She Loves Pablo je zagrebački bend osnovan 2005. godine. Trenutno pripremaju četvrti album, a koncertom u rodnom gradu sledećeg vikenda proslavljaju 10 godina od izdanja prvog. Proteklog vikenda gostovali su u Srbiji, tek treći put za deset godina, ali dobili smo obećanje da će sada dolaziti češće. Pred svirku u Novom Sadu razgovarali smo sa pevačem i gitaristom benda, Domagojem Šimekom.
Slavite 10 godina od izdavanja prvog albuma i sada ste ga ponovo izdali na vinilu. Čija je to želja bila: vaša ili se ploča pojavila na zahtev fanova pošto se vinil vratio u modu?
Domagoj: Jesmo. Ljepo je da bend nešto što je napravio pre 10 godina dobije to na ploči. Mislim da bi i ljudima koji su slušali taj album bilo fora to dobiti, ali je više bilo s naše strane.
Izdali ste tri albuma, a četvrti upravo spremate. Hoće li biti gotov ove godine?
Domagoj: Mislim da bi trebalo biti na jesen ove godine.
Koliko ste pesama spremili do sada?
Domagoj: Već smo snimili trećinu albuma i napravili smo skoro cjeli. Ali sad ovisi, da li ćemo dovršit sve to do jeseni, ali skoro da je to već upakirani komad.
Hoće li na četvrtom albumu biti nekih novina, nekog eksperimentisanja kao na prethodna dva?
Domagoj: Mislim da uvjek bude, ali to su neke minorne stvari. Ovisi šta ko sluša tada. Nama to zvuči kao velika promena. U suštini to je i dalje Pablo.
Kod nas u Srbiji obično kad neki bend počne sa radom i peva na engleskom unapred ih osuđuju na propast da neće ništa uraditi jer ne pevaju na maternjem jeziku. Kakvo je stanje kod vas u Hrvatskoj po tom pitanju? Jeste li dobijali takve komentare kad ste počinjali sa radom?
Domagoj: Da i ne. Ja čujem te priče, da to svi govore, ali to govore za bendove koji žele biti vrćeni na radiju i to onda ispadne da ova muzika koju sviraš bez obzira da li je na hrvatskom, engleskom, mađarskom, švedskom neće proći jer to se ne sluša. Tako da ti je svejedno jesi li na našem jeziku ili na nekom tuđem, to baš i ne igra neku ulogu.
Vi ste dosta putovali po Evropi. Kako ste prolazili tamo?
Domagoj: Super, imali smo pet-šest turneja do sad po nekih desetak dana do dvanaest. To je sve super, ali su to opet koncerti gde gradiš publiku za sledeći koncert. To ide ovako: ovdje si svirao pre sedam godina, tu ti je dolazilo 30-40 ljudi i to ti je bila fora i zakon. Tako je to sad vani i ispočetka gradiš publiku za sledeću turneju da bi to bilo kako treba sledeći put.
A kakvo je stanje po Hrvatskoj kad svirate?
Domagoj: Uopće se ne žalim po tom pitanju. Zbilja nam je dobro. U startu znamo da to baš ne sluša previše ljudi, tako da ovo sve što dolaze na koncerte je zbilja fantastično i super i jako smo zadovoljni po tom pitanju. Možemo reći da smo sretni.
Ovog vikenda ste u Novom Sadu i Beogradu. Nešto niste mnogo dolazili ranije.
Domagoj: Bili smo u Novom Sadu u Crnoj kući pre nekoliko godina, odlično je bilo, bilo je nekih 150 do 200 ljudi. Bili smo iznenađeni, nismo znali da su ljudi željni toga ovde. A pre toga bili smo 2009. na festivalu u Crvenki. To je bio prvi put da smo izašli van granica. Drugi put dolazimo za deset godina, možda je vreme da dolazimo malo češće. (smeh)
Sad obećaj da ćete dolaziti bar jednom godišnje.
Domagoj: Ja se kunem da ćemo doći bar šest puta za sledećih šest mjeseci (smeh).
Ivana Jovanović
Foto: Hrvoje Baduoin
