Kada 12.000 ljudi bukvalno igra kako ti sviraš, to može da znači samo jedno. Ili si dobar manipulator, ili do srži iskreno pokazuješ svoju emociju i iskazuješ svoje mišljenje koje se na kraju ispostavi da je i mišljenje svih tih 12.000 ljudi.
Dubioza kolektiv je sinoć pred punom beogradskom Kombank Arenom dobila najveću potvrdu za svojih deset godina rada. Bio je to njihov najveći solistički koncert do sada, koncert koji najavljuje jednu novu eru Dubioze kolektiv. Dvanaest hiljada ljudi čestitalo im je deceniju postojanja na najbolji mogući način, pevajući iz sveg glasa sa njima puna dva sata. Koncert je organizovala promoterska kuća Long Play.
Ali krenimo od početka. Kako je najavljeno, vrata Arene bila su otvorena od pola 8, ali mnogo pre pola 8 stvorili su se redovi koji su nagoveštavali da će Arena biti puna. Tačno u 20.40, kako je i najavljeno, na binu su izašli legendarni Atheist Rap, koji su sebe šaljivo najavili kao jedan mali novosadski bend. U pedest minuta svog nastupa pokazali su zašto ih publika voli i zašto postoje toliko dugo. Iako konceptualno potpuno različiti od Dubioze kolektiv, njihovih 25 godina postojanja izrodilo je mnogo sjajnih hitova koji su sinoć razdrmali publiku i pružili im nepun sat kvalitetnog punka uz pesme „Pritilend“, „Zapadna Evropa“, „Štrikanje“, „Ne bi bilo fer“, „Dr.Pop“, neizbežnu „Wartburg limuzina“ i mnoge druge. Iako se u muzičkim krugovima spekulisalo o tome, zašto jedan bend koji traje mnogo duže od Dubioze kolektiv nastupa kao predgrupa, odgovor je da je Dubioza bend koji sve radi srcem, pa su tako poželeli da se i ove, njima bitne večeri, druže sa svojim velikim prijateljima iz Atheist Rap-a.
Nakon njihovog nastupa, usledila je malo duža pauza, jer je ispred Arene došlo do incidenta između grupe mladića, koji je zahvaljujući obezbeđenju rešen na najbolji mogući način i koji nije prerastao u neki ozbiljniji problem. Tačno u 22 sata, svetla na bini su se ugasila i na razglasu se čuo poznati glas koji najavljuje svaki koncert Dubioze kolektiv. Publika je skandiranjem Du-bi-o-za pozvala ih na binu, a oni su jedan po jedan istrčavali i izazivali ovacije publike koje je u momentu kada su Adis i Almir izašli na binu preraslo u opšte ludilo. Koncert je otvorila pesma „Volio BiH“ sa aktuelnog albuma „Apsurdistan“. Najpribližnija reč koja opisuje momenat početka koncerta je eksplozija. Odjednom su svi počeli da skaču, čaše piva su letele na sve strane, i svi su vrištali. Ovo je definitivno bio „The Beatles“ momenat, vrištanje i euforija u celoj Areni.
Ništa manja, ako ne i još veća euforija, nastavila se tokom pesme „USA“ koja je usledila. Ove večeri odsvirali su nekoliko novih pesama koje će se naći na sledećem albumu čiji se izlazak očekuje najdalje do kraja leta, a prva u tom nizu bila je „One more time“ koju je verna publika već naučila napamet i zavolela na prvu loptu. Nakon pesama „Tranzicija“ i „Fire“, koja je takođe nova pesma, doduše već izvođena na koncertima, Almir se obratio publici rečima “Jao što ste žestoki, nastavite u tom ritmu!” Bespotrebno je uopšte tražiti tako nešto od publike jer njihova muzika i u najprostijim unplugged varijantama ne dozvoljava mirovanje.
Publika je uporno skandirala „Valter, Valter“, ali pre Valtera odsvirali su “Eurosong”, “Firma Ilegal”, “Marijuana”, a onda su, kako tradicija nalaže, Almir i Adis podelili Arenu na dva dela i naizmeničnim skandiranjem leve i desne strane Arene „vlast i policija“ „mito i korupcija“ nastavili niz pesama “Šuti i trpi”, “Recesija”, kao i aktuelnom “Kažu” sa albuma “Apsurdistan” sa koga su ove večeri, kako su i najavili, izveli sve pesme. Pesmu koja je usledila Almir je najavio pričom o danu oslobođenja Sarajeva u Drugom svetskom ratu, 6. aprilu 1945. godine. U noći između 5. i 6. aprila, neposredno uoči oslobođenja, poginuo je Vladimir Perić Valter, što je donelo posebnu emociju kod svih prisutnih znajući da je to bila upravo ova noć, pre mnogo godina, a ove noći, 12.000 ljudi, slavilo je njegovo ime. Arenom se orilo „Vratiće se Valter, jebaće vam mater“!
