Odlična posećenost prve večeri festivala obećavala je uzbudljiv nastavak u narednim danima. Kako se moglo i pretpostaviti, Petrovaradnisku tvrđavu (sudeći po težem probijanju od jedne bine ka drugoj) posetilo je mnogo više ljudi. Prema rečima organizatora, drugo veče rođendanskog izdanja festivala posetilo je 47 hiljada ljudi sa svih šest kontinenata.
Na Fusion bini nastupom kosovskomitrovačkog benda Ombibusi, počeo je program planiran za drugi dan festivala. Ovaj vrlo zanimljiv bend svoju priliku da zasvira na nekoj od bina Exita, dobio je putem konkursa „Nastupi na Exitu 2015.“ organizovanog od strane Exita i Studentskog kulturnog centra Novi Sad na koji se prijavilo preko 400 bendova, a odabrano je njih 43. Mađarski neo-psych bend Middlemist Red zamenili su Omnibuse, a u to vreme počeo je program i na glavnoj bini, koju je ove večeri otvorio grčki sastav 10 Code.
Sve ovo sam propustila usled nedostatka sna izazvanog noć pre, a koji se morao nadoknaditi. Dok su na ulazu ljubazne policajke detaljno pretresale mene i svaki kutak moje torbe i novčanika, sa glavne bine dobrodošlicu mi je poželeo glas koji me je veče pre i ispratio, a to je bio svima nama dobro poznati i prepoznatljivi glas Caneta Partibrejkersa, ovog puta Škrtice. A kako sam ga slušala u meni dražem izdanju veče pre, mahnula sam Main-u u prolazu i sa jezikom do poda dovukla se na Fusion gde sam jedva čekala da čujem Sharks Snakes & Planes.
Da sam u malo boljoj kondiciji, stigla bih i na prvu, ovako stigla sam na drugu pesmu. Za Sharks Snakes & Planes imam samo reči hvale. Sigurna sam da je ovo bilo jedno od njihovih najboljih izdanja, ako ne i najbolje. Zvuk je bio perfektan, čist, svaki ton je bio toliko jasan a ništa od toga ne bi bilo tako moćno da ovo nisu odlični muzičari i da vokal Marka Mićanovića nije svetskog ranga. Oni su primer savršenog spoja talenta, rada i truda. Za vreme njihovog nastupa ispred bine okupilo se stotinjak iskrenih ljubitelja njihovog zvuka, koji su se vidno povećavali kako je vreme odmicalo. Očekivano najveće reakcije publike izazvale su pesme „Crni gnoj“, „Mi plovimo jugom“, „Drug“, „Niz vodu“ i „Nebeska mehanika“ kojom su završili svoj nastup. Eventualna zamerka ovom bendu upućena je na adresu pevača Marka, od kog bih u budućnosti volela da vidim malo više emocije i energije na bini. Peva savršeno, izgleda odlično a ako bi malo više enregije dao sa bine, Sharksi bi nas pokidali po svim šavovima! Pored bendova Methadon Skies i 1000Mods koji su veče ranije svirali na istoj ovoj bini, Sharks Snakes & Planes će sigurno ostati jedan od pozitivnijih utisaka ovogodišnjeg Exita.
Na Exitu vreme toliko brzo prolazi da bi mi trebao jedan onaj „telepronter“ kako bih obišla sve što me zanima, ali dok ne izmisle to teleprontovanje, jurcaću po tvrđavi i skidati kilograme. Sjurili (ali baš sjurili) smo se do Main-a kako bi zauzeli dobro mesto da mašemo Lemiju. Toliko smo jurili da smo stigli i pre vremena, pa smo iskoristili priliku da obiđemo omiljeno stecište novinara, Jack Daniel’s backstage, gde se uvek pušta dobra muzika i gde (oni koji vole) drmnu jednu časicu Jack-a ne bi li lakše podneli jurnjavu i prašinu 🙂 Ne, ja ne pijem viski.
