Sledeći vikend, 31.05. i 01.06. u novosadskoj Fabrici održaće se šesti po redu festival “To Be Punk“. Jedno od glavnih imena ovogodišnjeg TBP festivala je i engleski bend “Argy Bargy”.
Igor Todorović porazgovarao je sa Daryl Smith-om Jon Watford-om, i evo šta kažu uoči dolaska u Novi Sad.
Argy Bargy postoji više od dve decenije, šta vas je održalo u istom sastavu sve ove godine?
Watford Jon: Volimo i verujemo u to što radimo od samog početka. Da nije tako, verovatno ne bi opstali. Dobri smo prijatelji, družimo se nevezano za bend, izlazimo zajedno… Ne idemo na klasične turneje tako da su male šanse da dosadimo jedan drugom. Svakoj svirci se radujemo sa ushićenjem, baš kao i ulasku u studio. Daryl voli sve te tehničke stvari koje se dešavaju na snimanjima, a ja volim da gledam njega i tonca kako poizvode magiju.
Daryl: Kao što Jon kaže, drugarstvo i ljubav prema muzici uz koju smo odrasli su presudni. Ne razumem ljude kada kažu “nekada sam slušao punk/oi”, šta to znači? Probudiš se jednog dana i ukapiraš da više ne voliš ono što si juče voleo. Sviram gitaru i idem na svirke još od školskih dana, baš kao i ostatak benda. Jedino što se promenilo je što smo se poženili i dobili decu. Punk je, uvek bio i biće, deo naših života. Sviraćemo dok budemo uživali i dok ljudi budu želeli da nas vide.
Kako je izgledalo osnovati bend u Engleskoj 1992?
Watford Jon: U to vreme, scena u Londonu nije postojala. Krajem 80ih dogodio se ska rivajval ali nije bilo nekih značajnijih dešavanja. Osnovao sam bend s uverenjem da smo jedini koji sviramo punk, ali se ispostavilo da ih je bilo još, ali je to sve bilo zavučeno i previše zatvoreno i lokalno. Jednostavno, nešto se desilo, jednog vikenda nije bilo nikoga, a sledećeg se ponovo “rodila” scena.
Daryl: Bilo je to čudno vreme. Veći bendovi mahom su prestali da sviraju. Klubovi i hale jednostavno nisu hteli da bukiraju bendove koji su imali ikakve veze sa Oi. I kada bi teškom mukom zakazali koncert, stara ekipa je mahom prestala, iz nkog razloga, da ide na svirke. Bilo je to nešto novo za nas, voleli smo da sviramo, trudili smo se da ponovo podignemo scenu.
Prošlog leta Argy Bargy je objavio sjajan album. Mnogi ljudi koji su imali prilike da ga čuju složili su se sa konstatacijom da je “Hopes, Dreams, Lies And Schemes” jedna od najboljih UK punk ploča koja se pojavila u poslednjih desetak godina. Kako ste vi zadovoljni njime?
Watford Jon: Počastvovan sam kada čujem takve komentare, baš kao i ostatak benda, ali smo I dalje čvrsto na zemlji, nismo poleteli u visine. Dovoljno dugo smo pravili ovaj album da znam sa sigurnošću da li smo na kraju dobili dobre pesme ili ne. “Hopes, Dreams, Lies And Schemes” je logičan nastavak “The Likes Of Us”, koji je takođe bio odlino primljen. Nije napravljena velika razlika, iako definitivno postoji. Upotreba Hammonda na primer dala je šmek određenim pesmama i prema mom mišljenju album je još melodičniji.
Daryl: Kad god završimo snimanje, uvek razmišljam da li smo mogli uraditi nešto bolje, da li treba još nešto promeniti. Nakon što smo izašli iz studija po završetku “Hopes, Dreams, Lies And Schemes”, prvi put sam bio zadovoljan i sugran das mo naravili dobar album na koji sam izuetno ponosan. Ray je fantastično odradio posao, bubanj prosto vodi ceo album. Ponosan sam I na produkciju. Snimali smo u studiju, sa toncem, koji je od prvog momenta znao šta hoćemo, tako da nisam imao težak posao da na kraju završim produkciju.
Možete li napraviti paralelu sa prethodna tri albuma?
