti ljude zadovoljnim ili, još bolje – rasplesati ih! Pa, još kad na kraju dođe aplauz! Ihaj! Naravno, iskoristiću priliku da se zahvalim svim vinima ovog sveta, jer kad je teško, nema tog problema koji nekoliko čaša lepog vina ne mogu da pobede, pa se pridržavam proverenih rituala pre svojih nastupa, koji me čine mladim i skočnim.
Predoči nam razliku u tvom pristupu, osećanjima i doživljaju između samostalnih di-džej večeri i nastupa koji jesu uvod i/ili zaokruženje koncerta drugog umetnika?
Definitivno postoji razlika i u pristupu i u doživljaju. U prvom slučaju gradim celo veče u pravcu u kom sam zamislio i po pravilu prolazim kroz faze, kao što su uvod, zakuvavanje, vrhunac i opraštanje, pri tom sve vreme analizirajući prisutne, pokušavajući da osetim njihove „slabe tačke”. U slučaju kada sam podrška ili uvod/zaokruženje, moram ozbiljno da pripazim kako da se uklopim u sentiment koji boji čitavo veče i koji ne zavisi samo od mene, a polazim i od pretpostavke da će većina ljudi, kad već dođe na određeni koncert, u načelu biti u fazonu glavnog izvođača, pa bi bilo nelogično sa moje strane da udaram kontru ili pokušavam da promovišem neke svoje bisere, koje bih promovisao da je u pitanju moj klasični ol-najter.
Za prvo veče 11. Todo Mundo Festivala najavio si „Afriku”? Da li je reč samo o prirodnom prilagođavanju „glavnoj temi” večeri, a to je koncert Vjea Farke Turea i njegovog trija, ili muzika Afrike ima svoje važno mesto u tvom DJ-iskustvu? Kakva je tvoja afrička di-džej predistorija?
Moj cilj će biti da se što bolje uklopim u atmosferu te jedne, siguran sam, prelepe koncertne festivalske večeri. Verujem da ću to najbolje izvesti puštanjem širokog spektra afričke muzike, od njenih tradicionalnih do savremenih, modernih izdanaka. Nekada davno, decenijama unazad, moja ekipa i ja nismo mogli da zamislimo žurku bez muzike Fele Kutija, pa se tako on dugo nalazio na mojim plej-listama. Danas, afrički ritmovi su manje-više prisutni u svim žanrovima moderne muzike, a naročito elektronske. Ja volim da idem u korak sa vremenom i iskreno sam oduševljen time kako su neki stari afrički plesovi prerasli u moćne trekove koji tresu podijume klubova, terajući ljude na pokret: onaj iskonski, unutrašnji, slobodni.
Koje svoje DJ-nastupe pamtiš kao posebno atraktivne, neobične, uzbudljive?
Poznat sam po slaboj memoriji, a moram i neskromno da kažem da me je bilo baš puno u Evropi, pogotovo pre desetak godina, To u mom mozgu izgleda ko jedna super velika, zadimljena žurka… Žurke koje su mi najviše ostale u sećanju su zapravo događaji na koje je došlo mnogo nasmejanih ljudi. Uživao sam da ih zabavljam, a oni su to znali da nagrade glasnim aplauzima i skandiranjem (dodajmo na to i ljudski doček i prikladni honorar). Svakako bih izdvojio prekokeanski gig u Riju (bejah u Brazilu zajedno sa kolegom Kostom Kostovim), na jednoj neobičnoj balkansko-brazilskoj partijani, zatim WOMEX u Solunu, gde sam imao svoj DJ-šoukejs, pa prelude u Kompott-Party u Kelnu, a naravno i nastup u veselom Parizu, kao i nekoliko nezaboravnih uz Mahala Rai Bandu i Balkan Beat Box… Ah, sad, evo, nadiru razna sećanja, ali mislim da je to priča za neki animirani dokumentarac.
Vje Farka Ture je sve veće ime malijske muzike i pustinjskog bluza. Kako se pripremaš za svoj DJ-nastup, povezan sa Vjeovim koncertom? Šta publika može da očekuje od tebe?
Vodiću se pretpostavkom da će oni koji su ostali posle koncerta želeti da se dodatno razmrdaju, pa ću gledati da proverim kakve basove nude domaćini u Zappa Bazi, jer je u klupskim uslovima upravo to bitan faktor: glasno i masno (smeh). Ja sebe više vidim kao eklektičnog selektora, koji neće puno misliti o bit-mečingu, nego više o samom sadržaju, a on će biti raznovrstan. Moraću prvo da uradim mali profajling publike da bih osetio u kom pravcu je najpametnije nastaviti. Dakle, sve je otvoreno – od afrofanka do afrohausa, uz gomilu afrobita i pomalo afrobluza.
Autor: Marija Vitas