Tačno u 22 časa na binu su izašle istinski najveće zvezde ove večeri, britanski Motorhead, čije je pojavljivanje izazvalo ogromne ovacije i podiglo i poslednje zrnce prašine na tvrđavi. Prepoznatljiv šešir ugledali smo ispred takođe prepoznatljivog mikrofona okrenutog na dole, a još prepoznatljiviji glas rekao je „Mi smo Motorhead, i sviraćemo rock’n’ roll“ i muzički spektakl je mogao da počne. Ono što etiketira jednu zvezdu zvezdom pored dobrih pesama i odličnih svirki, svakako jeste harizma i posebna vrsta uzbuđenja koju izaziva kod publike. Ova čarobna trojka svakako poseduje sve pobrojano jer je publika od prvog takta, pa da ne kažem baš histerično, ali emocija koja je vladala naginjala je ka tome, skakala, pevala i dozivala Lemija. Tokom njihovog jednoipočasovnog nastupa publika je uživala u svim virtuoznim izvođenjima Lemija, Fila i Mikija. Ja ne bih bila ja kada ne bih posebno osuševljenje iskazala pre-te-ra-nim solom bubnja koji me je ostavio bez daha. Poklon do poda! Kao što rekoh, vreme leti, pa je tako i Motorhead završavao svoje upravo kada smo mi krenuli da obiđemo omiljenu nam binu Fusion i Marčela koji je tada svirao sa Napetim Quintetom. U pronalaženju puta ka izlazu i guranja kroz masu, Lemi je izjavio „Odsviraćemo još dve pesme za vas, ovo je prva i sigurno je znate“. Usledio je vanvremenski hit „The Aces of Spades“. Naravno, prekinuli smo probijanje „kroz front“ oslušali i otpevali zajedno sa „hipnotisanom gomilom“. „Vi ste odlična publika i ne dozvolite da bilo ko kaže drugačije! Vidimo se ponovo!“ rekao je Lemi a mi smo zadovoljni što smo ih ipak čuli do kraja, nastavili ka Fusionu.
Na moju veliku žalost, Marčelo je već bio završio svoj nastup, ali oprostiće mi sigurno jer u trci između karijere koja traje 40 godina, i karijere koja će tek trajati toliko, izabrala sam ovu koju možda više neću imati prilike da gledam i slušam. Iako nisam gledala, sigurna sam i potpuno odgovorno na slepo mogu da tvrdim da su Marčelo i drugari bili savršeni. Ali, ima dana, srešćemo se još 🙂
Za to vreme na Explosive bini nastupili su No Limits, Them Frequencies, Ground Zero i The Bridge. Na Fusion-u svoj nastup započeo je Eyesburn, i to je već dovoljna informacija kako bi znali da je prostor ispred Fusion bine u to vreme bio pun. Kako nas je umor polako stizao, našli smo idealno rešenje kako bi se odmorili a ujedno i čuli svirku. To je bila MTS chill out zona gde smo malo odmorili noge, ali i sa druge strane zida čuli mix bendova Čistilište sa Future Shock bine i domaćih predstavnika, novosadski Lazarath koji je u to vreme nastupao na Explosivu. Od gomile ljudi čula sam da su Lazarath pred oko hiljadu ljudi doslovno razvalili svirku, i mnogo mi je žao što nisam na vreme stigla da se spustim do Explosiva i čujem ih. Ali kako ja svojim izvorima verujem na reč, verujte i vi meni 🙂
A na glavnoj bini posle eksplozije sjajnog zvuka, usledila je prilično mirnija varijanta i jedan potpuno drugi fazon još jednog britanskog predstavnika, Tom Odela. „Another Love“ i „Real Love“ su hitovi po kojima je poznat i kojima je zaslužio Main Stage Exit festivala. Veliki broj publike slio se ispred bine u kojoj su prednjačile naravno, devojke.