Watford Jon: Veoma je bitno da svaki album zvuči sveže ljudima koji nas prate, jer u suprotnom vrlo lako bend može da postane monoton. Svaka ploča razlikuje se od prethodne, ali ćete uvek prepoznati vrlo lako da je u pitanju Argy Bargy, tako da mi je teško da sada pravim nekakvu posebnu razliku ili podvlačim paralelu između njih. Nadam se da iz albuma u album napredujemo, ali smo svakako zadržali identitet.
Daryl: Ranije sam se uzdržavao od pisanja melodija pošto je Jonov vokal bio mnogo agresivniji. Na poslednjem albumu, napravio sam pesme najbolje što mogu i nadao se da će se vokal dobro uklopiti. Jon je odradio najbolji studijski posao ikada i ubeđen sam da je upravo to ono po čemu se ovaj album razlikuje od prethodnih. Većina bendova uradi odličan debi album i to uglavnom bude njihovo najbolje izdanje. Naše slobodno možete poslagati od nazad jer sam ubeđen da je “Hopes, Dreams, Lies and Schemes” najboljastvar koju je Argy Bargy uradio do sad!
Kakvi su planovi benda u bližoj budućnosti?
Watford Jon: Nadamo se da ćemo otići u Ameriku sledeće godine. Takođe postoji veliko interesovanje da sviramo u Australiji. Iskreno se nadamo da ćemo uspeti da odemo i tamo. Planiramo da sviramo što više u mestima gde mismo bili ranije ali i da posetimo neke gradove u kojima smo uvek rado viđeni gosti.
Daryl: Uvek je lepo kada dođeš negde gde nisi bio ranije. Ovo je naš prvi dolazak u Srbiju. Super je osećaj kada i nakon dvadeset godina još uvek ima dosta stvari koje tek treba da se dese i novih gradova i klubova u kojima treba svirati.
Redovan ste, gotovo domaći, bend na Rebellion Festivalu. Imao sam tu čast da vas gledam svaki put od kada je festival prebačen iz Morecambe u Blackpool 2006. te mogu slobodno da kažem da je Argy Bargy bend koji je iz godine u godinu rastao i potpuno zaslužio da svira na glavnoj bini u Ballroomu. Da li se slažete sa mnom i kako vi gledate na vaš uspeh u poslednjih pet-šest godina?
Watford Jon: Ne mogu da kažem da nisam počastvovan činjenicom da sviramo na main stageu jednog od najboljih festivala. Osećaj kada izlaziš na veliku binu pred prepunom salom je neopisiv. Ne mogu da pričam o nekom našem uspehu, jer smo mi samo četvorica običnih momaka koji vole i veruju u to što rade. Činjenica je da smo mnogo truda uložili u svaku pesmu, odsvirali veliki broj dobrih koncerata i jednostavno težak rad počeo je da se isplaćuje. Drago nam je što smo izrasli u bend koji ima svoje fanove.
Daryl, ti si jedan od članova Rebellion tima, radiš u marketingu festivala. Možemo li čuti iz prve ruke koje su tajne najboljeg pank festivala na svetu, kako objašnjavaš da je nakon svih ovih godina on sve veći i jači? (Prošla godina je bila ubedljivo najbolja nakon 2006)
Daryl: Činjenica je da volim da sviram, ali jednostavno, ne može se ceo život provesti u kombiju i na turneji. Tako sam počeo da se bavim grafičkim dizajnom, vebsajtovima, promocijom… Sarađivao sam sa mnogim ljudima iz sveta punka i generalno muzičke industrije. Rebellion je po meni najbolji festival na svetu. Jedan od razloga je i taj što na njemu sviraju najraznovrsniji bendovi. Nisu u pitanju samo retro/vintage punk bendovi, kreste, lanci i katanci, već za svakog ljubitelja alternativne muzike ima bar nešto zanimljivo. ’77 Punk, Oi, UK 82, Anarcho Punk, Psychobilly, Hardcore, Ska… Da je pre 20 godina u Engleskoj postojao ovakav festival sa toliko različitih pravaca i publike, siguran sam da ne bi opstao zbog tuča i nereda. Uverio si se i sam da je atmosfera na Rebellionu prosto neverovatna, gotovo porodična. Lično sam zadužen za dizajn svih flajera, najava i reklama. Ne bukiram bendove, tako da ne mogu pomoći nekom da se nađe na festivalu. Rebellion je i dalje 100 % nezavistan festival, bez sponzora i partnerskih organizacija i svake godine ulazi u novi rizik i preživljava. Pankeri nisu oduševljeni Oi muzikom, s druge strane skinhedi zameraju što nema vise upravo Oi bendova… Kada smo potvrdili nastup Rancida prošle godine, veliki broj ljudi je rekao da je to najbolji potez ikad, od kako festival postoji, drugi su nas naravno isprozivali da nismo “pravi” punk festival. Iste reakcije bile su i kada smo objavili da svira P.I.L. Šta reći, nego – ludo! Ne možeš ugoditi svakome, ali i ne obaziremo se puno na sve što se piše po netu. Svake godine pokušavamo da koncipiramo najbolje što možemo u tom trenutku. Poenta je u tome da na malom prostoru imate šest bina i da će vam se u svakom momentu bar na jednoj nešto svideti. Činjenica da svake godine ljudi iz svih krajeva sveta dolaze na festival na kojem svira nekoliko stotina bendova govori da radimo pravu stvar.
