Dugo se spremam da uradim recenziju ovog albuma. Ne zato što mi se ne radi, naprotiv. Ovo je jedan od dva-tri albuma koja jedva čekam da provučem kroz svoje prste. Prosto, životne okolnosti su me ometale. Ali sada — stavljam slušalice na uši, vežem se i polećem.
Ego je rock bend iz Niša. Jedan od onih koji je, nažalost, neviđeno hendikepiran činjenicom da deluje baš ovde, na ovim prostorima. Nekoliko pesama sam imala čast i priliku da preslušam još tokom njihovog nastajanja i snimanja. Možda baš otud i tolika želja da ovaj album detaljno oslušnem i napišem nešto o njemu.
Još u “sirovom” stanju, “Mechanisms” je odisao svetskim zvukom. Odmah je bilo jasno — ovaj album će izroditii ozbiljan kvalitet. Izdavač je beogradska kuća Multimedia Records, a u digitalnom izdanju dostupan je na svim streaming platformama. Bend čine Milan Mirić (vokal, gitara), Miloš Dabetić (bas), Miloš Kostov (gitara) i Aleksandar Jakšić (bubanj).
Pesma “Butterfly Effect” koja otvara album jedna je od onih koje sam čula ranije, verovatno je najviše i zaslužna što sam se kao lepak spojila sa ovim bendom.
Već na početku moram izdvojiti i pohvaliti fenomenalni vokal Milana Mirića. Njegova dikcija, lakoća pevanja na engleskom jeziku i tehnika je na nivou dugogodišnjeg iskusnog vokala, retko viđenog na našoj sceni. Prelazak iz punog glasa u falset kod njega zvuči besprekorno i efektno. Takvih trenutaka ova pesma ima na pretek. Snaga njegovog vokala pokazuje da koristi puni kapacitet glasa. Nema zamućenih vokala, nema nejasnih slogova. Sve je jasno, precizno, svako slovo na svom mestu. Milion puta — bravo!
Melodijski, “Butterfly Effect” je pesma koja osvaja snagom i moći. Gitare koje seku kao žilet, bubanj i bas daju punoću, mekoću i čine da vam pesma klizi kroz vene i stvara zavisnost. Preslušala sam je stotinu puta i svaki put me ponovo napuni energijom, snagom i voljom.
Sledeća na redu je “Hypnotech”. Melodija ovde jeste nešto manje agresivna, ali moć i dominacija ostaju. Svaku pesmu slušam dok o njoj pišem, i ne mogu da se otmem utisku — možda je ovo jedan od najboljih albuma na domaćoj sceni u poslednje vreme.
Moram priznati, teško mi je da napišem ovu recenziju. Šta god da kažem, osećam da nije dovoljno. Sve zaslužuje više reči, više pohvala. Ne znam ko peva prateće vokale u tim dubokim lagama — pretpostavljam, opet Milan — ali taj detalj mi puca direktno u srce. Bubanj premoćan, bas linije razgranate i žive, dok gitare pršte vatromet. Milan opet drži čas pevanja. Moć, i samo moć.
Treća pesma na albumu nosi naziv “Undo”. Već prvi tonovi klavijatura unose pomalo jezivu atmosferu, kao da slušate uvod u neki horor film. Ali taj osećaj brzo prekida gitara, koja preuzima dominaciju, dok bubanj jasno poručuje: „Ne, ovo nije balada kakvu očekuješ.“
Ipak, kako pesma odmiče, “Undo” se polako pretvara u moćnu rock baladu. A znamo da su upravo takve balade jedan od najlepših poklona koje su rock i metal ostavili muzici.
Najveći “bingo” dolazi u drugoj strofi. Vokal tada prelazi u blago operski manir pevanja, a način na koji izvodi tu deonicu bukvalno tera jezu niz kičmu. Da je ovu pesmu snimio Maneskin, verujem da bi bila svetski hit, sa spektakularnim spotom i milionima pregleda.
I tada mi prolazi kroz glavu: „Bože, deco, kakvu ste vi zver od albuma napravili.“
U kratkoj pauzi, iskreno priželjkujem da neka od sledećih pesama bude “slabija”. Ne zato što želim da kritikujem, već prosto da odmorim od oduševljenja. Ali teško.