Nakon standardno dobrog i kvalitetnog nastupa Eyesburna koji uvek bude zapažen i odlično posećen, usledio je nastup omiljenog mostarskog benda u Srba sa imenom Zoster. Šarenolik stajling članova benda bio je prvi magnet za publiku koja je potpuno ispunila prostor ispred bine. Svojih sat i po svirke otvorili su hitom „Gavrilo“ sa poslednjeg albuma „Srce uzavrelo“. Zoster je veoma specifičan bend po mnogo čemu. Od samog naziva benda, tj. načina na koji je dobio ime, na prvu loptu prepoznatljivog zvuka, prilično jedinstvenog u regionu, pa sve do tekstova koji su inteligentno direktni i lako pamtljivi. To je odlična kombinacija koja ih je izdigla iz mnoštva dobrih bendova i dodelila im nastup na jednoj od omiljenih bina posetilaca i udarnog termina za nastup na rođendanskom izdanju Exita. Ove večeri čuli smo hitove poput „Bezbolim palicama“, „Sve u svoje vrijeme“, „Ko je jamio“, „Brod koji tone“, „Utopija“, „Izbjeglica“ i mnoge druge koje je publika sa dignutim rukama u vis i pevanjem u glas bez prestanka ispratila od početka do kraja. U jednom momentu gitarista benda Atila Aksoj bacio je u publiku desetak CD-ova novog albuma, što je izazvalo oduševljenje publike. Ovo jeste posebna vrsta nastupa, festival je sasvim nešto drugo od standardnog klupskog nastupa, ali svakako mi je falilo malo više komunikacije između frontmena Marija Knezovića i publike. Evo da nisam bila u novosadskom klubu CK13 kada su imali solistički koncert i kada je savršeno razmenjivao misli i šale sa publikom, pomislila bih da su čoveku zabranili takav vid komunikacije. Ne znam šta se desilo, ali to svakako nije mnogo toga promenilo jer Zoster zvuči odlično i u tome je njihova moć.
U to vreme, Exploziv binu zapalili su Expire i Terror a na Future Shock bini nastupili su Xanax i The Big Wave.
Main stage druge večeri zatvorili su Goldie feat MC LowQui, Dirtyphonics i DJ Vadim, Explosiv binu Soulcage i Armageddon, a prepun plato isped Fusiona nakon Zostera zadržali su i zagrebački Brkovi.
Nastup ovih narodnjaka, kako su sami sebe nazvali nekoliko puta u toku nastupa, nemoguće je zaboraviti, ali i prepričati. Voleli ih ili ne, oni su sjajni zabavljači kojima se muzičke sposobnosti ne mogu osporiti. Veliki broj publike koja je bila na Motorheads-ima, bila je i na Brkovima, ali ne kao novinar ili fotograf, kojima je posao da prate sve, nego kao fan, što mnogo govori o spremnosti publike da čuje ali i vidi sve. Ja bih lično volela da Brkovi malo promene koncept scenskog nastupa, jer neke stvari mislim da im nisu potrebne. Ok su kostimi, ok je prozivanje političara, ok je prozivanje kolega, i najviše od svega je ok humor kog je frontmen Shemso prepun, ali nikako nije ok bacanje flaša, guranje i prevrtanje stola sa pićem za bend koji je stajao na bini i šutiranje limenki piva sa bine u prostor gde stoje momci iz obezbeđenja i kamermani koji snimaju nastup. Razumem ceo koncept takvog pristupa svom poslu jer oni su odlučili da igraju na kartu zabave, iako su odlični muzičari, ali mislim da čak i tako zamišljen koncept nastupa, ne mora da bude toliko extreman. Zabavni su i bez takvih ispada. U svakom slučaju, Brkovi su se istinski potrudili da zabave publiku, ali i sebe i uspeli su u tome. Ovo je bio jedan od onih nastupa, red pesme, red humora, i to naravno uvek dobija visoke ocene od publike.
U već sitne sate, program na Fusion bini završen je nastupima bendova Tiny Fingers i Idiotape, a Future Shock bini Wooden Ambulance i On Tour.
Dance Arenu svojim nastupima obeležili su Kill The Buzz, Hardwell Oliver Heldens i Kolsch uz koje su verni ljubitelji tehno zvuka, dočekali su još jedno jutro na ovom stage-u.
Večeras ne propustite makar na kratko John Newman-a i Manu Chao-a na glavnoj bini, ali obavezno obiđite i ostale bine jer na svakoj je odličan program i nećete se pokajati gde god da odete.
Andrea Magazin
Foto: Petar Gavrilović