Još jednom velikom imenu Dubioza kolektiv odala je počast. Obradu pesme „Ja sjećam se“ KUD Idijota, koju je Dubioza kolektiv izvela prvi put neposredno nakon smrti velikog Tuste na novosadskom Koncertu godine zajedno sa Atheist Rap-om i Hladnim pivom, i ove večeri izveli su zajedno sa članovima Atheista, a na bini su im se pridružili dr Pop i Radule.
Nizale su se “KP dom”, još jedna nova pesma koju do sada nisu izvodili na koncertima “Free World”, “99%”, da bi posle kratkog izleta na Brijune (samo refren), zvaničan deo bio zaokružen uz “Celebrate the Riot” i “Vidi, vidi, vidi”.
Bis bis bis, hoćemo još i svirajte pi..ke bili su urlici koji su se smenjivali kako bi se što pre vratili na binu, jer naravno, publika je htela još. Tribine su se bukvalno tresle jer su udaranjem nogama o pod i lupanjem u stolice svi oni na tribinama proizvodili ogromnu buku u dvorani, kojom su vratili Dubiozu na binu. Usledio je unplugged momenat u sklopu kog su izveli dve pesme, „Krivo je more“ i pesmu koja je postala himna celog Balkana, „Brijuni“. Uz pesmu „Krivo je more“ Brano je osmislio koreografiju za celu Arenu, te su sledeći bend na bini, svi prisutni kako u parteru, tako i tribinama đuskali desetak koraka u desno, pa isto toliko u levo. „Brijuni“ su definitivno izazvali najveće oduševljene publike koja je toliko zavolela ovu pesmu da sam u svojoj okolini čula komentare poput „sve i da su odsvirali samo ovu pesmu večeras bili bi zadovoljni koncertom, toliko je moćna“. Ovu pesmu iskoristili su da pošalju poruku svim vladarima Balkana podižući zajedno sa publikom srednji prst u vis, te su političari još jednom dobili jasnu poruku šta ogroman broj ljudi misli o njima.
Nakon „Brijuna“ svi su se vratili na svoja mesta. Almir je najavio pesmu „Kokuz“, koja nije bila na redu, jer je na meniju bio “Blam”, a kolege iz benda su to dočekale na prvu – “izblamir’o se”. Ipak je nakon pesme „Blam“ na red došla i „Kokuz“, a odmah nakon nje, još jedna nova pesma “No Escape”, a za kraj “Balkan Funk”. Na bini im se pridružio Orhan Maslo, stari član Dubioze kolektiv, čiji je vokal u pesmi „Balkan Funk“ prepoznatljiv i jedinstven. „Balkan Funk“ bez Ohe nije „Balkan Funk“. Ova pesma označila je kraj koncerta koji će, kako članovi Dubioze tako i svih 12.000 ljudi pamtiti po mnogo čemu.
Ne mogu, a da ne zaključim da Dubioza kolektiv potpuno vlada masom, kako smo sinoć vraćajući se kući konstatovali, publika im jede iz ruku. Svi pominju i pričaju o toj neopisivoj energiji koja se oseti u ogromnoj količini na njihovim nastupima. To je energija izazvana iskrenošću, čistom i zdravom logikom i poštovanjem. Danas toga ima sve manje, publika to oseti kod njih, i zato ih na svakom koncertu ima sve više. Možete da ih volite ili ne volite, ali ono što oni rade, i što je najvažnije, kako oni rade, je vredno poštovanja. Naravno, svaki muzički pravac ima svoje poklonike, ne možemo svi voleti sve, ali ono što možemo svi je da poštujemo jedni druge i iskren i posvećen rad. Zaboravili su mnogi šta je to poštovanje, a i u tome mogu da se ugledaju na njih, jer su članovi Dubioze kolektiv prepuni poštovanja prema publici, prema životu, i prema svima onima koji i ne vole njihov rad.
Andrea Magazin
Foto: Aleksandar Zec