“The Right Mistake” dolazi sledeća. I evo, sam naziv pesme kao da nagoveštava — možda ovde pronađem neku grešku? Slušam. Pauza. Razmišljam. I napokon: prva mala primedba! Strofe su, po mom osećaju, možda previše duboko pozicionirane za Milanov vokal, kao da se pomalo muči, kao i u pesmama “Crossroads” i “Undo” u određenim momentima. Ali prateći vokali su sjajni, a bas mi udara direkt u grudni koš.
Generalno — zamerki na sviranje na ovom albumu nema. Aranžmani su besprekorni, a produkcija sjajna. Ovo je definitivno jedno od najboljih izdanja koje sam čula u poslednje vreme.
“The Road” počinje šuštanjem i glasom sa radio stanice koja se gubi, dok gitara polako preuzima ritam i uvodi pesmu u život. Ovo je intonacija koja Milanu savršeno odgovara. Divna balada za dobro jutro. Zamišljam kako grabim doručak, trčim do kola, spuštam prozor, pojačavam muziku do kraja — i krećem na put. U ovoj pesmi svetlucavi začin ide ka gitari koja priča divnu priču, a pesma se završava radiom i ritmom srca koje kuca.
Pesma je možda smirila strasti, ali moć ostaje.
“Slide Away” mi je melodijski najmračnija od svih, ali ne u negativnom smislu. Naprotiv. Kvalitet aranžmana ovde bukvalno grmi. Zvuk je bogat, širok, moćan.
“Encounter” je pesma koja mi melodijski najmanje leži. Ali, bez obzira na to, refren je zarazan, a sve ostalo je i dalje na vrhunskom nivou.
“Ground Zero” uvodi malo metala i elektronike u zvuk benda. Pesma je kompleksna, svirački zahtevna, ali neverovatno efektna. Prava koncertna bombakoja baca u trans i bend i publiku. Bubnjar je ovde izdominirao. Nadam se da je preživeo snimanje! 🙂
Pesma “Crossroads” iz jednog mirnog i po malo dosadnjikavog početka, pesma se zapravo razvija u vrlo duboku emociju, melodijski i vokalno izuzetno jaku pesmu. Još jedna od pesama koja vas naprosto iznenadi.
Za kraj — “Fire”. Moja omiljena. Pesma koja je, po mom mišljenju, pečat ovog benda. Još jedna moćna balada, a kada kažem moćna — odmah mi se kao poveznica javlja “Stairway to Heaven”. Dinamika pesme je upravo takva, sa laginim klavirskim uvodom i nežnim gitarama, dok vokal blago reži i deluje kao da izbacuje iz sebe svu emociju koju skuplja dugo dugo.
Pesma traje 5:52, što ume biti klizav teren, ali ovde dosade nema. Negde pred četvrti minut melodija eksplodira. Od nežne balade, pesma prerasta u adrenalinski udar. Pesma je lagano razvijala snagu, a onda jednim, takozvanim mostom razloženih horskih vokala i foničnog recitovanja u pozadini pesma vas zgrabi i ne pušta do kraja.
Wow! Ovo je bio magičan završetak albuma.
Što se tekstova tiče — sve pesme su na engleskom. Iako lično volim kada bendovi pevaju na našem jeziku, ovde prosto nema dileme. Ova muzika diše na engleskom.
Milan Mirić, koji potpisuje muziku, tekstove i aranžmane, pokazao je da je ozbiljan umetnik. Tekstovi nisu „tra-la-la“. Imaju dubinu, traže pažnju i razmišljanje. I sigurna sam da će svako pronaći neki svoj stih, neki svoj trenutak u ovom albumu.
Ovo je album za svetsko tržište. I iskreno se nadam da će do njega i doći.
Nikada ne dajem ocene za muziku. Muzika se ne meri brojevima, nego emocijama. Ali ako baš moram — za mene je ovo čista desetka.
Više o bendu možete saznati ovde.
Podržite rad portala Remix Press. Naš portal je neprofitan i zavisi od vaše podrške. Svaka donacija pomaže da nastavimo da objavljujemo kvalitetne vesti. Donirajte putem aplikacije za donacije ili direktno na račun – Udruženje Remiks 205-0000000202358-40. Hvala vam!
