Posle tačno godinu dana članovi hrvatskog benda Dražen Vega, u malo izmenjenom sastavu, posetili su tri grada u Srbiji u sklopu svoje turneje.
U četvrtak 25. aprila bina zemunskog kluba Fest bila je prva u nizu na kojoj su svirali.Gosti i kolege koji su ih podržali ovo veče bili su zrenjaninski bend Garlic i beogradski Loud, a dan kasnije, posetili su Zrenjanin i tamošnji Hard Rock Pub gde su svirali zajedno sa domaćinima, bendom Garlic. Za kraj ostavili su Novi Sad, kako sami kažu, grad koji mnogo vole i koji ih koliko god puta u njemu bili, svaki sledeći put ponovo prijatno iznenadi i obraduje. Ove večeri, gosti su im bili Beograđani Loud i novosadski bend Kler. Garlic i Kler bili su njihovi gosti i na prošlogodišnjoj turneji, a ta saradnja proširila se i na, kako smo mogli videti, veliko prijateljstvo.
27. april bio je rezervisan za Novi Sad i klub Crni Bik. Tokom tonske probe iskrsli su manji tehnički problemi koji su sjajnom idejom jednog od članova rešeni, te je tonska proba koja se bila prilično odužila, ipak uspešno završena. 🙂 Prvi su nastupali Beograđani Loud koje sam ove večeri prvi put slušala uživo. Iako nas je gitarista iz benda Dražen Vega upozorio da ovi momci sjajno zvuče, ipak sam bila prijatno iznenađena, a izvođenje pesme “Crazy Patrol” me je potpuno kupilo. Sve pohvale ovim momcima, a jedan plus više za sjajan vokal Aleksandra Pejčića.
Nakon Loud-a nastupili su domaćini/gosti (zavisi iz kog ugla gledamo) Dražen Vega. Kako su ovog puta došli bez klavijaturiste, imala sam malu bojazan da će se nedostatak osetiti. Ipak, pogrešila sam. U nekoliko momenata jeste se čulo da tu ima nekih promena, ali novopridošli član, Eduard Kobešćak je svojim umećem na gitari dao jedan potpun novi izgled određenim pesmama. Ne mogu a da ne primetim veliku naklonost ženske publike ovom bendu. Da li je to zbog prilično romantičnih tekstova i donekle melodija, ili zbog samih članova benda ne znam, ali svakako da su omiljeni. Pesma “I dok gorim” na ovogodišnjoj turneji potvrdila je svoju popularnost te su je iz publike nekoliko puta tražili i dovikivali. Bilo je i simpatičnih doskočica da baš tu pesmu sviraju četiri puta, i da ni to nije dovoljno. 🙂 Odsvirali su i jednu novu pesmu “To što jesi”, koja će na osnovu onoga što smo čuli, sigurno biti jedna od omiljenih publike u budućnosti. Pakleno dobru svirku, što muzički, što temperaturno završili su pesmom “Sjena samoće”.
Za kraj, svojih tridesetak minuta na bini imali su Novosađani, grupa Kler. Njih sam relativno skoro slušala u klubu Route 66 i moje mišljenje o njima i dalje je isto. Sjajni muzičari sa izuzetno šarmantnim frontmenom koji me svaki put iznova oduševi svojim pozitivnim stavom i velikom kolegijalnošću i upravo zbog toga su mi izuzetno dragi. Iskreno se nadam da njihovo vreme tek dolazi.
Iako je temperatura u klubu bila +10000, sva tri benda stoički su podneli vrućinu, dali sve od sebe, ignorisali suv vazduh koji pevačima pravi zlo i naopako, i veliko bravo im dajem za to. Nakon svirke, ćaskanja sa fanovima, afterparty se nastavio u novosadskim lokalima sve do izlaska sunca. A kako je tamo bilo, neka vam ispričaju članovi bendova. Igrao se bilijar. 🙂 Toliko od mene.
Fotografije iz Crnog Bika možete pogledati ovde.
Andrea Magazin