Sviraš gitaru u Argy Bargy i Cock Sparrer. Kako izgleda raditi na dva fronta i da li ima razlike prilikom rada na novim pesmama dva benda?
Daryl: Sviranje u oba benda pričinjava mi veliko uživanje. Pošto ni Sparreri ni Argy Bargy ne idu na dugačke turneje, a pri tom smo svi dobri prijatelji, nije nam problem da uskladimo obaveze i koncerte. Mnogo mi je lakše da napravim pesmu za Argy Bargy, jednostavno, dođe mi inspiracija i uradim i muziku i tekst, ili mi Jon donese tekst koji ja uklopim. Pesme sa poslednjeg albuma rađene su malo drugačije, pošto smo bubnjar Ray i ja imali nekoliko solo proba pre nego što smo ih prezentovali celom bendu. Na albumu Sparrera “Here We Stand” ja sam uradio polovinu pesama a polovinu basista Steve Burgess. Razlika je u tome što u Sparrerima svi članovi onda donose nešto svoje i učestvuju u građenju pesme. Colin uleće sa raznim pevačkim varijacijama, Micky obavezno ubacuje klasične solo deonice, dok je bubnjar Steve Bruce sjajan aranžer. Da ne verujete kako samo mala promena na bubnju iz korena okrene pesmu u dobrom pravcu. Tako da moja ili Burgessova pesma na kraju zvuči drugačije od izvorne verzije, obzirom da svako doda nešto svoje.
Kad već pričamo o Cock Sparrer, postoje li planovi za snimanje novog albuma i šta generalno planirate dalje?
Daryl: I dalje se trudimo da postignemo ono što nismo u prethodnom periodu. Ove godine idemo u Sloveniju, Poljsku, Grčku, Finsku – to su sve nova mesta za nas. Takođe, sviraćemo u Norveškoj, Švedskoj i još par mesta gde smo svirali samo jednom za prethodnih 40 godina. U pripremi je američka turneja za 2014. Godinu. Tako da, dok nas ljudi traže i zdravlje služi, idemo da sviramo što više. Nisam siguran da ćemo ikada više ući u studio na duži period, od recimo par nedelja, sa jasnim ciljem da snimimo album. Imamo nekoliko novih pesama, planiramo da upadnemo u studio na par dana, čisto da napravimo snimke da bi znali kako šta zvuči. Realnija je varijanta dakle da u više navrata snimimo po nekoliko pesama. Ko zna, možda za godinu dana budemo imali dovoljno materijala za ceo album. Ništa ne planiramo, ali nikad se ne zna!
Šta slušate u poslednje vreme i da li ima nekih novih bendova na koje bi ste nam skrenuli pažnju?
Watford Jon: Ima dosta novih, odličnih bendova koji zaslužuju punu pažnju. Nabrojaću samo neke, od kojih nisu baš svi novi, ali su svakako sjajni: The Angry Agenda, Bishops Green, The Cliches, Booze & Glory, The Stealers, Gimp Fist, Crashed Out, On The Job, Last Seen Laughing, Old Firm Casuals, Harrington Saints, Control…
Šta publika može da očekuje od nastupa Argy Bargy na To Be Punk Festival u Novom Sadu?
Watford Jon: Četvoricu momaka koji će se potruditi da daju na bini sve od sebe, a potom da ćemo uživati u vašem gostoprimstvu za šankom!
http://www.youtube.com/watch?v=xXjDJa39D1g
Igor Todorović
