Poznati francuski gitarista, violinista i kompozitor Dorado Schmitt, jedan od vodećih umetnika gipsy swing pravca, nastupiće sa svojim kvartetom na ovogodišnjem Nišvilu prvog dana festivala, u četvrtak, 14. avgusta.
Mnoge od njegovih kompozicija među kojima i „Natacha” , “Tchawolo Swing” već su odavno postale deo standardnog „Manuš džez“ repertoara“, a najpoznatija je svakako „Bossa Dorado“ koja je bila veliki hit i u izvođenju Rosenberg tria.
Dorado Scmitt je rođen 1957. godine u Sent Avoldu, oblast Lorein u Francuskoj. S obzirom na porodičnu tradiciju, odrastao je okružen gypsy swingom, a gitaru je počeo da uči sa sedam godina od oca koji mu je predstavio i muziku velikog gitariste Djanga Reinhardta , rodonačelnika gipsy swinga, jedinog džez pravca nastalog van Amerike. Pod takvim uticajima predano je vežbao skidajući i tehnički najzahtevnije Djangove solo deonice, u čemu i leži objašnjenje Doradove tehničke superiornosti. Takođe uz oca je počeo da uporedo i sa istom posvećenošću počeo da vežba i violinu, i danas je jedan od retkih virtouza na oba najznačajnija instrumenta koji se koriste u Gypsy swingu. Sa sedamnaest godina je okupio svoj prvi sastav Dorado Trio u kojem je kontrabas svirao rodjak Djanga Reinhardta i Doradov šurak Gino Reinhardt, a repertoar sastava vremenom su sve više činile Doradove autorske kompozicije. Njegov visok autorski rejting posledica je i interesovanja prema drugim vrstama muzike kao što su na primer flamenko ili boossa nova čije karakteristične elemente uspešno inkorporira u svoje kompozicije. Već u to vreme nastupao je na mnogim festivalima i u prestižnim koncertnim dvoranama i džez klubovima širom Evrope, a albumi njegovog trija odlično su prolazili i kod publike i kod kritičara.
Činjenica da je i veliki Django svirao i violinu (čak i na nekim snimcima – što je relativno malo poznat podatak) samo je jedna od analogija kada je Doradao u pitanju. Kao i Django, i Dorado je doživeo nesreću koja je mogla da prekine njegovu karijeru. Godine 1988. ozbiljno je povređen u teškoj saobraćajnoj nesreći i proveo u komi desetak dana. Opravak tokom kojeg je imao nekoliko operacija trajao je dve godine tokom kojih je Dorado pokazao veliku hrabrost, upornost i posvećenost, tako da je već 1990. ponovo okupio svoj trio i nastavio da nastupa i snima. Godine 2000. dobio je nagardu „Djangodor“ na festivalu „Luttre‑Liberchies” u Belgiji. Sa početkom novog milenijuma, tačnije 2001. godine, doživljava veliku popularnost u USA, naročito posle nastupa u kultnom džez klubu “Birdland” gde je nastupao sa gitaristima, braćom Pizarerli, braćom Fere, Andjelom Debarom i violinistom Florinom Nikuleskuom. Sledeće godine je turneju po celim Sjedinjenim državama završio celonedeljnim nastupima u “Birdlandu”, a 2004 godine odžao je nekoliko rasprodatih koncerata u vašingtonskom “Kenedi centru”.
Radio je muziku za nekoliko filmova (“Nuages”, “Les Fous de Django”) kao i za francuski segment kultnog dokumentarnog filma Tonija Gatlifa “Latcho Drom” o Romima iz celeog sveta, u kojem se Dorado i pojavljuje sa svojim rodjakom Tchavolo Schmitt-om.
Doradovi sinovi Samson, Bronson i Amati (koji je u postavi za niški nastup) su takođe odlični gitaristi.
