Film „Odumiranje“ mladog reditelja Miloša Pušića nastao je prema dramskom komadu Dušana Spasojevića koji je i napisao scenario za ovaj film. Film je svoju svetsku premijeru imao 2. jula ove godine na Filmskom festivalu u Karlovim Varima. Premijeru u Srbiji imao je na Filmskom festivalu na Paliću dve nedelje kasnije, a od nedavno se nalazi na repertoaru biskopa širom zemlje.
Film koji nema holivudski kraj i koji se bavi nesrećnim sudbinama glavnih likova upravo zbog toga ostavlja jači utisak i dobija na kvalitetu.
Količinu uznemirenosti koji će ova drama izazvati kod pojedinca zavisi samo od ličnog iskustva i stepena poznavanja načina života ljudi u srpskim selima, naročito planinskim gde vladaju neki drugi „zakoni“.
Odlična glumačka ekipa, autentičnost mesta gde se radnja odvija i priča koja nam nije nimalo strana, a to je želja mladića da ode iz zemlje jer u njoj ne vidi svetlu budućnost, kao i drugačiji odnos omladine prema svom ognjištu, zemlji, životinjama i životu na selu u odnosu na njihove roditelje, elementi su koji ovaj film čini jednim od boljih iz domaće produkcije u poslednje vreme.
Boris Isaković zaslužuje apsolutno sve pohvale za odigranu ulogu Strahinje, čoveka koji je izgubio sina, čoveka kojem je ćerka zastranila, a žena mu ne progovora, čoveka koji ne odustaje uprkos svojoj zloj sudbini, bori se za opstanak iz dana u dan. Njegovu ćerku Stamenu igra mlada glumica Milica Janevski, koja takođe ima zapaženu ulogu, a koja na najbolji način oslikava poremećene porodične odnose gde ne postoje nikakve vrednosti, samo bahatost i samoživost deteta koje porodičnu tragediju ne može da iznese već se odaje porocima. Nije laka ni uloga Stamenine majke, čiji lik tumači Jasna Đuričić, koja je uspela da na filmsko platno prenese svoju bol i tugu bez ijedne reči.
Sam naziv filma ne odnosi se samo na umiranje srpskog sela. U ovom filmu umire i nada, i još mnogo toga, a na momente se ta drama, koja traje 109 minuta, prekida komičnim scenama u kojima se pojavljuje Emir Hadžihafisbegović i da nije tih momenata mislim da bismo ovaj film mogli okarakterisati kao tragediju koju bi mogli da gledaju samo oni tvrdog srca. Međutim, reditelj je ove scene rasporedio tačno tako da vas “vrati u život” pre novog izlaganja teškim scenama i time je napravio ravnotežu koja je preko potrebna.
Branislav Trifunović tumači lik Janka, a ujedno je i producent ovog filma. Lik mladića koji želi da pobegne iz zemlje, po cenu prodaje očevog groba i sukoba sa majkom, jeste okosnica ovog filma, ali i samo jedan segment mnogo dublje priče. Njegovu majku igra Dara Džokić koja je uspela da se potpuno identifikuje sa likom žene koja je čitav život provela poštujući pravila patrijarhata i koja pokušava da sina zadrži na porodičnom ognjištu.
Direktoru fotografije, Aleksandru Ramadanoviću, takođe upućujem sve pohvale. Zlatiborski kraj – onaj netaknuti, neuprljani, autentični Zlatibor prikazan je u svoj svojoj lepoti i prkosi svim ljudskim sudbinama vezanim za njega.
Iako selo umire, Zlatibor opstaje. Mi smo ti koji su prolazni. Jedan se život rađa, drugi se gasi. Ovaj film je pun simbolike i nije ga zahvalno prepričavati. Budite spremni da se suočite sa jakim emocijama.
Ivana Jovanović
